SpaceX’ je 23. juna 2017. u 18:10 po našem, drugi put lansirao ’Falcon 9’ sa prvim stepenom koji se nešto kasnije uspešno i samostalno prizemljio. Korisni teret je bio komunikacioni satelit ’BulgariaSat 1’. Misija (F9-37) je pokrenuta sa Floride, a stepen B1029.2 je sleteo na splav ’Of Course I Still Love You’ u Atlantiku. Stepen B1029 već je leteo (prvi put) u januaru ove godine u misiji F9-30, kojom je lansirano 10 satelita ’Iridium NEXT’ iz baze Vandenberg. Bilo je to 40. lansiranje u svetu ove godine. (37. uspešno) i osmo rakete ’Falcon 9’ u 2017, a uz to i 36. lansiranje ’Flacona 9’ u njegovoj istoriji. Početna orbita je bila 212×65.512 km sa nagibom 24,1°
Odoše i Bugari u kosmos! Ovo je zapravo drugo lansiranje za njih, jer je prvi satelit „Интеркосмос-България-1300“ lansiran još 1981. Danas je neaktivan.
Stepen B1029.2 je radio 2 minuta i 36 sekundi pre nego što se odvojio od drugog stepena. 6 minuta i 30 sekundi posle uzletanja, kočenje 3 motora za pomoć pri odvajanju trajalo je oko dvadeset sekundi. Konačno, 8 minuta i 40 sekundi nakon uzletanja, stepen je sleteo na splav ASDS (Autonomous Spaceport Drone Ship) “Of Course I Still Love You”. Pošto je ovo bila misija na geostacionarnu orbitu, količina goriva za spašavanje stepena bila je minimalna, tako da je stepen u poslednjem momentu sleteo sa samo tri motora “Merlin”. Prema izjavi Elon Muska, ova faza je bila najzahtevnija sa gledišta naprezanja i dostignute temperature.
Prvi stepen na splavu.
Bio je to 12. stepen rakete „Falcon 9“ koji je matična kompanija „SpaceX“ uspela da spasi – od ukupno 17 pokušaja – i ujedno 7. koji je spustio na ASDS splav (interesantno je da je prvolansirani B1029 sleteo na drugu baržu kompanije, „Just Read the Instructions“, ali u Tihom okeanu). Prvi stepen B1029 nikad nije bio „vruće“[1] testiran, za razliku od stepena B1021[2] koji je u martu ove godine u okviru misije F9-33 postavio satelit „SES-10“ u orbitu.
Amblem misije.
'BulgariaSat 1'
To je geostacionarni komunikacioni satelit napravljen u kompaniji „Space System Loral“ iz Palo Alta iz Kalifornije za kompaniju „BulgariaSat“ i „Bulsatcom“ (bl. „Булсатком“) – predstavnika bugarske vlade – koristeći platformu „SSL 1300“. To je prvi potpuno bugarski geostacionarni komunikacioni satelit. Ima 32 Ku BSS transpondere i biće parkiran na 1,9° istočne dužine da bi ponudio DTH (direct-to-home) komunikacije i TV high-definition servise širom Evrope i severa Afrike, ali specijalno u Bugarskoj, Srbiji i na Balkanu. Očekuje se da će radni vek satelita biti oko 15 godina. Prema izvorima kompanije, satelit, osiguranje i lansiranje košta ukupno $235 miliona, ali se ne zna koliko je od toga otišlo kompaniji „SpaceX“.
Satelit ima dva solarna panela koja daju 10 kW struje, a poseduje i hipergolični motor R-4D-11. „Bulgaria Sat“ iz Sofije je jedini satelitski operator u zemlji.
Odvajanje satelita od rakete-nosača desilo se na oko 1000 km visine i posle 35 minuta leta.
'Falcon 9 v1.2'
Ova raketa se označava i kao „Falcon 9 FT“ (Full Thrust) – to je dvostepeni lanser koji sagoreva kerozin (RP-1) i tečni kiseonik (LOX) u oba stepena. Sposobna je da iznese maksimalno 22,8 tona u LEO, ili 8,3 tone na geostacionarnu orbitu u slučaju lansiranja sa Kanaverala.Raketa poseduje prvi stepen kojimože da se koristi više puta te stoga ima nogare stajnog trapa. Stepen ima masu od 541,3 t, prečnik 3,66 m i visinu od 69,8 m, 1,52 metra više od „Falcona 9 v1.1“.
U misijama koje imaju opciju spašavanja I stepena, „Falcon 9 v1.2“ mogu da ponesu u LEO orbitu 13,15 t, ili 5,5 t na transfernu GTO. „SpaceX“ planira da predstavi pojačanu verziju sa oznakom „v1.5“ (Blok V) sa makar 10% jačim mootorima tako da će moći da ponese veći teret.
Raketa sa bugarskim satelitom na vrhu na rampi 39A.
Različite verzije „Falcona 9“.
Devet motora „Merlin 1D“ u konfiguraciji „oktaveb“.
[1] Tehnički izraz koji označava testiranje raketnih motora, sa višekratnim paljenjem i gašenjem motora, isprobavanjem maksimalnog potiska, dužine rada, postepenog davanja „gasa“, i sl.
[2] Prvi od prvih stepena rakete „Falcon 9“. bio je to prvi raketni deo koji je sleteo vertikalno na odu, i prvi u istoriji koji je posle sletanja bio spreman za noovo lansiranje.