Astronautika: misije

Od počekta sukoba sa Rusijom ukrajinski kosmički program je pao na najniže grane. Na raketu „Зеніт“, glavni nosač zemlje, Rusija je stavila veto. Kompanija „Sea Launch“, koja operiše raketama „Зеніт“ sa platforme u Pacifiku, prestala je da nudi orbitna lansiranja (barem privremeno). Da stvar bude gora, projekat lansiranja rakete „Циклон-4“ („Cyclone-4“ na Zapadu) iz baze Alcântara u Brazilu doživeo je pre par godina glasan fijasko. Poslednju šansu za ukrajinsku industriju predstavlja raketa „Antares“ američke kompanije „Orbital ATK“, čiji se prvi stepen proizvodi u Ukrajini, kao i dodatni stepen AVUM evropske rakete „VEGA“. Tako je bilo sve do nedavno, jer je prošle nedelje objavljeno da kanadska kompanija „Maritime Launch Services“ (MLS) planira da lansira ukrajunsku raketu srednje klase „Циклон 4M“ iz pokrajine Guysborougha, Nova Scotia.

ciklon1
Nova ukrajinska raketa „Ciklon 4M“.

Uprkos imenu, „Ciklon 4M“ nema praktično ništa sa „Ciklonom 4“. Ova poslednja je koristila hipergolična goriva i bila je modernizovana klasičnog „Ciklona 3“, trostepene rakete razvijene u sovjetska vremena iz Jangelovog interkontinentalnog dvostepenog balističkog projektila „R-36“[1] (8K67). Novi „Ciklon 4M“, projektovan i konstruisan u birou ГКБ “Южное a proizveden u dnjepropetrovskim zavodima preduzeća ПО „Южмаш (kao i sve ostale ukrajinske rakete), ali sa prvim stepenom koji će umesto otrovnih komponenti goriva koristiti podnošljive kerozin i tečni kiseonik. Raketa će moći da u LEO orbitu visine 600 km ponese 5 tona, a na heliosinhronu orbitu (SSO) iste visine 3,35 tona.

ciklon2
Raketa „Antares“ sa ukrajinskim prvim stepenom. Čitava raketa, kao i prvi stepen, ima prečnik 3,9 metara. U Ukrajini se proizvode tankovi, ventili, senzori, cevovodi, kablovi i sl.

ciklon3 ciklon4

Konstruktori raketa „Южное“ i proizvođačka kompanija Южмаш imaju 60-godišnju saradnju tokom koje su proizveli mnoge uspešne rakete poput „Dnjepra“, „Zenita“, „Ciklona 2 i 3“ i od skora „Antaresa“. “Ciklon 4M“ reprezentuje kombinaciju nasleđenih komponenti iz programa „Zenit“ i „Ciklon“ sa željom da se stvori snažna letilica.

Ove karakteristike su vrlo slične prvoj generaciji „Orbitalovih“ raketa „Antares“ i, ustvari, čak i površni pogled na novi „Ciklon“ ukazuje na sličnost ove dve rakete. To ne treba da čudi, jer „Antares“ koristi vrlo popularan dizajn konstruktorskog biroa „Južnoje“ i tehnologiju „Zenita“ koje je kompanija pokušala da upotrebi i u drugim projektima, od kojih je najpoznatija porodica nerealizovanih raketa Маяк“. Iako se novi „Ciklon“ zove „4M“ a ne „Majak“ iz komercijalnih razloga, mali drugi stepen i vrh su slični onima na „Ciklonu 4“. To znači da će „Ciklon 4M“ koristiti i kero/LOX (za I stepen) i hipergolično gorivo (za ostale stepene), kombinaciju koja nije dobra ako se razmišlja o smanjivanju troškova infrastrukture vezane za lansiranje.

ciklon6
Prvi stepen američke rakete „Antares“ koji se proizvodi u Ukrajini. Motori su sovjetski NK-33-1.

ciklon7
Projekti biroa „Južnoje“ rakete „Majak“.

Ali „Ciklon 4M“ mora da savlada jednu veliku prepreku pre nego što uzleti iz pustara Kanade. Govorimo o raketnim motorima. Ukrajina nema dovoljno snažan motor za I stepen, zbog čega i „Zenit“ i „Antares“ koriste u prvim stepenima ruske motore (РД-171 u slučaju „Zenita“, i НK-33 i РД-181 u slučaju „Antaresa“). MSL[2] nisu objavili koje će motore koristiti „Ciklon 4M“, ali se čuju glasine da bi to mogla biti 4 jednokomorna motora РД-801[3] konstruisana za „Majak“. Problem? Оvaj motor nije u službi i nalazi se u nepoznatoj fazi razvoja. S druge strane, ono što se vidi na slikama rakete mnogo liči na motore РД-120[4] koji se koriste na II stepenima „Zenita“, ali ovog puta izgleda prepravljenih da mogu da rade i na nivou mora. Naravno, niko ne zna da li je ova varijanta, nazvana РД-120К, operativna ili ne.

ciklon8
„Ciklon 4M“.

Kanađani žele da imaju prvo orbitno lansiranje do 2020. (vrlo optimistička procena), sa nadom da bi mogli da postignu po 8 lansiranja godišnje do 2022. (još optimističkija procena). Svaki let bi koštao $45 miliona[5]. Mada „Ciklon 4M“ ne predstavlja veliku pretnju po Rusiju, mnogi analitičari iz ove zemlje smatraju da dogovor o lansiranju ovih raketa iz Kanade nije puki komercijalni dogovor već značajna podrške iz senke vlada SAD i Kanade. Iz ove perspektive, „Ciklon 4M“ će biti dobar način da se održi ukrajinska aeronautička industrija u trenutku kada je „Zenit“ praktično nestao sa tržišta i, posredno, velika podrška oslabljenoj Porošenkovoj vladi.

Zato bi konflikt između Rusije i Ukrajine mogao da pomogne da ova raketa „oživi“, uprkos činjenici da njen komercijalni uspeh nije baš uočljiv. Ako se to ipak dogodi, za samo tri godine ćemo imati dve vrlo slične ukrajinske raketne nosače, „Antares“ i „Ciklon 4M“, koje će uzletati sa kosmodroma u Severnoj Americi.

ciklon9
„Ciklon 4M“.

 ciklon10

Nakon proučavanja 14 lokacija u Severnoj Americi, kompanija MSL se odlučila za Canso-Hazel Hill, slabo nastanjenu zonu okruženu morem. Lansirni komplex če koštati oko $300 miliona.


[1] Kako bezazlena oznaka, ali se iza nje krije projektil zbog kojeg su Amerikanci pod hitno zatražili bilateralni sastanak i dogovor o ograničenju snage nuklearnih glava koje može da nosi jedna raketa. Radi se o SS-18, slavnoj „Satani“ (10 supersnažnih bojevih glava i 40 penaida), koja je davala Rusima nenadoknadivu prednost. Njegov američki pandan, „Minuteman II“, nosio je „samo“ 3 bojeve glave.

[2] Znao sam odmah da Ameri imaju tu umešane prste. Kompanija MSL, registrovana u Novoj Škotskoj, ima korene u SAD-ukrajinskoj kompaniji iz 2015. „United Paradyne“, specijalizovanoj za postrojenja u Kaliforniji i Kejp Kenediju u vezi raketnog goriva.

[3] Motor se bazira na četvorokomornom motoru za upravljanje („vernier“) РД-8 (11Д513), koji je na raketama “Zenit” uvek bio u paru sa РД-120 kao glavnim motorom. Motor РД-8 se pravi u obliku šupljeg cilindra, tako da kroz njegovu sredinu može da prođe mlaznica motora РД-120. Zanimljivo rešenje – motor u motoru!

[4] Motor je baziran na dizajnu iz 70-ih i 80-ih sovjetske kompanije „Energomaš“, modifikovanom početkom 2000. u saradnji „Energomaša“ i „Južnoja“. Izvršeno je par testiranja i potvrđeno je da može da radi na I stepeni jer stvara potisak od oko 80 tona (785 kN) po motoru.

[5] Radi poređenja, „SpaceX“ i njihova „Falcon 9“ koštaju $58 miliona.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži