Kosmički aparat "Novi horizonti" će prvog januara proći pored zamrznutog nebeskog tela Ultima Thule udaljenog preko šest milijardi kilometara od Zemlje. Biće to susret sa do sada najdaljim nebeskim telom.
"Novi horizonti" (New Horizons) će preleteti na samo 3500km od ledom okovanog nebeskog tela Ultime Thule (sa latinskog nešto što se nalazi iza granica poznatog sveta), udaljenog 6,4 milijardi kilometara, za koga naučnici kažu da je jedan od relikta najranijih dana sunčevog sistema. "Novi horizonti" su 2015. prošli pored Plutona, i nastavio krstarenje prostorima kroz Kajperov pojas.
Ultima Thule je u mitologiji ime dalekog severnog ostrva, na samom kraju sveta. To je objekat primitivne dominantno ledene građe, prečnika oko 30 kilometara, što je oko hiljadu puta manje od Plutona. Smešten milijardama godina u ledenom prostoru kosmičkih dubina, Ultima Thule je na neki način prirodno "zaštićen" i prolazak "Novih horizonata" pored ovog nebeskog tela pomoći će naučnicima da saznaju više od najranijoj fazi stvaranja našeg planetarnog sistema. Kajperov pojas (Kupier Belt), koji je otkriven tek 1990-ih, je nastao u vreme formiranja planeta. On se prostire počev od na oko 4,8 milijardi kilometara do iza orbite Neptuna, najdalje planete sunčevog sistema. U njemu se nalaze milijarde kometa i milioni malih ledenih nebeskih tela sličnih Ultime Thule koje naučnici nazivaju "planetozimali" (planetesimals), blokovi od kojih su planete stvorene. Kada na prvi dan Nove 2019. godine "Novi horizonti" prolete pored Ultima Thule, to će biti svojevrstan vremeplov, koji će nas odvesti do najranijih dana stvaranja našeg planetarnog sistema, pre oko četiri i po milijarde godina.
Aparat "Novi horizonti" se sada kreće brzinom od 51,500 km/č i svakog dana prevaljuje oko milion i po kilometara. Putujući takvom brzinom kroz Kajperov pojas, u kome takođe ima mnogo kosmičke prašine i sitnih čestica leda, uvek postoji opasnost da aparat bude oštećen. Kako se trenutak susreta bliži, povećava se gustina kosmičke prašine ali se kontrolori misije u Nasinoj Laboratorije za mlaznu propulziju (JPL) nadaju da će "Novi horizonti" uspešno odraditi ovaj jedinstven zadatak.
U poređenju sa Plutonom, "Novi horizonti" će proći na rastojanju koje je tri puta manje, tako da se očekuju još kvalitetniji snimci površine Ultima Thule.
Ovo nebesko telo je otkrio Hablov kosmički teleskop 2014. Na snimcima se vidi kao zamagljena mrlja, ali se pretpostavlja da je izduženog, jajolikog oblika. Takođe, moguće je da se radi o dva mala veoma bliska nebeske tela okružena kosmičkom prašinom.
Prolazak pored Ultima Thule nije kraj misije "Novi horizonti" koja je započela 2006. Aparat koji se električnom energijom napaja preko malog plutonijskog reaktora, će nastaviti krstarenja kroz Kajperov pojas gde će posle 2020. imati još nekoliko susreta sa još daljim nebeskim telima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
