Misija 'Chang’e-5' kineske Nacionalne kosmičke uprave, koja bi trebala da donese Mesečevo kamenje na Zemlju sledeći nedelje, ispunila je naslove širom sveta. No, još jedna kineska kosmička agencija, naučno usmereni Nacionalni kosmički naučni centar (NSSC) Kineske akademije nauka (CAS), objavljuje sopstvene vesti: pre neki dan je lansirala svoja dva satelita GECAM iz lansirnog centra Sičan u provinciji Sečuan.
17. avgusta 2017. godine detektovani su gravitacioni talasi nastali u sudaru dve neutronske zvezde. Ali tom prilikom, pored gravitacionih talasa, signal događaja je mogao da se otkrije i na različitim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra. Bilo je to rođenje takozvane multi-messenger astronomije. No, iako postoje mreže 'stražara' posvećene skeniranju neba u potrazi za iznenadnim pojavama u optičkom spektru, nedostaje sličan sistem koji istražuje najenergetskije područje elektromagnetnog spektra: gama zrake. Pojave koje proizvode gravitacione talase su po definiciji energetski vrlo snažne i takođe mogu da emituju gama zrake, ali vrlo kratko, na takav način da praktički nema vremena za njihovo promatranje kosmičkim teleskopima osetljivim na ovo područje spektra. Iz tog razloga idealno je imati kosmičkog čuvara koji neprekidno promatra nebo u potrazi za prolaznim pojavama gama zraka koje mogu biti povezane sa gravitacionim talasima.
Kinezi u akciji: lansiranje rakete CZ-11 sa dva GECAM-a.
I upravo zato je Kina lansirala dva satelita za traženje rendgenskih i gama zraka povezanih sa gravitacionim talasima koje su otkrili interferometri LIGO i VIRGO. To su dva satelita koja se nazivaju GECAM(Gravitational Wave High-energy Electromagnetic Counterpart All-sky Monitor, odn. na mandarinskom 引力 波暴 高能 电磁 对应 体 全天 监测 器), koji su 9. decembra 2020. u 18:14 po našem vremenu lansirani raketom 'Dugi Marš' CZ-11 iz lansirnog centra Xichang. To je bilo 11. lansiranje lake rakete na čvrsto gorivo CZ-11, a drugo poletanje iz Xichanga, kao i 103. lansiranje 2020. i 355. lansiranje rakete iz serije 'Dugi Marš' u njenoj istoriji. Dva GECAM-a, nazvana GECAM-A i GECAM-B, imaju težinu od po ~150 kg, visinu od 130 cm i nalaze se u orbiti visokoj oko 600 kilometara i pod nagibom od 29º.
Sateliti GECAM su postavljeni na suprotnim stranama Zemlje radi bolje pokrivenosti neba.
Karakteristike satelita.
Polulopta sa detektorima.
Na toj visini Zemlja blokira deo neba, pa otuda i potreba za korišćenjem dva satelita za pokrivanje čitavog nebeskog svoda. Dva satelita promatraće X i gama zrake sa energijama između 6 kiloelektronvolti i 5 megaelektronvolti (8 keV i 2 MeV prema najnovijim izvorima) s preciznošću većom od jednog stepena, dovoljnom da pokušaju da povežu galaksiju ili galakjičko jato s tim fenomenom. Svaki satelit ima poluloptu opremljenu s 25 detektora gama zraka i osam detektora za naelektrisane čestice.Osetljivost detektora je ~2E-8 erg/cm2/s. Mali nagib orbite odabran je da bi se izbegla južnoatlantska anomalija, područje niske orbite u kojem je zračenje čestica zarobljenih Zemljinim magnetskim poljem neobično veliko i može zbuniti senzore.
Oba GECAM-a su izgrađena za Institut za fiziku visokih energija (IHEP) Kineske akademije nauka (CAS). U budućnosti se Kina nada lansiranju više detektora ove vrste koji će pokrivati druge energetske raspone. GECAM je relativno skroman naučni projekat – ne toliko za Kinu, čiji program naučnih misija traje tek nekoliko godina – ali obećava vrlo zanimljive naučne podatke. Nadajmo se da će GECAM imati dobar ulov.
GECAM A i B (KH 08A, 08B / Xiaoji, Xiaomu
Spektralni raspon naspram vidnog polja različitih kosmičkih opservatorija.
Amblem misije.
Lansiranje GECAM-a.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
