Astronautika: misije

NASA planira da 8. septembra lansira kosmički aparat OSIRIS-Rex koji treba da sa površine asteroida Benu (Bennu - 1999 RQ36) sakupi uzorke tla i doveze ih na Zemlju.

OSIRIS RE

Lansiranje sonde OSIRIS-Rex je planirano pomoću rakete-nosača Atlas V korporacije ULA sa rampe SLC-41 kosmodroma na Kejp Kanaveralu. Prozor za lansiranje se otvara u 19.05č po lokalnom vremenu 8. septembra i trajaće dva časa.

Aparat OSIRIS-Rex treba da 2018. stigne do asteroida Benu. Sa orbite koja će povremena biti svega pet kilometara udaljena od površine asteroida, aparat će snimati tle. Na osnovu snimaka tla naučnici će odabrati napogodniji deo povšine sa koje lender aparata treba da pokupi uzorke.  

Zanimljivo je da sletanje lendera na površinu nije planirano, već će se on spustiti odmah iznad tla iznad koga će zbog slabe gravitacije “lebdeti”. Zatim će robotska ruka lendera biti izvučena i dohvatiti uzorke sa tla jula 2020. Sa površine biće pokupljeno  od 60 grama do maksimalno dva kilograma materijala sa kojima će sonda poleteti marta 2021. prema Zemlji gde treba da se spusti 24. septembra 2023. 

Naučnici smatraju da će proučavanjem uzoraka tla sa asteroida Benu sanzati više o tome kako je stvoren Sunčev sistem, dali su asteroid “posejali” život na Zemlji, I da bolje shvate rizike budućih bliskih susreta asterotida sa našom planetom.   

Aparat ORISIR-Rex mase 1529kg i prečnika tri metra, izradjen je u kompaniji Lockheed Martin na osnovu ugovora sa NASA-om vrednog oko 800 miliona dolara.

Naziv kosmičkog aparata je kombinacija imena egipatskog boga mrtvih Ozirisa (budući da je asteroid Benu jedno od po Zemlju opasnih nebeskih tela) i latinske reči “Reks” (Rex) - “kralj”.   

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 10 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 13 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...