Astronautika: misije

22. avgust. 2009.

 

almaz

Međunarodna kompanija za kosmička istraživanja, „Excalibur Almaz Limited" (EA), sa kancelarijama u Hjustonu i Moskvi, prošle nedelje je objavila da planira da otvori novu eru privatnih svemirskih letova u orbitu u komercijalne svrhe. Za tu svrhu koristiće se unapređeni elementi svemirskog sistema svemirskih stanica tipa „Алмаз" i modernizovane svemirske kapsule TКС, (rus. Транспортный корабль снабжения) koje je razvila ruska Vojnoindustrijska korporacija „Naučnoproizvodna zajednica mašinogradnje" [JSC MIC NPO Mashinostroyenia (NPOM); engl. Joint Stock Company Military-industrial Corporation NPO Mashinostroyenia; rus. Военно-промышленная корпорация „Научно-производственное объединение машиностроения" (ВПК „НПО Mашиностроения")].

Realizacija EA projekta, uz tehničku podršku NPOM, omogućiće sistematsko putovanje u svemir. Ovaj projekat treba da ujedini ogromno rusko tehnološko iskustvo u kosmosu sa međunarodnim privatnim kapitalom u kreiranju komercijalnih ponuda za različite orbitne servise.

EA planira da najkasnije do 2013. godine tržištu ponudi jednonedeljne svemirske letove - što će biti veliki korak u odnosu na suborbitne letove koje nudi većina drugih konkurentskih privatnih kompanija. Pored NPOM, i neke druge vodeće aeronautičke kompanije u SAD, Evropi i Japanu ponudile su tehničku podršku EA svemirskim letovima.

almaz_2

Originalnu tehnologiju svemirskog sistema „Almaz", koja uključuje višekratnu kapsulu za povratak (RRV) i svemirsku stanicu, NPOM je već uspešno proverio u kosmosu. Radeći sa NPOM i međunarodnim ugovaračima, EA sada usavršava letilicu da bi mogla da prihvati posadu i opremu svemirskih misija za privatna lica, korporacije, akademske institucije i sve zainteresovane nacionalne vlade.

Osnivač i izvršni direktor EA, Atrhur M. Dula[1], kaže: „Preko saradnje sa NPOM i uz podršku vodećih svemirskih dobavljača širom sveta, a uz snažan ekspertski menadžment i tim savetnika, EA se nalazi u jedinstvenoj poziciji da pokrene novu eru u privatnoj inicijativi za istraživanje svemira."

Kosmonaut Vladimir Titov, savetnik EA u Rusiji, kaže: „Sa ovakvom najavom, san o privatnom orbitnom istraživanju kosmosa može postati java u vrlo kratkom periodu."

O programu „Almaz"

Almaz" („Dijamant") je ustvari bio deo vojnog svemirskog programa Sovjetskog Saveza, pokrenut nakon 1971. pod okriljem civilnog programa orbitnih svemirskih stanica Saljut DOS-17K.

Do 1978. lansirane su tri stanice „Almaz" (Saljut 2, Saljut 3 i Saljut 5)[2], nakon čega je Ministarstvo odbrane odlučilo da je bolje da se aktivnosti koncentrišu na špijunske satelite.[3]

Raketa i svemirski kompleks „Almaz", razvijeni u NPOM, sadrži orbitnu stanicu sa ljudskom posadom, transportnu letilicu, višekratnu kapsulu za povratak (RRV) za 3 osobe, kargo kapsulu za slanje infornacija na Zemlju[4], i postrojenja za podršku na Zemlji.

Ovaj svemirski kompleks više puta je uspešno testiran i na zemlji i u kosmosu. Tri ruske posade su radile u svemirskim orbitnim stanicama, a RRV je imala ukupno 9 uspešnih testova, a dva su letela u LEO orbiti već nekoliko puta, pokazujući da su inženjeri, koji su izjavljivali da kapsula može da poleti u svemir 60-100 puta, u pravu. RRV je, pored američkih šatlova, jedina letilica koja je više od jednog puta letela u svemir[5].

Bogato iskustvo „Almaz" programa primenjivalo se do danas na svim svemirskim stanicama. Stanice sa ljudskom posadom „Almaz" poslužile su kao okosnica stanica „Saljut" i „MIR", a Međunarodna svemirska stanica (ISS) je prenela „Almazovu" konfiguraciju na svoj glavni servisni modul „Zvezda".

Almazova" transportna letilica danas predstavlja osnovu ISS modula „Zarja", a za sličnu svrhu je iskorišćen „Kosmos-1686" na svemirskoj stanici „Saljut 7".

almaz_3

Staru svemirsku kapsulu TKS projektovao je poznati konstruktor Vladimir Čelomej još 1965. godine kao letilicu sa ljudskom posadom lansiranu raketama pita "Proton" (8K82K), a koja je predstavljala alternativu letilicama tipa "Sojuz", koje su snabdevale vojne stanice "Almaz".

Na vrhu se nalazila tzv. višekratna kapsula za povratak (RRV), koja je mogla da već posle 2 kruga oko Zemlje uspešno počne da sleće, ali je mogla i da potpuno autonomno ostane u orbiti do 31 sat. Sama kabina za kosmonaute bila je za 30% manja od „Apolo" kabine. Zbog raznih (političkih) rivaliteta, kapsula nikada nije poletela sa ljudskom posadom. Čelomej je ovu kapsulu upotrebio kao osnovu za svoj projekat LK-700 lunarnog lendera sa ljudskom posadom.

Malo ko zna da je „Almzova" RRV bila konstruisana i da sleće u okean. Testiranja za to izvođena su od 19. marta 1980. do 7. jula 1982. U jednom od njih, tročlana posada predvođena kosmonautom Genadijem Vasiljevičem Sarafanovom (1942-2005), provela je 72 sata u kabini po nemirnom moru.

Dužina: 13,2 m; prečnik: 4,15 m; raspon: 17,00 m; zapremina: 45,00 m2; masa: 17.510 kg;

 

almaz_4almaz_5

 

Ovako je izgledala stara a ovako nova kapsula „Excalibour Almaz". Očekuje se da će prve komercijalne putnike odneti u orbitu oko Zemlje 2012-2013. godine.

 

Excalibur Almaz http://excaliburalmaz.com/



[1] Izvršni podpredsednik EA je bivši američki inženjer i astronaut kineskog porekla, Leroy Chiao, koji danas radi u Komisiji Augustin, a čiji je cilj da u Americi realizuje napore nezavisnih kompanija u slanju ljudi i programa u svemir.  Do sada je leteo 3 puta u kosmos i tamo proveo 36,5 dana. Tokom priprema za let na ISS, tečno je naučio ruski jezik. Bio je prvi Amerikanac koji je 2004. glasao na predsedničkim izborima iz kosmosa

[2] Bilo mi je interesantno kada sam pronašao podatak da su vojne stanice bile naoružane mitraljezima tipa 23mm Nudelman! Čak je jedna stanica imala i dvenenavođene rakete.

[3] Za tu svrhu su opet korišćeni „Almazi", ali prepravljeni, i pod oznakom „Almaz T". Nakon 1986. lansirana su tri takva teška radarska satelita (Kosmos-1870 i Almaz-1), od čega dva uspešno.

[4] Ranije je služila za slanje špijunskih filmova na Zemlju.

[5] Prvi let RRV je bio u sklopu letilice „Kosmos 929" (17. jul-18.avgust 1977.), a drugi let je bio 30. marta 1978. i služio je samo da se dokaže višekratnost letilice. Let je bio označen kao „Kosmos 998".

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži