Astronautika: misije

 

Obično je nemoguće predvideti naučne vesti godinu dana unapred: može da se desi da male i nepoznate laboratorije dođu do neverovatnih otkrića, da se dugoočekivani rezultati izjalove, ili da „prihvaćena nauka“ upadne u totalni ćorsokak ...

Ali jedna grana – možda više nego bilo koja druga – pruža nam snažne nagoveštaje šta nas uskoro očekuje. Zahvaljujući uspostavljenim zakonima, komplikovanom inženjeringu i udaljenim astronomskim putovanjima, u stanju smo da sa velikom dozom poverenja zavirimo u budućnost svemirskog istraživanja.

ŠETNJA KA JUPITERU

Započinjemo listu svemirskih misija koje će najverovatnije uticati na novinske naslove u 2011. godini sa tri putovanja koja tek treba da krenu[1]. Prvo od njih je Nasin „Juno orbiter”, koji prema planu treba da se uputi ka Jupiteru avgusta ove godine. „Juno” će proučavati atmosferu ovog gasovitog džina i tragaće za dokazima o postojanju čvrstog jezgra planete, što bi nam pružilo uvid u Jupiterovo formiranje i unutrašnju strukturu; samim tim, to bi nam pomoglo da kompletiramo sliku o tome kako je tako masivna planeta mogla da se formira u vanjskom solarnom sistemu.

Juno” će do cilja leteti 5 godina a u polarnu orbitu će ući u julu 2016. godine. Biće to prva misija na ovu planetu koja će umesto radioizotopskih termoelektričnih generatora (RTG), kakve su imali „Pioneeri“, „Voyageri“, „Cassini-Hygens“ i „Galileo“, koristiti solarne panele. I ovu letilicu, kao i mnoge druge za Nasu, napravio je „Lockheed-Martin“, a misija inicijalno treba da traje godinu dana.

jupiter 

PUT SLAVE

Druga značajna misija, koja treba da bude lansirana krajem februara, pomoćiće nam da odgovorimo na neka od najvećih neodređenosti vezanih za naše poznavanje klimatskih promena. Nasin satelit “Glory treba da produži 30-godišnja precizna merenja solarne aktivnosti, i pomoći nam da uočimo čak i najmanje promene u solarnom zračenju. „Glory“ će takođe pokužati da otkrije kako aerosoli, lebdeće čestice u atmosferi koje apsorbuju i reflektuju energiju, utiču na stanje Zemljine ukupne energije. Shvatanje tih neodređenosti će biti od neprocenjive važnosti za precizno predviđanje sudbine našeg sve toplijeg sveta.

msl 

MARSOV ROVER SLEDEĆE GENERACIJE

U novoj godini ćemo videti start najvećeg, najtežeg i najopremljenijeg Marsovog rovera do sada. Marsova naučna laboratorija (MSL), nazvana i „Curiosity”, radiće kao geolog na točkovima, koji će prelaziti po površini Marsa 200 metara dnevno, zaustavljajući se samo da pokupi uzorke kamenja i sprovede složene hemijske analize. Cilj rovera: da li je Mars nekada (a možda i sada?) bio pogodan za mikroskopski život.

Ovaj rover će biti 5 puta teži, i nosiće 10 puta više naučne opreme od prethodnih rovera, „Spirita“ i „Opportunityja“. Nadamo se da će i rezultati biti makar toliko puta veći Misija košta $2,5 milijarde.

rover 

DESTINACIJA: ASTEROIDNI POJAS

Mada je lansiranje raketa definitivno jako zanimljivo, u 2011. ćemo takođe gledati i dolazak nekoliko misija na njihov cilj. U julu će se završiti četvorogodišnje putovanje misije „Dawn“ ka asteroidnom pojasu, koji se proteže između orbita Marsa i Jupitera. „Dawn“ će istraživati zaleđenu patuljastu planetu Ceres i kameni asteriod 4 Vestu, sa ciljem da pomognu naučnicima da bolje shvate uslove koji su vladali tokom nastanka originalnog solarnog sistema.

Hablova slika Ceresa je jedna od najboljih koje imamo, tako da vam je odmah jasno zbog čega naučnici žude da ga pobliže ispitaju.

ceres 

KADA JEDNA KOMETNA MISIJA NIJE DOVOLJNA

U želji da prikažu kako funkcioniše astronomsko recikliranje, NASA je odlučila da sondi „Stardust” pruži novi razlog za život. „Stardust“ je već stekao svetsku slavu ulovivši 2004. godine materijal iz repa komete Wild 2 i poslavši kapsulu sa uzorkom na Zemlju 2006. godine. Ali sama letilica, teška samo 300 kg, ostala je u svemiru, i u februaru će se njeni detektori okrenuti ka novom cilju – kometi Tempel 1.

tempel 

MERKURE, SPREMI SE ZA POSETU

Za razliku od „Juna“, koji će 2011. tek započeti prve korake kao planetni inspektor, Merkurov orbiter „MESSENGER“ će ove godine doživeti vrhunac svoje karijere. Merkur je mala, gusta, vrela, i relativno neistražena planeta, a 18. marta „MESSENGER” će ući u istraživačku orbitu oko te planete i ostati u njoj godinu dana.

„MESSENGER” je do sada već izveo tri preleta iznad prve planete Sunčevog sistema, napravivši fotografije visoke rezolucije radi identifikacije interesantnih delova planete. Dok bude u orbiti, „MESSENGER” će mapirati magnetno polje Merkura i njegovu topografiju, istražiti atmosferu, i potražiti led u trajno osenčenim polarnim regionima.

merkur 

GLEDANJE U SUNCE

Sateliti neće biti među najboljim i najudarnijim vestima u 2011. Međutim, teško je zamisliti misiju koja će biti sjajnija od „Solar Dynamics Observatory”. Obeleživši godišnjicu rada 11. februara, SDO će nam pomoći da shvatimo magnetne bure koje vladaju na našem Suncu. SDO će iz blizine posmatrati Sunčeve pege, kao i jake solarne erupcije koje čine srž mnogih savremenih apokaliptičnih scenarija. Naučnici se nadaju da će da konačno razrešiti tajne solarnih 11-godišnjih ciklusa aktivnosti, što može da nam pruži dodatna upozorenja na solarne aktivnosti, kao što su baklje i mlazovi koronalne mase.

sunce 

POTRAGA ZA ZEMLJOLIKIM SVETOVIMA

Još jedna misija koja je u toku, a očekuje veliku godinu je Keplerov teleskop, koji je zaposlen lovom na egzoplanete (planete van solarnog sistema) veličine Zemlje. Kepler pokušava da otkrije udaljene planete merenjem promena sjaja zvezda kada njihove planete prođu ispred njih i od kako je prvi put uključen u aprilu 2009. u tome je vrlo uspešan. Keplerovi naučnici su do sada potvrdili otkriće osam egzoplaneta i identifikovali preko 700 mogućih. Prošlog juna Keplerovi naučnici su objavili da neće davati informacije o većini kandidata sve dok ne sakupe dovoljno podataka. Tada su obećali da će taj posao biti završen do februara 2011.

potraga 

OTVARANJE KOMERCIJALNOG SVEMIRSKOG DOBA

Nakon što je dospeo u glavne vesti svih svetskih (sem naših) medija uspešnim probnim lansiranjem svoje kapsule „Dragon“, lako je moguće da će kompanija SpaceX možda biti najveća svemirska tema u 2011. godini – nastavak privatizacije svemirskih letova.

U novoj godini ćemo prisustvovati takmičenju u testiranju kapsule “Dragon, koja namerava da ponese teret i posade ka Međunarodnoj svemirskoj stanici, i velike dvostepene „Falcon 9“ rakete. Prva plaćena misija privatne kompanije SpaceX biće podizanje „CASSIOPE”, istraživačko-komunikacionog satelita, u orbitu. Nedugo potom, kombinacija „Falcon 9”/„Dragon” će započeti svoje snabdevačke misije za Međunarodnu stanicu.

raketa 

SVEMIR ZA TURISTE

Iako još nije potpuno završen, očekuje se da će Virgin Galactic-ov suborbitni svemirski brod za turiste, koga ovde na slici nosi njegov nosač („mothership“) „WhiteKnightTwo“, biti ove godine spreman za probne letove.

Tandem letilica će uzleteti sa piste svemirskog aerodroma “America i popeti se na visinu od oko 15 km. Tada će se letilica „SpaceShipTwo” otkačiti od svog nosača, i sopstvenim motorima će odneti putnike u svemir.

Sekvenca lansiranja će podsećati na X-15, prvu letilicu sa krilima koja je izvela jedan suborbitni let.

virgin 

LAKU NOĆ ŠATLOVIMA

Ova godina će biti svedok penzionisanju svemirskih šatlova.

Po rasporedu, šatl „Endeavour“ treba da bude lansiran iz Kenedijevog svemirskog centra 1. aprila, što bi trebalo da bude poslednja zvanična misija ovog programa, označena kao STS-134. Čak i ako NASA odluči da doda još jedan let – STS-135, koji već ima financijsko pokriće – 2011. će definitivno biti poslednja u 30 godina dugoj istoriji programa šatlova, započet sa STS-1 i lansiranjem šatla „Columbia“ 12. aprila 1981. Od tada je bilo baš puno letova.



[1] Listi su napravili stručnjaci iz svetskog časopisa za nauku, tehnologiju, i budućnost, „Discovery

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

Nikola Nešković
0 #1 Nikola Nešković 02-02-2011 22:56
najezio sam seeeee :-)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži