GSSAP (Geosynchronous Space Situational Awareness Program) predstavlja satelitski program za nadgledanje iz kosmosa kojim operiše američko Ratno vazduhoplovstvo, a čini ga serija satelita koji utvrđuju karakteristike drugih satelita koji kruže oko Zemlje.
Prikaz lokacija (engl. situational awareness) u geostaciomnarnoj orbiti prepoznat je od strane američkog Ministarstva odbrane kao ključan za identifikovanje i praćenje potencijalnih pretnji za američku kosmičku imovinu.
Prva dva GSSAP satelita su lansirana 28. jula 2014. raketom „Delta IV M+“ (4,2), i ušavši u operativnu orbitu u blizinu geostacionarne orbite, vrludala su iznad i ispod geostacionarnog pojasa. Sama misija je bila polu-tajne prirode i tek je pokoja informacija o satelitima bila objavljena.
Konfiguracija za lansiranje dva špijunska satelita (prva misija je imala šifru AFSPC-4). Ne zna se tačno, ali se pretpostavlja da su teški po nekoliko stotina kila.
Satelite GSSAP je za potrebe US Vazduhoplovstva razvila kompanija „Orbital Sciences“ (sada „Orbital ATK“) sa zadatkom da Strateškoj komandi šalju vizuelnu identifikaciju svih objekata u blizini geostacionarne orbite. GSSAP operišu u sprezi sa teleskopima i radarima na Zemlji da bi lakše pratili kosmičke objekte i identifikovali potencijalne pretnje po američke satelite. Meta su im špijunski i komunikacioni sateliti neprijateljskih zemalja[1].
Čitav projekat je razvijan u tajnosti i identitet satelita je bio nepoznat sve dok program nije obelodanjen početkom 2014, ali i dalje su tačne specifikacije i detalji programa nepoznati.
Sateliti nose elektro-optičke senzore koji su u stanju da karakterišu satelite u orbiti i nadziru njihove aktivnosti, naročito one koji manevrišu i često menjaju položaj. Verovatno su ovi sateliti koncipirani tako da svojim radio-senzorima prate radio-emisije sa satelite kao jedan od indikatora za satelitsku identifikaciju i aktivnost.
Tragovi GEO satelita.
Sateliti daju i davaće podatke o orbitama ostalih satelita koji se koriste za izbegavanje sudara satelita, jer se u geostacionarnom pojasu svake godine pravi sve veća gužva.
U prvom lansiranju 2014. u kosmos je poleteo prvi par vojnih satelita GSSAP („USA-253“ i „USA-254“). Pored njih, istom raketom je poleteo i mali satelit „ANGELS” (Air Force Research Laboratory’s Automated Navigation and Guidance Experiment for Local Space) od 70 kg, koji je imao zadatak da manevriše oko II stepena “Delte IV” da bi ispitao svoje kapacitete. To lansiranje je bilo označeno kao misija AFSPC-4.
Oba satelita su ušla u rad u septembru 2015. Jedan od ta dva satelita je kasnije upotrebljen za inspekciju vojnog komunikacionog satelita “MUOS 5”, lansiranog 24. juna 2016. Ne zna se koliko će Pentagon da lansira ukupno ovih satelita, ali se zna da program do sada košta preko \(700 miliona.
Lansiranje prva dva GSSAP.
Simbol misije.
Program GSSAP zapravo predstavlja nastavak nekoliko Pentagonovih projekata za nadgledanje objekata na GEO. Prvi program tog tipa je bio dobro znani ali misteriozni „Projekat Prowler“ (o tome povremeno napišem ponešto), razvijan od strane NRO tokom 80-ih. „Prowler“ je bio poslat u orbitu u novembru 1990. tokom tajne misije STS-38 šatla „Atlantis“. Iako je po svaku cenu pokušavano da se njihovo postojanje sakrije, njihova prava priroda je ipak (raz)otkrivena. Godine 2006. vojna agencija DARPA je lansirala tri satelita „MiTEx“ zarad inspekcije satelita na GEO i zna se da je 2009. jedan uspešno prišao satelitu za rano upozoravanje „DSP-23“[2].
Satelit DSP. Primarni senzor (dole levo) je okrenut ka Zemlji. Satelit je bio težak 2.380 kg i koštao je \)400 miliona.
DARPA satelit „MiTEx“. Moguće je da su GSAP sateliti bazirani na njemu.
Drugi par satelita lansiran je 19. avgusta 2016. istim tipom rakete „Delta IV M+“ (4,2) u misiji ADSPC-6. Sateliti su bili teški po 700 kg, napravio ih je „Orbital ATK“ koristeći platformu „GEOStar 1“ („Aquila“). Nezvanično, njihov zadatak je bio špijuniranje neprijateljskih satelita – ili za razvoj tehnologija i procedura u te svrhe – ne nužno u vidljivom spektru. Oni su nosili doovoljno goriva za izvođenje manevara sa ukupno delta-V od oko 1000 m/s, što im je omogućavalo da kontrolišu više ciljeva tokom radnog veka.
Mogući izgled satelita GSSAP.
„GEOStar-1“ tokom konstruisanja.
Poster misije AFSPC-6.
Geostacionarni pojas satelita.
Lansirna rampa SLC-37 sa dvostepenom raketom „Delta IV M+“ koja možda da u nisku orbitu odnese 10.430 kg ili na geostacionarnu transfernu orbitu 5.845 kg.
[1] Na svim forumima koje povremeno pogledam a tiču se ove teme ljudi se slažu da je u slučaju bilo kakvog ozbiljnog rata širih razmera geostacionarni pojas prvi cilj svakog napada.
[2] DSP (Defense Support Program) je bio program za detekciju lansiranja projektila ili kosmičkih raketa i nuklearnih eksplozija kao snažnih izvoratoplote. Tokom “Pustinjske oluje”, američki sateliti DSP su otkrivali lansiranja iračkih “Scudova” na Izrael i Saudi Arabiju. Ukupno je lansirano 23 satelita tipa DSP.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
