Astronautika: misije

Rusija je jednom raketom-nosačem "Sajuz-2.1A" 14. jula 2017. sa Bajkonura u kosmos lansirala 73 satelita proizvedenih u pet država. 

To je najveći broj kosmičkih aparata ikada lansiranih ovim tipom rakete-nosača. Podsećamo, pre nekoliko nedelja je Indija jednom raketom lansirala rekordan broj kosmičkih aparata - ukupno 103 satelita.

Za razliku od indijskog rekordnog lansiranja, ruska raketa je pomoću svog gornjeg potisnog bloka "Fregata" kompanije NPO "Lavočkin" etapno, na nekoliko različith orbita postavila po grupama 73 satelita. Bio je to svojevrsni kosmički balet "Fregate" koja je sedam puta pomoću svog raketnog motora menjala orbite.

Satelit "Kanopus" sa sklopljenim sunčevim panelima (desno) i propratni mali sateliti u plavim kontejnerima na tegljaču "Fregata" (u prednjem planu) za vreme predstartnih priprema na kosmodromu Bajkonur.

Raketa "Sajuz-2.1A" kreće sa Bajkonura sa 73 satelita

Osnovni korisni teret koji je prvo iskrcan na orbitu visine 522 x 478km i nagiba 97.44 stepeni je ruski satelit "Kanopus-V-IK" namenjen snimanju zemljine povr{ine, otkrivanju novih resursa i praćenju {umskih požara. On se nalazio na vrhu potisnog raketnog bloka, tegljača "Fregata" koji je za formiranje radne orbite satelita "Kanopus" obavio prva dva paljenja svog raketnog motora. Zatim su usledila dva nova paljenja motora (impulsi 3 i 4), posle čega su na kružnu orbitu visine 600km i nagiba 97.61^o postavljena prvo pet, a pet minuta kasnije jo{ 19 malih satelita. Posle dva nova paljenja motora (impulsi 5 i 6), "Fregata" je krenula natrag, i na dve nove orbite parametara 485 x 477 i 482 x 450km postavila poslednju partiju od 48 mala satelita tipa Dove (Flock-2D).

Satelit "Kanopus" ima masu od oko pola tone, dok su ostali "propratni" takozvani "kjub"-sateliti izrađeni u Rusiji, SAD, Nemačkoj, Japanu i Norveškoj, namenjeni mapiranju zemljine površine i ispitivanju kosmičkih tehnologija, imali mase između 4 i 120 kg.  

Poslednja korekcija orbite (impuls broj 7) je obavljen ubrzo posle toga, i oko devet časova posle lansiranja sa Bajkonura, "Fregata" je uletela u guste slojeve atmosfere iznad Indijskog okeana.

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!