Pandemija koronawirusa izaziva hiljade smrtnih slučajeva širom sveta, dok su stotine miliona zatvoreni u svojim domovima. Obzirom na ovu dosad neviđenu panoramu, očito je da kosmički sektor nije prioritet, ali ga, u svakom slučaju, teško pogađa ova tmurna situacija. Prva kosmička sila koja je u potpunosti zaustavila svoje lansirne aktivnosti je Evropa. Bolje reći Europska kosmička agencija (ESA), ili tačnije, francuska agencija CNES, što mu, bar po ovom pitanju, dođe isto. 16. marta Francuska je službeno objavila da su sve lansirne kampanje francuskog centra u Gijani (CSG) suspendovane. To je podrazumevalo stopiranje misija 'Ariane 5', 'Vege' i 'Sojuza-ST', sve tri rakete koje se trenutno lansiraju odande. Pored francuskog osoblja, i talijanski 'Vega' timovi i ruske ekipe vezane za 'Sojuz-ST' takođe su se vratile u svoje zemlje.
Kineska raketa 'Dugi Marš CZ-2C' uzleće 24. marta sa tri vojna satelita 'Yaogan 30-6' iz centra Xichang.
24. marta,trebalo je da raketom 'VEGA' bude lansirana misija VV16 sa 44 satelita, a 14. aprila je bilo zakazano lansiranje špijunskog satelita Ujedinjenih Arapskih Emirata 'Falcon Eye 2' uz pomoć ruskog 'Sojuza-ST'. Obe misije su odgođene do daljnjeg. Zanimljivo, to nije značilo potpuno obustavljanje poslovanja kompanije 'Arianespace', zadužene za marketing ovih raketa na svetskom tržištu, budući da 'Sojuz' i dalje poleće iz Bajkonura u misije koje je ugovorila ova kompanija. Ne idući dalje, 21. marta je sa Bajkonura uzleteo 'Sojuz-2.1b' s 34 satelita megakontelacije 'OneWeb'. Još je prerano zaključiti kako će pandemija COVID-19 da utiče na prve misije raketa 'Ariane 6' i 'VEGA C', planirane za ovu godinu, iako je već sad sigurno da će biti odgađanja.
Svemirski centar Francuske Gijane privremeno zaustavlja svoje aktivnosti (ESA).
Naravno, i pandemija utiče heterogeno, iako ne kritično, na različite ESA-ine centre smeštene u zemljama članicama, posebno s obzirom na broj radnika u njima. ESA je odlučila da zbog nedostatka osoblja prevede nekoliko svemirskih misija u 'safe mode', uključujući 'Mars Exspress' i Marsove sonde 'ExoMars TGO', satelite 'Claster' za proučavanje Zemljine magnetosfere i novu, nedavno lansiranu, opservatoriju 'Solar Orbiter' (sonda 'BepiColombo', koja leti prema Merkuru, još uvek je aktivna i sprema se za sledeći fly-bypored Zemlje koji će se dogoditi 10. aprila).
Evropske Marsove sonde 'Mars Express' i 'ExoMars TGO' nalaze se u stanju 'hibernacije' zbog koronavirusa (ESA).
U Sjedinjenim Državama, zemlji koja će zasigurno biti u narednim mesecima snažno pogođene pandemijom u pogledu broja zaraženih, sredinom marta je (sa velikim zakašnjenjem) počela da preduzima drastičnije mere. NASA je uspostavila četiri kategorije odgovora baziranih na osnovu uticaja koronavirusa. Od pre neki dan (od 25. III), svi najvažniji centri agencije – njih oko dvanaest – nalaze se barem na nivou 3. Centri Stennis (Mississippi), Michoud (Louisiana) i Ames (California) već se nalaze u 4. fazi na osnovu broja zaraženih osoba, što je dovelo do njihove evakuacije i obustave nekoliko programa, uključujući testove za paljenje prvog stepema rakete 'SLS'. Ako svi centri uđu u fazu 4, sve misije agencije koje bi trebalo lansirati u narednim mesecima biće paralizovane, sem onih prioritetnih (a to su vojne).
Nasine faze reagovanja protiv bolesti COVID-19, u zavisnosti od ozbiljnosti situacije (NASA) (veća slika)
Poslednja kategorija uključuje Marsov rover 'Perseverance' ('Mars 2020'), koji bi trebalo da bude lansiran u julu, u okviru lansirnog prozora koji će biti otvoren ovog leta. Ako to ne bude moguće, lansiranje će morati da se odgodi do 2022. godine, kao što se dogodilo s rusko-evropskom misijom 'ExoMars 2022' (delom i zbog koronavirusa). Ostali programi, poput svemirskog broda 'Orion' ili teleskopa 'James Webb', takođe su zamrznuti. I ostale aeronautičke kompanije su pogođene, iako u ovom trenutku posledice bolesti COVID-19 nisu uočljive na dramatičan način.'SpaceX', 'ULA', 'Blue Origin' i 'Virgin Galactic' prilagođavaju se situaciji, ali je nesumnjivo da će doći do nekih odgađanja u njihovim misijama (ekstrem je 'Bigelow' koji je privremeno otpustio sve radnike).
'James Webb' je već odgođen.
Rusija, naredna zemlja koja je takođe počela da se suočava sa pandemijom, do sada je održavala svoje svemirske aktivnosti. Prioritet im je, kao i za Nasu, održavanje operacija vezanih za Međunarodnu stanicu (ISS). Lansiranje sledeće posade na ISS brodom 'Sojuz MS-16' već je isplanirano za 9. april. Kosmonauti i osoblje direktno vezano za njihovo stanje već je rutinski podvrgnuti vrlo strogom karantinu dve nedelje pre lansiranja, ali je odlučeno da ga pojačaju i dodatno smanje kontakte s drugim ljudima, ograničavajući medijske kontakte pred poletanje. Dakle, izgledi da kosmonauti koji dolaze donosu bolest svojim kolegama na ISS su mali. Podsetimo da je, u slučaju zdravstvenih problema glavne posade, rezervna posada uvek spremna da izvrši misiju.
Posada 'Sojuza MS-16' stiže u Bajkonur avionom 'Tu-204' u centar CPK 'Juri Gagarin' (Roskosmos).
Za NASA, ESA, CSA i 'Roskosmos' prioritet je održavanje rada ISS-a (NASA).
Sa svoje strane, Kina, dojučerašnji epicentar pandemije, nalazi se upravo u suprotnoj fazi od ostatka sveta. Dok se bolest širi svijetom, u ovoj azijskoj zemlji je recesija i očekuje se da će izolacija biti uklonjena u čitavoj provinciji Hubei, pa čak i u njegovom glavnom gradu Wuhanu, početnom žarištu virusa. Zapravo, glavni uznemirujući problem su im sada uveženi slučajevi COVID-19. Kineske vlasti su uvele stroge sigurnosne protokole u centrima za lansiranje i kontrolu kosmičkih misija ali i izrazile nameru da se drže rasporeda od četrdesetak lansiranja ove godine. Doduše, do sada je izvršeno samo sedam lansiranja, ali 'glavna sezona' misija u Kini uvek je padala na kraju godine. Vidjećemo da li će uspeti. U ovom trenutku prema Marsu i Mesecu napreduju njihove sonde 'Xinghuo 1' i 'Chang'e 5', kao i planovi za lansiranje prvog primerka novog kineskog putničkog broda i modula 'Tianhe' buduće svemirske stanice.
Novi kineski kosmički brod sa posadom koji će uskoro izvršiti svoju prvu misiju bez astronauta (CCTV).
Vozači BACC-a ('Beijing Aerospace Control Center') lunarnog rovera 'Yutu 2' koji nose maske za lice kako bi se zaštitili od COVID-19 (Xinhua).
Ukratko, najgore tek dolazi. Osim u Kini, sve će se kosmičke sile u narednim nedeljama i mesecima suočiti s najtežom fazom ove bolesti koja će uzeti mnoge znane i neznane članove društva i, uz to, izazvati novu globalnu ekonomsku krizu[1]. Teško je biti optimista u takvim mračnim vremenima, ali ne možemo da dopustimo da to ne budemo. Kao što kaže kineska izreka (mada se sećam i nekih naših), nakon kiše uvek zasija Sunce (阳光 总 在 风雨 后). Nadajmo se da će izaći što je pre moguće.
[1] Na nečiju nesreću ili sreću, neki će se jako obogatiti u ovoj krizi i postati novi multi-multi. Recimo, za vreme Velike krize u SAD 1929. mali proizvođač sukna za grube radničke i rudarske pantalove, izvesni nemački jevrej Levis Strauss, ponudio je tržišti svoj proizvod jer narod nije imao pare da se doteruje i nosi skupe štofane pantalone. Posao mu je išao traljavo sve dok se nije dosetio da ubaci na reklamu žene i izjavi da će nošenjem njegovih pantalona pokazati da su ravnopravne sa muškarcima ... dalje je, što kažu, istorija.
DODATAK:
Šta kaže Marino Tumpić o svemu ovom >>
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
