'Nasin program robotskog istraživanja Marsa je na silaznoj liniji – i treba odmah doneti odluke koje će to zaustaviti,' izjavio je krajem prošle godine Jason Callahan na redovnoj konferenciji Američkog planetnog udruženja. Šta je problem?
Od kada je 2000. godine formiran, Program za istraživanje Marsa je sistematski radio na razumevanju Crvene planete uz pomoć robotskih istraživačkih misija. One su ostvarile revoluciju u ljudskom poznavanju Marsa i metodički radile ka krajnjem cilju Marsove nauke – donošenju uzoraka na Zemlju – cilju koji bi mogao da unapredi našu potragu za životom i razotkrije krucijalne tajne Marsove drevne prošlosti.
Robotski program je takođe pribavio dragocene informacije koje mogu da podrže ljudska istraživanja, sakupljaju rezultate merenja zračenja, podatke vezane za sletanje, karakteristike resursa i površinsko mapiranje za buduće misije.
Ali u Nasinim postojećim planovima za Mars potkrala se jedna fundamentalna kontradikcija: nema puno programa u Programu istraživanja Marsa.
Trenutno, NASA ima samo jednu misiju u razvoju – rover 'Mars 2020' ('InSight', koji će biti lansiran 2018, deo je programa 'Discovery'). Novih misija ka Marsu nije bilo još od 2013. godine, što je najveća pauza u istoriji.
Ali i postojeće Marsove misije su već ostarele i neće trajati doveka. Novi orbiter je izuzetno potreban za prenošenje brzih komunikacija sa površinskim misijama i osiguravanje mapiranja u visokoj rezoluciji radi podrške sletanju Nase i drugih agencija (da ne pominjem naučni značaj). Ipak, poslednji budžet za 2018. ne predviđa neko laniranje za jednu ovakvu misiju.
Budžet Programa za istraživanje Marsa, 2000.-2013. Na horizontalnoj osi je budžet podešen prema inflaciji, od starta programa. Na desnoj osi je budžet kao procenat Nasinog ukupnog budžeta. Vrednosti od 2000. do 2017. predstavljaju stvarno potrošeni iznos, dok ovi kasniji su projektovani prema predsedničkom predlogu budžeta za 2018. Obrati pažnju na dva velika sečenja u fiskalnoj 2009. i 2013. Oni su usledili nakon prekoračenja troškova za misiju MSL u 2009. i kao posledica odluke Kongresa o smanjenju interesa Nase za planetna istraživanja.
Planetno udruženje je pripremilo tri predloga za Nasu:
- NASA da se odmah obaveže da će postaviti jedan Marsov komunikacioni orbiter sa kamerom sa visokom rezolucijom koji će zameniti sve zastareliju opremu koja se trenutno vrti na Marsu.
- NASA bi trebala da započne sa formulacijom misije sa roverom za uzimanje uzoraka i jednog uzletnog modula radi nastavka kampanje za dopremanje uzoraka sa Marsa.
- NASA bi trebala da formuliše strategiju koja će pratiti Robotsku strategiju istraživanja Marsa iz 2007-2016.
Udruženje je pružilo jednostavnu budžetsku analizu za tri potencijalna robotska Marsova programa: 1) Za donošenje Marsovih uzoraka tokom druge dekade ovog veka; 2) Za donošenje uzoraka tokom treće dekade, i 3) Infrastrukturni program koji će na neodređeno vreme odložiti donošenje uzoraka i pružiti zamenu komunikacionog orbitera, releja za prenos podataka. Analizom sve tri opcije i poredeći ih sa projekcijom finansiranja, zaključeno je da NASA trenutno sprovodi samo opciju #3 – samo infrastrukturnu. To je značajna promena u prioritetu Marsovog programa u Nasi i bitno drugačija od Nasine politike u protekle dve decenije.
Projekcija budžeta Marsovog programa.
NASA međutim tvrdi da je i dalje na 'Putu za Mars', ali da trenutno ne može da ulaže čak ni u najosnovniju infrastrukturu na Marsu, mnogo manje se posvećujući vrhunskim naučnim programima koje je u poslednjih dvadeset godina podigla od nule.
Naučna zajednica se nalazi na prekretnici. Kongres, nova Trumpova administracija, i NASA, moraju da naprave svestan izbor o budućnosti robotskog Marsovog programa. Svi se u branši slažu da je potrebno što pre startovati novu orbitnu misiju, ili se rizikuje propuštanje lansirnog prozora 2022. godine. Takođe, moraju da počnu što pre da rade na načinu donošenja uzoraka sa Marsa koje će pripremiti rover 2020, ili mu dozvoliti da gubi vreme na površini Marsa. Velika većina se slaže da NASA mora da se pobrine da misija sa ljudskom posadom što pre raspolaže sa podacima potrebnim za sigurno sletanje i proizvodnju resursa za podršku astronauta.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
