Astronautika: misije

Ukupan obrt na tržištu lansiranja veštačkih satelita u 2016. iznosio je dve i po milijardi dolara, što je ispod jednog procenta vrednosti kosmičkog tržišta.

Ukupna vrednost 21-og komercijalnog lansiranja u 2016. iznosi dve i po milijarde dolara. Prihodi američkih kompanija od jedanaest komercijalnih lansiranja obavljenih 2016. iznose 1,2 milijardi dolara, što je gotovo polovina ukupnog obrta na tržištu lansiranja u prošloj godini. Evropski koncern Arianespace je zaradio 1,15 milijardi dolara, dok je ruski udeo na tržištu komercijalnih lansiranja samo 130 miliona dolara (za dva lansiranja).

uzletUzlet na tržište lansiranja - raketa Falcon 9 kompanije SpaceX

Dugo su neprikosnoveni vladari na tržištu lansiranja bili Rusija i francuski koncern Arianespace. Slika je počela da se menja 2014. kada su američki provajderi počeli da osvajaju ovo tržište. Ovaj obrt se desio zbog serije neuspeha ruskih lansiranja i skupih usluga Arainesapce, ali i sa agresivnom kampanjom kompanije SpaceX koja je pružanjem jeftinijih usluga lansiranja prigrabila dobar deo korisnika evropskih i ruskih raketa-nosača. Pored međunarodnog, svojom raketom-nosačem Falcon 9 kompanija SpaceX preuzima i deo američkog tržišta od, do nedavno neprikosnovenog vladara - Ujedininjene alijanse lansiranja (ULA), koju kontrolišu dva džina američko aero- i astronautike "Boing" (Boeing) i "Lokid Martin" (Lockheed Martin). Vešti Ilon Mask (Elon Musk) je koristeći činjenicu da se, uprkos američkim sankcijama ruski motori koriste na raketi-nosaču Atlas V kompanije ULA, uspeo čak da dospe na listu provajdera lansiranja Pentagona. Na toj listi je inače godinama bio samo jedan provajder - ULA.

atlas"Miljenik" Pentagona - raketa Atlas V kompanije ULA nosi u kosmos vojni raketoplan X-37B

ProtonPotisnuta u drugi plan - raketa "Proton" je imala samo dva lansiranja ove godine

Pored SpaceX i ULA, beležimo takođe veliki prodor kompanije Orbital ATK koja svojim raketama-nosačima Antares (koje takođe koristi ruske raketne motore) i Minotaur najavljuje mnogo aktivnju ulogu na američkom i svetskom tržištu pružanja usluga lansiranja.       

Ukupan obrt na celokupnom kosmičkom tržištu u 2016. je iznosio 335 milijardi dolara. U njemu se pored lansiranja, nalaze usluge projektovanja i izrade komercijalnih satelita, pružanje usluga kontrole leta satelita, prijema i obrade informacija iz kosmosa, prateći centri, budžeti kosmičkih agencija i kompanija koje se bave komercijalizacijom kosmosa i budžeti globalnih navigacionih sistema GPS (SAD), GLONASS (Rusija), "Galileo" (Evopa) i "Bejdou" (Kina).

gpsSatelit navigacionog sistema GPS

glonassSatelit ruskog navigacionog sistema GLONASS

Sa obimom od 98 milijardi dolara (29%), satelitska televizija predstavlja najveći segment kosmičkog tržišta. Na drugom mestu je satelitska navigacija čija je ukupna vrednost 81 milijardi dolara (24%), dok su budžeti državnih kosmičkih agencija uključenih u ovaj biznis 77 milijardi dolara, odnosno 23%. Ostale satelitske usluge ukupno vrede 30 milijardi dolara, prateće stanice i kontrolni centri 28 milijardi, dok je proizvodnja komercijalnih satelita procenjena na 17 milijardi.

Ukoliko se komercijalnim pridodaju i naučna, civilna i vojna lansiranja obavljena 2016. onda je ukupan iznos segmenta lansiranja 5,4 milijardi, odnosno oko 2% od ukupnog iznosa kosmičkog tržišta.                   

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 7 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 11 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 11 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Au, na njih su neki verovatno zaboravili... 14 sati ranije

Foto...