Astronautika: misije

Kako javljaju nacionalne novine, Kina bi mogla da u oktobru 2011. lansira prvu združenu sondu za istraživanje Marsa.

11. februar. 2011.

kinaorbiter

Ako se plan ostvari, biće to prvi kineski orbiter poslat na Crvenu planetu. To će predstavljati krunu dugoročnog konkordata sa Ruskom federacijom.

Prvobitno, ova kooperativna misija je trebalo da poleti još u oktobru 2009, zajedno sa ruskim istraživačkim brodom „Фобос-грунт“. Obe letilice su trebale da zajedno polete sa kazahstanskog kosmodroma Bajkonur raketom „Зенит“.

Ali zbog raznoraznih okolnosti, o kojima sam već pisao proletos u tekstu „Hoćemo li konačno sleteti na Fobos?“, lansiranje kineske sonde „Yinghuo-1“ (萤火) je odloženo na dve godine, do oktobra ove, 2011. Kako javljaju kineski novinari, izgleda da je konačno sve spremnu za ovo dugoočekivano lansiranje.

Glavni zadatak kineske sonde biće pregled površine obližnje nam planete, i utvrđivanje da li su u dalekoj prošlosti na njoj postojala velika jezera i okeani ili nisu, prenosi Daily Galaxy.

Tokom proteklih par godina, prikupljeni su brojni dokazi koji podržavaju hipotezu o „mokrom Marsu“. Ova hipoteza leži na ideji da je naša komšijska planeta bila pre par milijardi godina pokrivena rekama, jezerima i deltama, a da je severna polulopta čak imala i tečni okean.

Iako Kinezi veruju da su instrumenti na „Yinghuou-1“ više nego dovoljni za proveru ove ideje, oni ipak planiraju da do 2013. potpuno samostalno lansiraju letilicu koja bi sletela na Mars.

kina2 

Danas je sve više naučnika ubeđeno da je Mars nekada u istoriji imao tečnu vodu na svojoj površini. Tu tezu je zastupao i naš slavni naučnik i klimatolog prof. dr Milutin Milanković.

 

Kinezi žele da se uključe i u međunarodnu inicijativu za mapiranje celokupne površine Marsa u 3D. To bi značajno pomoglo ekspertima da shvate geološku istoriju Crvene planete.

Profesor Jan-Peter Müller, koji održava kontakte sa Mullardovom naučnom svemirskom laboratorijom na londonskom Collage univerzitetu (UCL). odeljenje za svemirsku klimatsku fiziku, već je započeo naporno 3D modelovanje.

Sada smo u stanju da modelujemo Marsovu površinu u 3D sa rezolucijom ispod jednog metra, što je jednako dobro kao što rade i sateliti koji kruže oko Zemlje. To nam omogućava da testiramo naše hipoteze na mnogo rigorozniji način nego ikada pre,“ objasnio nam je on.

Podaci prikupljeni u kineskoj misiji biće kombinovani sa očitavanjima Marsove površine koje prikupljaju Nasine letilice kao što su „Mars Reconnaissance Orbiter“ (MRO), „Mars Odyssey“, „Mars Global Surveyor“ (MGS), i evropski „Mars Express“.

kina3 Ovako bi trebalo da izgleda „Фобос-грунт“ na ovogodišnjem lansiranju.

Nakon 10-11,5 mesečnog putovanja, YH-1 će biti odbačen i ući će u trodnevnu orbitu dim. 800 × 80.000 km pod nagibom od 5°.

---

Kineski satelit, nazvan „Yinghuo 1“, biće montiran na vrh ruske letilice. Prema kineskoj štampi, satelit je oblika kocke teške 115 kg i dimenzija 75 × 75 × 60 cm, sa solarnim panelima ukupne dužine 5,60 metara. Glavni inženjer šangajskog instituta za Satelitski inženjering, predviđeno je da misija traje najmanje 2 godine.

Honkoški politehnički fakultet (PolyU) je obznanio da je ta ustanova bila određena za razvoj još jednog kineskog uređaja, "Soil Preparation Systema" (SOPSYS), teškog 230 grama, koji će moći da sitni i prosejava Fobosovo kamenje do veličine prašine prečnika manjeg od 1 mm, i da in situ vrši analize na samom lenderu „Fobos-grunta“. Ova alatka će da se nalazi na vrhu manipulatora (GZU), zajedno sa minijaturnim spektrometrom i mikrokamerom. Sistem će moći da utovari uzorke u hermetički kontejner za povratak na Zemlju.

Pored Kineza, izgleda da će svoje mesto na ruskoj automatskoj Marsovoj stanici naći i dva MetNet Marsova lendera (Mars Meteorological Lander, MML), koje je napravio Finski meteorološki institut. Međutim, zbog ranijeg kašnjenja njihove gradnje, nisam siguran da će biti u oktobarskoj konfiguraciji.

Kineski orbiter će nositi 5 naučnih instrumenata, u kome će biti i paket za merenje plazme (u kome će biti elektronski i jonski analizator i maseni spektrometar), fluksni magnetometar, radio-okultacioni saunder i dve snažne optičke kamere.

kina4 

Trajektorije ruskog „Фобос-грунт“ i kineskog „Yinghuo-1“. U kosmos će da ih odnere ruska raketa „Зенит“.

 

Kad već pišem o Kinezima, da podsetim da su oni već prisutni u istraživanju Meseca, čime su se upisali u mali klub zemalja kojima je to pošlo za rukom (Rusi, Amerikanci, Japanci i Indusi).

Njihov lunarni orbiter “Chang'e-2“ već 4 meseca kruži oko Meseca i sprovodi različite testove u cilju pripreme za lansiranje „Chang'e 3“ 2013. godine, koji će, kako Kinezi očekuju, biti prvi njihov lunarni lender bez ljudske posade.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži