Astronautika: misije

Najviše zahvaljujući britanskoj kontra-propagandi, o Indiji sam decenijama imao potpuno iskrivljenu sliku. Drevna istorija i lepe žene, ali sirotinja, beda i prljavština... Svaki monsun odnosi hiljade života, a oni sede i mole se Višni ili nekom od bezbroj božanstava. A onda pročitam da je Indija otvorila svoje kosmičke programe privatnicima! Zašto da ne, jer Indija je već slala brodove na Mesec i Mars. Kakvi su im dalji planovi? Biće zanimljivo pročitati...

Kada je britanska kruna izgubila Severnu Ameriku, pod hitno je morala da pronađe zamenu, i to adekvatnu. Siromašna, zatucana i prebogata Indija, potkontinent kako smo učili u školi, podeljen na kaste sa ludo bogatim radžama, sa idealnom religijom koja ne propagira nasilje... činio se kao da se nudi na tacni. Dvesta godina je 15.000 britanaca kontrolisalo i eksploatisalo preko tri miliona kvadratnih kilometara nedirnute zemlje i stotine miliona besplatne radne snage. Radžama su dodeljene titule i privilegije ali je Engleska postavljala vice-kralja. Tako je bilo sve do II svetskog rata, kada je sirotinja došla do svoje slobode i vlasti ali zalud – ostali su goli i bosi još decenijama, rastrzani besmislenim lokalnim verskim ratovima potpirivanim sa Zapada...

Ko je Indija danas?

Na moje čuđenje, Indija ima petu najveću ekonomiju na svetu, koja je sa prosečnim godišnjim rastom od 6-7% od 2014. do 2018. imala najveći rast u svetu, brži i od Kine. Indija se nalazi među 10 najvećih uvoznika, a 19. je u svetu izvoznik. Sa preko 520 miliona radnika, oni predstavljaju najveća radna snaga na svetu posle Kine. Po broju milijardera nalaze se u samom svetskom vrhu, mada i po nejednakostima u raspodeli. Američka strategija u tom delu sveta je prosta, pa obilato pomažu u svim segmentima Indiju i njenu ekonomiju i tehnologiju ne bi li se oni lokalno suprotstavili Kini i tako pružili šansi SAD da dođu do daha. Zato je Indija danas drugi najveći proizvođač cementa, uglja i čelika na svetu, i treći proizvođač električne energije, a njihova auto-industrija beleži drugi najveći rast u svetu. Naravno da neću propustiti da kažem ja predsednik Mudi daje oko $40 milijardi godišnje za naoružanje, tako da je njegova zemlja trenutno najveći uvoznik oružja na svetu. Kako sami kažu, to oružje treba da obezbeđuje granice sa Pakistanom[1] i da se suprotstavi narastajućem kineskom uticaju u Indijskom okeanu.

Indija 1
Slike govore sve...

Indija danas poseduje snažan svemirski program koji, iako je poslednjih godina zaostajao za Kinom – njihovim večitim suparnikom – i dalje predstavlja jedan od najvažnijih na planeti. Šta planira ova azijska zemlja u pogledu kosmosa u narednim godinama? Nema sumnje da je najspektakularniji kosmički projekat u Indiji njegov program sa ljudskom posadom, u kojem glavnu ulogu igra 'Gaganyaan', potpuno automatizovana kapsula koja može da provede otprilike nedelju dana u niskoj orbiti sa trojicom astronauta. 'Gaganyaan' je bio u razvoju već duže vreme, ali pre dve godine nacionalistička vlada Narendra Modija je odlučila da pogura program sa prvom posadom čije lansiranje se očekuje 2022. 'Gaganyaan' će poneti raketa 'GSLV Mk III' (LVM3), ali Indija se još uvek kladi na srednjoročni razvoj teške rakete za letove s posadom (HLV-HSP) koja bi mogla da u orbitu ponese i teže verzije 'Gaganyaana'.

Indija 2
Trenutna konstrukcija 'Gaganyaana' i njegovog sistema za spašavanje posade. Levo je raketa 'GSLV Mk.III' koja će da se koristi za lansiranje

Naravno, pridev 'težak' moramo da stavimo u kontekst indijskog svemirskog programa, jer govorimo o lanseru koji može da smesti oko 10 tona u nisku orbitu, ne mnogo više od ruske rakete srednje nosivosti 'Sojuz-2'. Ova bi raketa imala dva stepena i, kao novost, indijska svemirska agencija ISRO razmatra mogućnost 'recoveringa', ponovnog korišćenja stepeni, prema modelu 'Falcona 9'. U prvoj fazi bi koristila pet novih motora SE2000 na kerozin i tečni kiseonik (kerolox) sa oko 8,9 kilonjutna potiska svaki, dok bi drugi stepen bio kriogen (tečni vodonik i kiseonik). S druge strane, Indija takođe razvija još jedan teški lanser, ili HLV(Heavy Launch Vehicle), za misije bez posada. Ovaj HLV bi imao bustere na čvrsto gorivo kao što su porodice raketa PSLV i GSLV. Prva dva stepena bi bila keroloks, a treći kriogeni, iako bi sve imale prečnik od pet metara. Prvi stepen bi bio višekratan. Postojala bi verzija da se u nisku orbitu postavi oko 10 tona, i druga koja bi dosegla 20 tona, što bi bio rekord u indijskoj astronautici. Pomoću ovog lansera bi se možda u orbitu mogla staviti i mala indijska svemirska stanica slične veličine kao prva dva kineska 'Tiangonga' koja bi služila kao cilj za naredne 'Gaganyaanove' misije.

Indija 3
Normalna 'Gaganyaan' misija.

Indija 4
Nove rakete iz Indije, uključujući HLV i HLV-HSP za putničke misije.

Indija 5
Teška raketa HLV (Heavy-Lift Variant). 

S druge strane, Indija najpre želi da najpre 2022. godine lansira svoju najmanju raketu, SSLV (Small Satellite Launch Vehicle). Ova trostepena raketa na čvrsto gorivo moći će da lansira oko 300 kg u heliosinhronu orbitu, te će se isticati svojim niskim cenama i velikom brzinom lansiranja (pod uslovom da postoje kupci, naravno). Već smo videli da Indija želi da primeni tehniku ponovnog korišćenja prvih stepeni, pa je logično da planira izgradnju jeftinog demonstratora tehnologije za istraživanje vertikalne tehnike sletanja. Takođe, kao i ostale svemirske snage, indijska kosmička agencija ISRO ne želi da zaostaje u trci za motorima na metan i tečni kiseonikom (metaks), te razvija motor koji se temelji na kriogenom C25 sa kapacitetom regulacije potiska od 5 do 10 tona. Takođe se nastavlja i program za izgradnju malog šatla za višekratnu upotrebu koji se temelji na RLTV-TD (Reusable Launch Vehicle Test Demonstrator) tehnologiji.

Indija 6
Laka raketa SSLV.

Indija 7
Novi motor na metanski pogon?

Indija 8
Tehnološki demonstratori za eksperimente sa vertikalnim sletanjem.

Indija 9
Indijski šatl bi sletao na vodu okeana.

Što se tiče bespilotnog svemirskog programa, Indija planira da u martu 2021. lansirai lunarnu sondu 'Chandrayaan 3'. Podsetimo da se lender 'Vikram' iz misije 'Chandrayaan 2' srušio 2019. godine usled softverske greške, nesreća koja je ozbiljno uzdrmala ISRO-ov program istraživanja svemira. Međutim, 'Chandrayaan 3' će sadržavati samo jednu kopiju landera 'Vikram' sa malim roverom, a ne i orbiter kao prethodna misija, jer orbiter iz misije 'Chandrayaan 2' i dalje savršeno radi. Sledeća sonda iz Indije do Marsa, 'Mangalyaan 2', poleteće od 2022., iako je planirana i sonda za Veneru 2023. Do 2024. ISRO namjerava da pošalje sondu koja bi sletela na južni pol Meseca, iako u ovom slučaju u saradnji s Japanom. Do 2028. godine Indija želi da lansira i opservatoriju posvećenu otkrivanju egzoplaneta, čiji projekat trenutno nema puno detalja. S druge strane, solarna opservatorija 'Aditya L1' planiran je za januar 2022, dok će rendgenska opservatorija 'XPoSat' biti lansirana u novembru 2021. 

Kao što vidimo, Indija ima dovoljno projekata o kojima će se puno govoriti u sledećoj deceniji.

Indija 10
Misija 'Chandrayaan 3' bi trebalo da bude lansirana u martu 2021.

Indija 11
Neki od indijskih projekata za istraživanje solarnog sistema.

Indija 12
Zajednički projekti ISRO sa drugim agencijama.


https://youtu.be/sfvoVMyptYI

 

[1] Tradicionalni neprijatelj Indije, muslimanska zemlja koju podržavaju Britanci i koji su im i dali nuklearnu tehnologiju kako bi se uravnotežili sa Indijom koja je tada bila pod uticajem Sovjeta. Duga i zamršena priča... U svetlu moje današnje priče samo da podsetim da su Sovjeti iz SSSR-a lansirali prvi indijski veštački satelit, a i da su mnogi projekti za balističke a kasnije kosmičke rakete dolazile iz SSSR-a preko Irana u Indiju. Danas to SAD više ne dozvoljavaju... Zna se koga treba prvo zvati.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

ddragovic
+2 #3 ddragovic 26-08-2020 21:39
Slažem se s obojicom.
Mi svi imamo struju pa nam džaba...
Neđo
+1 #2 Neđo 26-08-2020 14:16
Igore, nema struju zato sto, programerskim recnikom, goto pocetak teksta;

Oni se jos nisu otrgli iz siromastva kao Kina. Zapravo nije ni Kina u potpunosti, ali ima ubjedljivo najveci porast stanovnistva koje ima vodu/struju/rel ativno cvrst krov nad glavom i slicno. Indija ide njihovim stopama.

Ne cudi njihov uspjeh i na ovom polju. Nema medjunarodnog oglasa za posao inzenjera dje pola prijavljenih nisu Indijci.
Igor1
+1 #1 Igor1 26-08-2020 11:55
Dzaba Indiji sto je treci proizvodjac elektricne energije na svetu kad izmedu 300 i 400 MILIONA indijaca nema struju. Nema ni zicu do kuce.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži