Poslednjih dana pojavili su se mnogi naslovi koji se odnose na navodnu misiju s posadom na Mars koju Kina planira da izvede 2033. Međutim, pre nego što uđem u detalje, bojim se da ćemo morati da se polijemo hladnom vodom po glavi, jer mora jasno da se stavi do znanja da u ovom trenutku azijski džin nema nikakav službeni plan za slanje čoveka na Crvenu planetu. Pa odakle onda vesti? Srećom, odgovor na ovo pitanje je jednostavan: potiču od predavanja koje je Wang Xiaojun (王小军) održao na forumu GLEX 2021 (Global Space Exploration Conference 2021), koji je održan u St. Peterburgu između 14. i 18. juna. Wang Xiaojun nije 'tamo neki': on je predsjednik CALT-a (China Academy of Launch Vehicle Technology), pa je razumljivo da je njegovo predavanje privuklo svetsku pažnju, posebno kada je reč o razgovoru na temu kako izvesti putovanje na Mars sa posadom.
Kineska Marsova baza 'Space Plan C' – ekukativni projekat mladih iz Junchanga (provincije Gansu).
Međutim, konferencija je očito bila uopštena i nije se odnosila na određeni nacionalni plan, već je identifikovala najbolju strategiju za slanje ljudskih bića na Mars u slučaju izgradnje teške rakete poput buduće 'CZ-9', o kojoj sam nedavno naširoko pisao. U ovom trenutku vredi se prisetiti ponekad zbunjujuće organizacije kineskog kosmičkog programa. CALT je državna kompanija posvećena proizvodnji većine raketa u zemlji, odnosno 'Chang Zhenga', kod nas poznatije kao 'Dugi Marš'. Međutim, CALT ne odlučuje o kineskoj kosmičkoj politici, što je zadatak koji deli nekoliko organizacija iznad njegovog nivoa. CALT, poput akademije SAST i korporacije CAST, zavise od CASC (China Aerospace Science and Technology), koji je glavni kontraktor (snabdevljač) kineskog kosmičkog programa i u mnogim je prilikama deluje kao svemirska agencija zemlje (kineska agencija CNSA ima mnogo birokratskiju i ograničeniju ulogu nego što se obično veruje na Zapadu). Logotip CASC i njegovo mandarinsko ime – 中国 航天 – pojavljuju se na svim državnim raketama i kosmičkoj infrastrukturi u zemlji.
General armije Wang Xiaojun (1952.) tokom konferencije GLEX 2021.
Zato je kad je CASC-ov naučnik i konstruktor 'Dugih Marševa' Long Lehao (龙 乐 豪) nedavno održao predavanje na univerzitetu u Hong Kongu i predstavio novi dizajn divovske rakete 'CZ-9', svi su odmah znali da je to nešto što moramo da shvatimo vrlo ozbiljno (uz to, (raz)govori Long Lehaoa tradicionalno služe za proveru promena u kosmičkoj strategiji zemlje). U tom istom govoru Long je ponovio srednjoročne planove za kineski kosmički program s ljudskom posadom: Izgradnju kineske svemirske stanice i izvođenje letova s posadom oko Meseca negde nakon 2025. pomoći dva lansiranja rakete 'CZ-5DY' (ono 'DY' dolazi od Deng Yue, 'dohvatiti Mesec'), nekada 'rakete 921', s misijama na lunarnu površinu pomoću malog lunarnog modula prema šemi koju poznajemo još od 2018. Uz to, Long je pominjao kao mogućnost primene 'CZ-9' za lansiranje solarne elektrane u geostacionarnu orbitu, ali za korišćenje za putovanje na Mars s posadom ni reči.
Aeronautički inženjer Long Lehao (1938) predstavlja raketu 'CZ-9' na univerzitetu u Hog Kongu. Kao i svi raketaši u Kini, i on ima vojničku prošlost.
Ali da razmotrimo sam govor. Wang Xiaojun se fokusirao na tri koraka u istraživanju Crvene planete: Prva faza je robotska, druga faza su eksperimentalni letovi s posadom i treća faza rutinski letovi. Putovanje će se bazirati na upotrebi zasebnih međuplanetnih letilica za posadu a zasebnih za teret. Za njihovo sastavljanje će biti potrebno sedam lansiranja 'CZ-9' plus još jedno 'CZ-5' s posadom u novom brodu (isti broj lansiranja 'Aresa V' planirali su i Amerikanci u Nasinom planu DRA 5.0 iz 2009.). Ključni elementi arhitekture bile bi transferne letilice na relaciji Zemlja-Mars, zadužene za prevoz teretnih brodova – od 328 tona – i brodova sa posadom – od 246 tona – na Crvenu planetu. Te bi letilice koristile tri dvostruka nuklearna motora koja bi istovremeno služili za generisanje potrebnog impulsa u kritičnim manevrima i za proizvodnju električne energije.
Kineski plan za slanje ljudi na Mars.
Nasina strategija iz 2009. radi poteđenja.
Brod sa posadom bi se sastojao od modula na naduvavanje sa kojim bi spojio brod nove generacije. Astronauti bi stigli do Marsove orbite u MDAV-u (Mars Descending and Ascending Vehicle), jednostepenoj letilici od 100 tona koje bi mogla da sa posadom izvere round trip sa Marsove orbite na površinu. Na površini bi ih čekao modul sa hranom i opremom za 500 dana na Marsu.
Sledeći ključni i vrlo zanimljiv element ove arhitekture je remorker ('ferry stage'), nuklearni tegljač na jonski pogon, težak između 50 i 100 tona, zadužen za podizanje korisnog tereta sa niske orbite (LEO) u visoku Zemljinu orbitu (HEO), tako da će na taj način transmarsovsko ubrzavanje (TMI) zahtevati mnogo manje energije (ili, drugim rečima, omogućiti da međuplanetarne letilice budu mnogo manje). Za rutinske istraživačke misije Wang predlaže cikličnu shemu sličnu konceptu 'Mars Base Camp' 'Lockheed Martina'.
hoće li ovako izgledati putnički brod za Mars?
Nuklearna transferna letilica za putničke i teretne miisije (https://9ifly.spacety.com/).
Nuklearni tegljač za podizanje elemenata Marsovih brodova sa LEO na HEO (https://9ifly.spacety.com/).
Plan za rutinske Marsove misije, slično baznom kampu 'Lockheed Martina' na Marsu (https://9ifly.spacety.com/).
Ukratko, predlog CALT-a kombinuje Nasinu arhitekturu DRA 5.0 (Design Reference Architecture) iz 2009. godine sa 'Lockheedovim' 'Mars Base Campom' i nekim elementima 'Boeingove' misije na Mars ili ruskim nukleanskim transporterom 'Nuklon'[1]. I pazite, krajnji rezultat je svakako zanimljiv. U svakom slučaju, jasan znak da to još uvek nije definisan plan jeste da je Wang u svom govoru koristio između ostalih i slike Nase i 'Lockheed Martina'.
Zanimljivo je da se na prezentacijskim dijapozitivima nigde ne pominje datum 2033, iako se Wang poziva na moguće lansirne prozore nakon 2030. godine, koji, logično, započinju s 2033. i nastavljaju se s 2035., 2037. itd. Pa znači li to da Kina ne planira putovanje na Mars s posadom? Očito, ne pod svaku cenu. Kina je vrlo velika zemlja i, kao i svaka zemlja, ima više organizacija i agencija, od kojih su mnoge u sukobu interesa. Činjenica da predsjdnik CALT-a održava govor u inostranstvu o putovanju na Mars nije mali događaj i implicira da ova kompanija sprovodi studije izvodljivosti za takvo putovanje. No odatle postoji procedura koji ove planove odobrava, CASC ili kineska vlada. Ne zaboravimo da se u Kini o putovanjima na Mesec s posadom govori otprilike od 2010, ali da se prvi službeni plan pojavio tek 2018. godine – iz CASC-a – i uveliko se razlikovao od onoga do tada zamišljenog.
Pojedinosti o elementima leta s posadom na Mars (https://9ifly.spacety.com/).
Faze istraživanja Marsa (https://9ifly.spacety.com/).
Između sada i 2033. godine gotovo da nema vremena – a ne resursa – da Kina dovrši razvoj raketa 'CZ-5DY', 'nove CZ-9', izvrši misije s posadom na Mesec a zatim i na Mars (osim ako, naravno, od sutra kosmos ne zauzme središnje i prioritetno mesto u razvojnim planovima kineske vlade). Podsetimo da su zvanični kineski planovi svode na lansiranje misije za donošenje uzorka s Marsa 'Tianwen 2' 2028. godine s ciljem donošenja kamenja otprilike 2031. godine. Prelazak sa automatizovane misije za donošenje uzoraka, bez obzira koliko je složena, na let s posadom u par godina gigantski je skok od nekoliko redova veličine.
Dakle, ukoliko se ne dogodi čudo poput nekog govora koji bi Xi Jinping održao poput onog Kennedyjevog iz 1961, gotovo je nemoguće zamisliti kako bi Kina pokrenula misiju s posadom na Mars 2033. Šta će biti kasnije? Ko zna ...
Sletni stepen misije 'Tianwen 1' u Utopii Planitii viđen sa rovera 'Zhurong' (CNSA).
Reference:
- https://mp.weixin.qq.com/s/VnpSGa34JEYReYCTd9BXPQ
- https://www.reuters.com/business/aerospace-defense/china-plans-its-first-crewed-mission-mars-2033-2021-06-24/
[1] https://www.astronomija.org.rs/misije/14332-ruski-kosmicki-tegljac-tem-ide-dalje
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
