Kina ima veoma ambiciozne kosmičke planove za ovu godinu. U spektru rekordnih dvadeset lansiranja, izdvajamo dve nove rakete-nosača, drugi kosmički modul “Tjangun” i let sledeće kineske posade.
Kina će ove godine lansirate dve nove rakete-nosača (RN) iz serije “Čančžen” (CZ - “Veliki marš”). Najjača kineska RN CZ-5, maksimalne nosivosti za nisku orbitu 25 tona i 14 tona za geosinhronu prelaznu orbitu, povećaće kapacitete kineskih raketa za 3,5 puta! To će je takodje svrstati medju najsnažnije kosmičke nosače kao što su Atlas V i Delta IV Heavy (SAD), Proton-M i Angara –A5 (Rusija) i Ariane V (ESA).Ova raketa-nosač sada prolazi kroz detaljna ispitivanja na novom kosmodromu u južnoj provinciji Hajnan pred prvo eksperimentalno lansiranje planirano ove godine.
CZ-5
Ovom raketom će 2017. ka Mesecu biti lansiran aparat “Čanje-5”, kao poslednji iz treće etape kineskog programa istraživanja našeg najbližeg nebeskog suseda. Takodje, tokom 2018-2022. CZ-5 će biti korišćena za lansiranje modulia buduće kineske orbitalne stanice.
Moguće je da ovom raketom ka Mesecu takodje bude lansiran aparat “Čanje-4” koji 2018. treba da se spusti na suprotnu stranu Meseca. Sva dosadašnja spuštanja na Mesec bila su na njegovoj strani koja je stalno okrenuta Zemlji.
Ove godine ćemo takodje videti premijerno lansiranje i RN srednje nosivosti CZ-7. Njen kapacitet za niske orbite je 13,5 tona, dok na sunčano-sinhronu orbitu visine 700km može da izbaci koristan terest mase do 5,5 tona. Izmedju ostalog, zosač CZ-7 je predvidjen za lansiranje automatskih teretnih brodova “Tjanžou” koji će snabdevati kinesku orbitalnu stanicu neophodnim materijalima za njeno funkcionisanje.
CZ-7
Oba lansera su razvijene u Kineskom institutu istraživanja raketne tehnike i značajno će poboljšati kapacitete najmnogoljudnije države u sferi kosmičkih lansiranja.
Sledeći značajan dogadjaj koji nas očekuje ove godine je lansiranje druge kosmičke laboratorije “Tjangun-2” (Tiangong) pomoću RN CZ-2F sa novog kosmodroma Hajnan i let sledeće kineske posade. Očekuje se da će juna 2016. prema novom modulu biti lansiran kosmički brod “Šenžou-11” (Shenzhou) sa tročlanom posadom.
Zadatak nove kineske pilotirane misije, prve od juna 2013, je spajanje sa modulom “Tjangun-2” gde će ekipa tajkonauta testirati sisteme koji će se koristiti prilikom gradnje kineske orbitalne stanice.
Poseban akcenat će biti stavljen na proveru rada sistema očuvanja životnih uslova tokom boravka tročlane posade koji, iako nije precizirano, može trajati dvadesetak dana.
Maketa kosmičke laboratorije “Tjangun-2” sa pripojenim brodom “Šenžou-11”
Iako se, shodno kineskoj tradiciji, imena tajkonauta koji će učestovati u kosmičkoj ekspediciji drže u tajnosti do maltene samog lansiranja, nije isključeno da članovi rezervne posade poslednje misije polete na brodu “Šenžou-11”.
Podsećamo to su tajkonauti – Liu Boming, Pan @ančun i Deng Kvingming (prezimena su im ispred imena). Oni su juna 2013. dublirali posadu broda “Šenžou-10” koja je boravila na modulu “Tjangun-1”.
Medju njima jedino je Liu leteo u kosmos u trećoj kineskoj ekspediciji (2008.), kada je do pojasa bio u otvorenom kosmosu. Sva trojica inače pripadaju istoj grupi tajkonauta, onoj iz 1996.
|
Takonaut Liu Boming |
Kako su tokom dva poslednja kosmička leta u sastav posada bile dve žene (Liu Jang i Van Japin) iz poslednje grupe tajkonauta (selektirane 2010.), ne bi me iznenadilo da jedan od tajkonauta iz ove grupe takodje bude u sastavu posade broda “Šenžou-11”. Grupa iz 2010. inače broji sedmoro tajkonauta, pet muškaraca (niko do sada nije leteo) i dve žene.
Inače od oktobra 2003. kada je prvi Kinez lansiran u kosmos (Jang Livei), obavljeno je ukupno pet kineskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama (2003, 2005, 2008, 2012. i 2013.). To jasno govori o tome koliko Kina temeljito, bez žurbe koja je karakterisala sovjetsku i američku kosmičku trku tokom 60-ih, priprema svoje kosmičke letove.
Nego, vratimo se laboratoriji “Tjangun-2”. Po svemu sudeći, “Šenžou-11” će biti jedini kosmički brod sa ljudskom posadom koji će biti spojen sa ovim modulom. Po odlasku tajkonauta, “Tjangun-2” će nastaviti autonomni let sve dok sledeće godine ne poleti prvi kineski automatski teretni brod “Tjanžou-1” (Tianzhou).
Posle spajanja, kontrolori na Zemlji će obaviti prvo automatsko prepumpavanje goriva sa teretnjaka u rezervoare modula, čime će let laboratorije “Tjangun-2” biti produžen do vremena kada će početi gradnja kineske orbitalne stanice. Iako se nagadjalo da bi “Tjangun-2” mogao da bude integrisan u njen sastav, kineski zvaničnici ne govore o takvim planovima.
Prvi, bazni modul “Tjanhe” (Tianhe) orbitalne stanice će biti lansiran 2018. Zatim će, u razmaku od po dve godine (2020. i 2022.) uz njega biti pripojeni laboratorijski moduli “Ventjan” (Wentian) i “Ksjuntjian” (Xuntian).
Pored ovih projekata, Kina uveliko radi na razvoju sledeće generacije kosmičkog broda za let u duboki kosmos, koji je sličan američkom Orionu i novom ruskom brodu koji je nedavno dobio ime “Federacija”.
Skupa sa projektom super-rakete i planovima automatskih istraživanja Meseca i Marsa, tokom ove i sledećih desetak godina bićemo svedoci vrlo zanimljivih i važnih kineskih kosmičkih ekspedicija.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
