Astronautika: misije

Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju.

bs1
'Starliner' OFT
 čeka lansiranje.

Ova orbita je imala prenizak perigej i 'Starliner' bi ponovno ušao u atmosferu za manje od sat vremena, tako da je brod morao da startuje svoje motore u 12:06 UTC, 31 minutu nakon lansiranja, kako bi podigao perigej i stigao do stabilne orbite. No, brodski se računar nije uključio prema planu zbog greške koja se očito odnosila na njegov unutrašnji sat. Drugim rečima, brod nije znao koliko je tačno sati. Shodno tome, računar je neprekidno pokušavao da 'Starliner' održava u istoj orijentaciji pomoću manevarskih trastera, misleći da je u toku ulazak u orbitu, trošeći više goriva nego što je potrebno – do 25% više. Kao rezultat toga, 'Starliner' nije uspeo da se, kako je planirano, sastane sa ISS-om.

bs2
Lansiranje UFT-a.

Nekoliko kritičnih minuta se činilo da bi 'Starliner' mogao da padne u atmosferu iznad Australije, ali kontrolori misije su napokon uspeli da uključe trastere dok nisu postigli stabilnu orbitu od 180×220 km (ISS jeti na visini od oko 400 km). Ova orbita je dovoljno visoka da omogući sletanje na vojni poligon White Sands u Novom Meksiku u nedelju 22. decembra (pišem ovo 21. uveče), iako se još uvek proučava mogućnost da se misija produži za još nekoliko dana radi testiranja brodskih sistema (u principu, brod bi mogao da ostane u orbiti 8 dana). Nakon misije OFT, zakazan je CFT (Crew Flight Test) let na ISS, sa Christopherom Fergusonom, Michaelom Finckeom i Nicole Aunapu Mann. Prerano je reći da li će ovaj neuspeh uzrokovati kašnjenje CFT misije, ali sve ukazuje da će biti tako. Ovo je drugi problem koji doživeo 'Starliner', nakon neuspešnog aktiviranja jednog od tri padobrana tokom testiranja spasilačkog sistema, pa je možda malo prerano očekivati lansiranje ljude ovim brodom. Nasin direktor Jim Bridenstine je nagovijestio da se CFT misija može izvesti bez još jednog probnog bezpilotnog leta, ali je očito da će morati da se sačeka konačni izvještaj o poslednjem incidentu.

bs3
Putnička kapsula 'Boeing' CST-100 'Starliner' (Crew Space Transportation) teška je 13 tona. Ima prečnik 4,56 m i visinu 5,03 m. Trebalo je da nosi 7 putnika.

bs4
'Lockheed Martinov' 'Starliner' OFT.
 Brod je malo veći od 'Apolovog' komandnog modula a manji od kapsule 'Orion'. Plan je da se jedna kapsula može da koristi do 10 puta. Biće kompatibilna sa više raketa: 'Atlas V', 'Delta IV', 'Falcon 9' i 'Vulcan'.

bs6

Planirani manevri za randevu sa ISS.

bs7
Faze lansiranja i početna orbita.

'Starliner', poznat i kao CST-100 (Crew Space Transportation 100), kosmička je letilica koju je 'Boeing'sagradio Nasinim sredstvima[1] kako bi, zajedno sa 'SpaceX-ovim' 'Crew Dragonom', osigurao nezavisan pristup američkih astronauta ISS-u. Ima težinu od oko 13 tona i kapacitet lansiranja do 5 astronauta (u početku je trebalo da ih bude 7), iako NASA za misije na ISS dopušta samo 4 člana posade.

Brod je podeljen na kapsulu i servisni modul. Servisni modul uključuje 4 hipergolična spasilačka motora LAE (Launch Abort Engine) s potiskom od 18,14 tone – koji zamenjuju tradicionalni 'spasilački toranj' – uz 20 trastera za orbitno manevrisanje (OMACOrbital Maneuvering and Control) potiska od 6,7 kN (680,4 kg) i 28 trastera za kontrolu položaja (RCS) od 0,38 kN (38,6 kg). Servisni modul također ima 'vazdušnu suknju' (air skirt) dodatu u završnoj fazi dizajna kada je utvrđeno da su aerodinamične turbulencije koje izazva brod tokom poletanja veće od očekivanih. Donja površina servisnog modula prekrivena je solarnim pločama.

bs8
'Starliner'
 ima čak 48 trastera za manevrisanje i kontrolu položaja.

bs9
Delovi 'Starlinera' (levo) i rakete 'Atlas V N22'.

bs10
Spajanje 'Starlinera' sa raketom.

bs12
Kontrolna tabla 'Starlinera'.

bs14
Stepen 'Centaur' sa dva motora RL-10.

bs15
Testiranje sistema za spašavanje CST-100 'Starlinera' 4. noovembra 2019. prošlo je prema očekivanjima.

Kapsula ima zapreminu od 11 kubika i prečnik od 4,56 metara, malo veći od komandnog modula 'Apola'(3,9 metara), ali manji je od 'Lockheedove' kapsule 'Orion' (prečnika 5 metara). Ima dva prozora – jedan od njih ns bočnom ulaznom otvoru – i koristi 3 padobrana za zaustavljanje silaska – 'Crew Dragon' koristi 4 – i dizajniran je za sletanje na kopno, što ga čini prvom američkom putničkom kapsulom koja neće da sleti u okean. Iz tog razloga, ima siste vazdušnih jastuka koji ublažavaju sletanje. Prednji deo kapsule uključuje poklopac sa androgenim sistemom za spajanja koji mu omogućava da se pričvrsti na američki segment ISS-a. Na ovom letu kapsula je nosila lutku u 'Boeingovom' skafanderu sa nadimkom Rosie the Rocketeer, kao i malu lutku Snoopyja.

bs16
Lutka Rosie unutar 'Starlinera' OFT.

bs17
Snoopy je putovao u kosmos. Jedan od 'Apolo' modula je nosio ime Snoopy.

bs19
Da bi ublažila pad, kapsula ima vazdušne jastuke. Rusi u te svrhe koriste sistem retro-raketa na čvrsto gorivo, koje se uključe delić sekunde pred kontakt s tlom i ublaže udarac.

'Boeingov' 'Starliner' i 'SpaceX-ov' 'Crew Dragon' su trebali već odavno da polete s ciljem da se Amerika komačno mane trenutne zavisnosti o ruskim brodovima 'Sojuz' (koji od ukidanja šatlova jedini prevoze ljude na ISS), ali njihovo puštanje u promet kasni već nekoliko godina. 'Boeing' je do sada podmazan od Nase sa dobrih $4800 miliona, u poređenju s $3100 miliona 'SpaceX-a'. Prema ugovorima potpisanim s Nasom, obe kompanije su se složile da će do 2024. poslati minimum 48 astronauta na ISS. U nedavnom i kontroverznom izveštaju, savezna vlada je objavila da će svako sedište u 'Starlineru' koštati $90 miliona, dok će to u 'Crew Dragonu' iznositi $55,4 miliona. Brojka je upadljiva, jer NASA trenutno kupuje mesta na brodovima 'Sojuz' po ceni od oko $85 miliona svako[2].

bs20
Transfer 'Starlinera' do rampe SLC-41.

bs21
Kapsula je konačno pričvršćena za raketu-nosač.

Činilo se da će 'SpaceX' pobediti 'Boeinga' u trci, jer je prvi uspešno lansirao u svemir privatnu svemirsku letilicu. Bespilotni 'Crew Dradon' je početkom godine odleteo u orbitu i uspeo da se spoji sa ISS, ali nekoliko meseci kasnije ta ista kapsula je eksplodirala tokom ispitivanja motora sistema za spašavanje putnika. Sada je očigledno da 'Boeing' ima inicijativu, ali ovaj nedavni kiks će verovatno dati 'SpaceX-u' više prostora da se vrati u trku. U svakom slučaju, ako 'Dragon' ili 'Starliner' ne počnu da rutinski lete na ISS s astronautima na brodu, NASA će biti prisiljena da nastavi da od Rusa kupuje karte do 2021. Sjedinjene Države će morati još malo da pričekaju dok ne postanu nezavisni od Rusa što se tiče pristupa svemiru.

bs22
Putovanje rakete ka rampi.

bs23
Ruka na tornju kroz koju će ulaziti budući putniici. Mora da im se tresu noge kada čuju da probni let nije uspeo a da se NASA nećka da li da odobri još jedan let bez posade ili da odmah krene s letovima s posadom.

bs24
Raketa 'Atlas V' na rampi'.

bs25
Trenutak odvajanja II stepena kako ga je video Baumgartner.

bs26
Ovako će 'Starliner' da se spoji sa ISS. 'I ti ćeš jednog dana, sine'.


https://youtu.be/oYACbP8eH38


https://youtu.be/jm7KdrbGjV0

P.S.

Poslednja vest je da se danas, u nedelju 22. 12., otprilike 48 sati posle lansiranja, očekuje sletanje kapsule broda. To je jedno 6 dana pre nego što je prvobitno bilo planirano. Sletanje će biti na vojnom poligonui u Novom Meksiku. Niko ne zna da li će ova kapsula biti popravljena i osposobljena za let sa ljudskom posadom, kako se očekivalo...

Poslednja vest: 

Stigla je vest: Starliner sleteo na zemlju

image 2019 12 22T14 24 58 623Z

image 2019 12 22T14 25 29 468Z

[1] U pitanju je mega-biznis. U prvoj fazi programa za razvoj putničkog roda (CCDev), NASA je 2010. 'pomogla' 'Boingu', jednom od najvećih aeronautičkih proizvođača, petom najvećem proizvođaču oružja na svetu i najvećem izvozniku uopšte u SAD, sa $18 milionaza početak projektovanja broda. U drugoj fazi, 'Boing' je 2011. dobio od Nase još $93 mil. za nastavak projektovanja. U leto 2012, NASA je dala 'Boingu' još $460 mil. za nastavak rada na 'Starlineru' u okviru programa CCiCap. U jesen 2014, NASA je odabrala 'Starliner'zajedno sa 'Crew Dragonom', za transportni program (CCtCap), i dodelila 'Boingu' nove $4,2 milijarde a'SpaceX-u' $2,6 milijardi.
  To nije sve, jer se pojedine komisije hvataju za glavu po pitanju cena budućih lansiranja. Sve ovo se radi da bi se otkačili od Rusa, a Nasin inspektor je izračunao da će sedište za let u kosmos u 'SpaceX-u' koštati $55 mil, a u 'Boingu' $90 mil. što je znatno višenego što sada NASA plaća Rusima za sedište u 'Sojuzu'. Inspektor je takođe kritikovao Nasu što je obećala da će da plati 'Boingu' još $287 mil.iznad fiksne cene za tri sledeće misije, smatrajući da je to nepotrebno.

[2] Od 2006, NASA je potrošila preko $3900 miliona za preko 70 'karata' na 'Sojuzima' za svoje putnike na ISS. To je u proseku oko $55,4 miliona, ali Rusi svake godine ceni po malo povećavaju – 'to vam je tržište, drugovi!' – pogotovu od penzionisanja šatlova 2011.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži