Astronautika: misije

Kineski rover 'Zhurong' (祝融 号) nastavlja put ka jugu Utopie Planitie. Na Marsu je već 54 dana i uspeo je da prevali 300 metara. Setimo se da je primarni cilj misije bio preživeti 90 dana, pa je 'Zhurong' već premašio polovinu svog očekivanog života. Pređena udaljenost uopšte nije loša za prvi kineski rover na Marsu (za poređenje, 'Perseverance', koji je sleteo 18. februara, dosad je prešao 1,44 km). Ovom brzinom, 'Zhurong' će uskoro premašiti udaljenost koju je prevalio rover 'Yutu 2', koji je otkako je sleteo u januaru 2019. prešao nekih 739 metara na udaljenoj strani Meseca (iako je istina da 'Yutu 2' ne može da ode predaleko od sonde 'Chang'e 4').

1
'Zhurongova'
 antena visokog pojačanja i stražnji solarni paneli viđeni na ovoj slici pomoću roverovih kamera NaTeCam, okrenutih prema severu. U prvom planu je dina i, u daljini, mogući vulkan od blata (CNSA).

'Zhurong' je sleteo na Crvenu planetu 14. maja, a 22. maja je sišao sa sletne platforme kako bi započeo kretanje po Marsu. CNSA je objavila prvu panoramu površine Marsa u boji koju je 'Zhurong' snimio 11. juna, panoramu snimljenu dok je rover još uvek bio na sletnoj platformi. Nakon spuštanja na površinu, rover je snimio slike platforme i sebe pomoću pokretne kamere, a zatim nastavio prema jugu. Cilj je, očigledno, prići padobranu i leđnom toplotnom štitu kako bi ga pregledali, a kasnije i istražili dva velika kratera koja su udaljena 1,8 odn. 2,8 kilometara od zone sletanja. U početku se nagađalo da bi rover mogao da istraži mogući 'vulkan od blata' smešten severno od zone sletanja, ali trenutno mu je putanja na suprotnu stranu.

2
'Zhurongovo' dosadašnje putovanje (sol 54) i njegova moguća ruta (NASA / MRO / @ Marstianwen https://twitter.com/MarsTianwen).

3
'Zhurongov' sletni stepen, daleko na severu, i tragovi rovera na slici objavljenoj 27. juna (CNSA).

4
Ovde možete da vidite ideogram - hanzi  - 中 ('zhong', iz reči 中国, Kina) koji je rover 'Zhurong' ostavio dok se kotrljao površinom Marsa (CNSA).

5
Slika zadnje kamere Hazcam objavljena 27. juna.

6
Leđni termoštit sa padobranom.

27. juna, CNSA je objavila drugu 'Zhurongovu'panoramu, prvu snimljenu na samom terenu (snimljena 16. juna). Objavljeni su i spektakularni videozapisi otvaranja padobrana tokom sletanja 14. maja, snimljeni kamerom smeštenom na leđnom termoštitu, kao i razdvajanje štita sa padobranom snimljeno kamerom na sletnom stepenu. Takođe, tog su datuma javno objavljeni videozapisi koje je snimala WiFi odbacujuća kamera koju je rover ostavio na tlu 1. juna. Ovi videozapisi su bili prilično iznenađenje, jer CNSA nije objavila da je ova kamera sposobna da snima videozapise i slike. Ovo su prvi 'pravi' videozapisi – tj. s dobrom fps frekvencijom – snimljeni sa površine Crvene planete.

7
https://twitter.com/i/status/1409128713657200642

8
https://twitter.com/i/status/1409109652747558914

9

https://twitter.com/i/status/1409116732644544514

Osim toga, objavljen je zvuk sa površine Marsa sa sletnog stepena, nešto zbog čega je 'Zhurong' postao druga svemirska letjelica koja je direktno snimala zvukove na Marsu, nakon rovera 'Perseverance' (usput, zbog svojih metalnih točkova, oba traktora proizvode neugodan metalni zvuk, i na Zemlji i na Marsu). Konačno, na dan početka našeg letnjeg kampa na Letenci 9. jula, objavljene su tri slike u boji snimljene na dva različita područja i dve slike u falš bojama stena snimljenih multispektralnom kamerom MSCam (sve snimljene oko 26. juna). Dve navigacione kamere u boji NaTeCam i MSCam, smeštene na vrhu jarbola, rade samo kad je rover u stacionarnom režimu. Suprotno tome, radar RoPeR, čije antene niske frekvencije mogu da se vide na slikama kao 'šipke' koje se protežu prema napred, radi samo kad je rover u pokretu. Meteorološka stanica MCS i magnetometri RoMAG mogu da rade i u stacionarnom i mobilnom režimu rada, prema želji kontrole misije.

10
Velika dina koju je posetio 'Zhurong'. U prvom planu su niskofrekventne antene RoPeR radara (CNSA).

11
Detalj stene viđene u donjem desnom delu gornjeg pejzaža u lažnoj boji snimljena MSCam multispektralnom kamerom (CNSA).

12
Zadnji termoštit i padobran viđeni su bolje 26. juna na fotografiji objavljenoj 9. jula (CNSA).

13
Tragovi 'Zhuronga' na videu MSCama.

Uz ove instrumente, glavni instrument misije je laserski spektrometar MarSCoDe (Mars Surface Composition Detector), namenjen analizi stena i regolita pomoću LIBS (Laser-Induced Breakdown Spectroscopy) spektroskopije, iste tehnike koja se koristi u ChemCam instrumentima SuperCam koji nose roveri 'Curiosity' i 'Perseverance'. Instrument MarSCoDe sastoji se od pet delova: optičke glave koja emituje laser i prima svetlost, pokretnog ogledala BPM (Bioxial Pointing Mirror), radi usmeravanja lasera na cilj, elektronike koja se nalazi u kućištu rovera, dvanaest kalibracijskih meta CTA (Calibration Targets Assembly), smešten ispod antene s velikim pojačanjem, i samog spektrometra. MarSCoDe, poput svojih 'rođaka' ChemCam i SuperCam, može analizirati sastav stena na daljinu bez potrebe za robotskim rukama ili mobilnim uređajima koji mogu da pate od kvarova. Optika koristi teleskop Ritchey-Chrétienovog tipa s otvorom od 10,6 centimetara. Laser emituje na talasnoj dužini od 1064 nanometara (infracrveno) i ima energiju od 23 mJ. Svaki puls traje 4,5 nanosekunde i može se aktivirati jednom do tri puta u sekundi.

14
Roverov instrument MarSCoDe.

15
Funkcionisanje MarSCoDe.

Nadamo se da ćemo u sledećih nekoliko nedelja dobiti više slika sa 'Zhuronga'. Kina i dalje održava vrlo restriktivnu politiku komunikacije s podacima sa ovog rovera od 240 kg, ali, malo po malo, već imamo na raspolaganju dovoljno slika (daleko od preko 75000 slika koje je zabilježio 'Perseverance', ali više od ništa). Sada moramo da pričekamo objavljivanje prvih naučnih rezultata, koji će se, po svoj prilici, direktno pojaviti u naučnim radovima.

Referenca:

  • http://www.at-spectrosc.com/as/article/pdf/2021608
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži