Priredio Dragan Tanaskoski
Zamislite brod dugačak skoro 60 kilometara, sa sopstvenim poljima, fabrikama, školama, bibliotekama i gradovima – zatvorena zajednica koja putuje vekovima kroz međuzvezdani prostor. To nije scena iz naučne fantastike, već ozbiljan inženjerski koncept nazvan Chrysalis, osmišljen da u jednom pravcu povede 2.400 ljudi ka našem najbližem zvezdanom susedu – sistemu Alfa Kentauri.
Projekat Chrysalis osvojio je prvo mesto na takmičenju Project Hyperion Design Competition, koje zahteva od timova da dizajniraju hipotetičke višegeneracijske brodove za međuzvezdana putovanja.
Zašto baš Alfa Kentauri?
Alfa Kentauri je trostruki zvezdani sistem udaljen 4,37 svetlosnih godina od nas. Jedna od njegovih zvezda, Proksima Kentauri, ima planetu Proksima b – kameniti svet u tzv. nastanjivoj zoni, gde bi temperature mogle da omoguće postojanje tečne vode. Iako postojanje života tamo nije potvrđeno, ova planeta predstavlja jedan od najperspektivnijih ciljeva za buduća međuzvezdana putovanja.
Chrysalis bi mogao da bude dom za nekoliko generacija sve dok ne stigne do Alfa Centauri sistema, gde bi ljudi mogli da kolonizuju planete Proksima Centauri b. (Slika: Giacomo Infelise, Veronica Magli, Guido Sbrogio', Nevenka Martinello and Federica Chiara Serpe)
Koliko traje put?
Da bi stigao do Proksime b, Chrysalis bi morao da pređe oko 40 biliona kilometara. Pri zamišljenoj brzini, put bi trajao 400 godina. Za poređenje, najbrža letelica koju je čovečanstvo ikada lansiralo – Parker Solar Probe – putovala bi do istog cilja više desetina hiljada godina. To znači da bi Chrysalis bio tzv. Generacijski brod: niko od onih koji se ukrcaju ne bi doživeo dolazak – njihovi potomci, rođeni i odrasli u svemiru, nastavili bi put.
Dizajn broda
Koncept predviđa strukturu nalik ruskoj babuški – slojeviti cilindri, svaki sa sopstvenom funkcijom:
- Unutrašnji slojevi: hidroponske farme, staklenici i sistemi za reciklažu vode i vazduha.
- Zajednički prostori: škole, univerziteti, bolnice, kulturni centri, biblioteke.
- Stambene zone: modularne jedinice za porodice i pojedince, sa fleksibilnim pregradama.
- Industrijski deo: proizvodnja alata, rezervnih delova, lekova i odeće; radionice za obradu metala i 3D štampanje.
- Skladišni prstenovi: ogromni hangari sa resursima, kojima bi upravljali autonomni roboti.
Ceo brod bi rotirao kako bi stvorio veštačku gravitaciju, čime bi se izbegli zdravstveni problemi povezani sa dugotrajnim boravkom u bestežinskom stanju.
Život u zatvorenoj zajednici
Planirano je da populacija bude oko 1 500 ljudi, iako kapacitet iznosi do 2 400. Ritam rađanja i mortalitet morali bi da budu pažljivo kontrolisani – ne samo zbog ograničenih resursa, već i kako bi se održala stabilna socijalna struktura.
Chrysalis bi bio konstruisan kao babuška, sa nekoliko slojeva životnog prostora koji bi obuhvatali jedan drugog oko centralnog jezgra. (Slika: Giacomo Infelise, Veronica Magli, Guido Sbrogio', Nevenka Martinello and Federica Chiara Serpe)
Upravljanje društvom bilo bi povereno ljudskim posadama, uz podršku napredne veštačke inteligencije koja bi pomagla u donošenju odluka, očuvanju istorije misije i obrazovanju novih generacija. Poseban izazov predstavlja prenos znanja – deca rođena na brodu morala bi da nauče zašto su tu, gde idu i kakva je njihova uloga u misiji.
Psihološki i sociološki izazovi
Život u zatvorenom prostoru tokom više vekova nosi rizike:
- Izolacijaod ostatka čovečanstva,
- socijalne tenzijeu maloj populaciji,
- mogućnost kulturne stagnacijeili čak zaborava cilja misije.
Da bi se smanjio psihološki šok, prve generacije putnika bi provele 70–80 godina u izolovanom habitatu na Antarktiku. Tu bi se simulirali uslovi broda, uključujući ograničene resurse i odsustvo spoljnog sveta.
Energija i pogon
Chrysalis bi verovatno koristio nuklearnu fuziju – tehnologiju koja danas još uvek nije komercijalno dostupna. Pogon bi morao da bude izuzetno efikasan i stabilan tokom vekova, uz mogućnost zamene ključnih komponenti tokom puta.
Izgradnja i polazak
Procene govore da bi za izgradnju ovakvog broda bilo potrebno 20–25 godina. To uključuje:
- lansiranje modula iz orbite Zemlje ili sa Meseca,
- njihovo spajanje u svemiru,
- testiranje svih sistema u uslovima vakuuma.
Sam polazak bio bi istorijski događaj bez presedana – trenutak kada se deo čovečanstva oprašta od planete, svesno krećući na put bez povratka.
Šta ako uspemo?
Ako bi Chrysalis jednog dana stigao u orbitu oko Proksime b, njegovi potomci bi morali da izvrše planetarnu kolonizaciju: izgradnju baza, procenu uslova, eventualno terraformiranje. To bi označilo početak međuzvezdne ereljudske civilizacije.
Naučna fantastika postaje naučna mogućnost
Ideja „broda generacija“ javlja se još u delima Olas Stapledona (tridesetih godina 20. veka) i kasnije kod Artura Klarka i Kima Stenlija Robinsona. Chrysalis je prvi detaljno razrađen inženjerski plan koji pokazuje kako bi takav brod mogao izgledati i funkcionisati.
Zašto je ovo važno već danas?
Iako je Chrysalis daleko od realizacije, sama razrada ovakvih projekata tera nas da:
- razvijamo nove tehnologije reciklažei samoodrživih ekosistema,
- unapređujemo psihološke modele zajednica,
- gradimo pogon za duga putovanja, što bi moglo da unapredi i misije unutar Sunčevog sistema.
U tom smislu, Chrysalis nije samo brod ka Alfa Kentauriju – on je ogledalo naših ambicija i spremnosti da mislimo u vekovnim vremenskim okvirima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
