Želiš da vidiš kako izgleda skriveno lice Meseca? 3. januara 2019. kineska sonda 'Chang'e 4'je ušla u istoriju jer je postala prvi ljudski artefakt koji je sleteo na skrivenu stranu našeg satelita. Sletanje je odpočelo iznenađenjem u 02:26 UTC, budući da su kineske vlasti odlučile da događaj ne najavljuje unapred, i samo su glasine na društvenim mrežama ukazivale da se sletanje približava. Zapravo samo par dana pre toga je potvrdjeno da će sonda sleteti početkom godine a ne 12. kako je prvobitno najavljivano. Tajnovitost u operacijama 'Change 4'je u suprotnosti sa publicitetom koji je imao 'Change 3' 2013. Mesto sletanja je, kako je i planirano, u krateru Von Kármán(177,6º istočno, 45,5º južno), lociranom u središtu Aitkenovog udarnog basena, koji ima 2500 km u prečniku i jedan je od najvećih u solarnom sistemu. Lender je već poslao prve slike sa površine i u 14:22 UTC oslobodio rover, kršten kao 'Yutu 2'. Naravno, ninajednoj od slika se ne vidi Zemlja…
Jedna od prvih slika 'Chang'ea 4'sa povrsine Meseca.
Sonda 'Cháng’é 4' (CE-4 ili 嫦娥四号) lansirana je 7. decembra 2018. u 18:23 UTC iz kosmičkog centra Xichanguz pomoć rakete 'Dugi Mars CZ-3B/G3Z'. Početna transferna orbita je imala dimenzije 224×20.000 km, da bi 9. decembra sonda izvela manevar korekcije trajektorije u 08:42 UTC. Tri dana kasnije, u 08:45 UTC, sonda je ponovo uključila glavni motor i ušla u orbitu 15×100 km oko Meseca. Kada je došlo vreme, dok je sonda prolazila kroz 15 km visok periselen,ponovo je uključen kočioni motor i brod je započeo finalni sletni manevar, vrlo sličan sletanju 'Apollo'lunarnog modula. Sondi je pomagao radarski visinomer i system optičke navigacije (Kina je jedina zemlja koja je uspela da spusti sondu na Mesec koristeći optičku navigaciju). Zbog konfiguracije terena, nagib sletne putanje je bio mnogo strmiji nego u slučaju 'Chang'e 3'.Inače, 'Chang'e 4'je druga kineska sonda koja je meko sletela na Mesec nakon što je to u decembru 2013. učinio 'Chang'e 3'i takođe osmi kineski lunarni brod nakon 'Cháng’é 1', 'Cháng’é 2', 'Cháng’é 3', 'Cháng’é 5-T1', 'Quèqiáo', 'Longjiang 1'i 'Longjiang 2'. Zanimljivo je da je Kina jedina u istoriji koja je uspela da pošalje dve sonde na povrsinu Meseca bez ijednog neuspeha u tom procesu.
'Yutu 2'na površini Meseca.
Slika kratera Karmansnimljana sletnom kamerom 'Chang'ea 4'.
Točak robotskog rovera 'Yutu 2'.
Mesto sletanja 'Chang'ea 4' na drugoj strani Meseca.
Reljef Meseca. Desno je udarni basen Aitkenna suprotnoj strain Meseca.
Sekvenca sletanja 'Chang'ea 3' (levo), u podeđenju sa 'Chang'eu 4'.
'Cháng’é 4' je težak 3780 kg(1200 kg bez goriva) i nosi mali rover (月球车)težine 140 kg, jako sličan onom prvom kineskom, te je posle sletanja dobio ime 'Yutu 2'(玉兔二号, 'zec od žada' na mandarinskom). Sonda poseduje sletnu kameru LCAM(Landing Camera) koja je snimala sâmo sletanje. i panoramsku kameru u boji TCAM(Terrain Camera) kakve je imala i 'Chang'e 3'. Tu je još i neutronski detektor LND(Lunar Lander Neutron and Dosymetry), napravljen na nemačkom univerzitetu u Kilu, koji će proučavati lunarni regolit i tražiti molekule vode. Takođe je tu i LFS(Low Frequency Spectrometer), radio-astronomski eksperiment sa pet antena na otvaranje radi osmatranja neba na frekvencijama od 0,1 do 40 megaherca. Ova frekvenca predstavlja najmanje istraženi deo elektromagnetnog svektra zbog interferencije sa veštačkim radio signalima. Srećom, 'Chang'e 4' će moći da proučava nebeski svod koristeći masu Meseca kao štit. Opserviranja će se sprovoditi zajedno sa satelitima-repetitorima 'Quèqiáo'i 'Longjiang2', koji poseduju slične instrumente.
Instrumenti 'Chang'e 4'.
Sonda 'Chang'e 4' za izučavanje tamne strane Meseca.
'Chang'e 4' pre lansiranja.
Kineski robot takođe nosi i zanimljiv astrobiološki eksperiment, 'biosferu' tešku 3 kg, sa larvama svilene bube, semenkama krompira, paradajza i cvećem Arabidopsis thaliana. Semenke će rasti unutar kontejnera pod pritiskom dimenzija 18×16 cm. Eksperiment, koji je osmislilo 28 kineskih univerziteta, poseduje sopstvenu mini-kameru, i svoje rezerve vazduha, vode i hrane. Rover ‘Yutu 2’ nosi panoramsku 3D kameruPCAM(Panoramic Camera), LPRradar (Lunar Penetrating Radar) radi proučavanja podpovršinskih slojeva do dubine od 30 metara, infracrveni spektrometar VNIS(Visible & Near-Infrared Imaging Spectrometer) i energetski neutralni atomski detektor ASAN(Advanced Small Analyzer for Neutrals) proizveden u Švedskoj. Ovaj rover nije poneo rendgenski spektrometar koji koristi alfa čestice (APXS) kakav je nosio rover ‘Yutu’misije ‘Chang’e 3’.
Sletanje na Mesec!
Astrobiološki eksperiment na 'Chang'eu 4'. Ako se larve izlegu, počeće da proizvode CO2, dok će biljke proizvoditi kiseonik putem footosinteze.
Sonda 'Chang'e 4'je gotovo identična kopija sonde 'Chang'e 3', budući da je proizvedena kao rezerva ove poslednje. Pre par godina ova misija je praktično otkazana, ali je odlučeno da se ipak pošalje na drugu stranu Meseca ali tek pošto misija 'Chang'e 5'donese uzorke sa Meseca. Međutim, nakon nekoliko problema sa raketom 'Dugi Marš CZ-5', lansiranje 'Chang'ea 5'je odloženo, te je 'Chang'e 4'uskočio pre njega. Budući da se nalazi sa nama nevidljive strane našeg satelita. direktna komunikacika sonde i Zemlje je nemoguća. Zato je 20. maja 2018. Kina lansirala raketom 'CZ-4B' dva relejna satelita 'Quèqiáo'(“鹊桥”号中继星), poznata i kao LRS([Chang’e 4] Lunar Relay Satellite) ili 嫦娥四号中继星/ Cháng’é 4 hào Zhōngjì Xīng).
Rover 'Yutu 2' pred lansiranje.
‘Quèqiáo’(‘Most svraka’ na mandarinskom) ima težinu od 425 kg, nalazi se na halo-orbiti – prečnika 13.000 km – oko Lagranžove tačke L2sistema Zemlja-Mesec (ELM-2), između 64.500 km i 80.000 km od skrivene strane Meseca[1]. ‘Quèqiáo’se bazira na platformi CAST-100i poseduje rasklopivu antenu prečnika 4,2 metra radi slanja podataka sa i ka ‘Chang’ea 4’preko četiri X-band kanala na 256 kbps i jednog S-band kanala na 2 MBps ka Zemlji. Satelit ima nekoliko motora ukupnog potiska od 140 njutna koji imaju na raspolaganju tank sa 100 kg hidrazina. Preciznost usmeravanja antene je 0,06°, a radni vek makar 5 godina. Quèqiáo’ima i laserski retroreflektor prečnika 17 cm radi merenja preciznog položaja u odnosu na Zemlju.
Relejni satelit 'Queqiao'.
Lagranžove tačke u sistemu dva tela. Satelit u halo orbiti oko tačke L2, koja je iza Meseca, ima pogled i na Zemlju i na dalju Mesečevu stranu.
Satelit pre lansiranja sa sklopljenom antenom.
Ako se oslonimo na iskustvo 'Chang'ea 3', onda je velika šansa da rover neće preživeti lunarnu noć, tako da sad predstoji intenzivno istraživanje zone sletanja tokom sledećih dve nedelje. Sama sonda bi, međutim, trebalo da preživi godine na lunarnoj površini, kao što je to uradila njena sestrinska sonda[2].
Snimak površine prilikom sletanja.
[1]O ovim smatelitima sam pisao odmah kada su lansirani.
[2]Svi kineski podaci su sumnjivi jer retko ažuriraju datume i brojeve. 'Chang'e 3' je sleteo krajem decembra 2013, a radio je do 11. januara, kada je pala noć i kada je zapao u 'zimski san'. Kada je posle 14 dana opet došao dan, kontrolori su javili da rover pokazuje 'mehaničke kontrolne abnormalnosti' izazvane 'komplikovanim lunarnim okruženjem'. Kontakt je ponovo uspostavljen 13. februara 2014. da bi potpuno prestao da radi u martu 2015.
Lender i ultraljubičasti teleskop (LUT) je radio do letos, 4,5 godine posle sletanja. Ne piše da li još uvek nešto radi. Međutim, piše da izvor struje, koji se sastoji od solarnih panela i nuklearnih RTG baterija, mogu da rade 30 godina.
Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!
Kina lansirala satelit oko Meseca koji će da odašilje podatke lendera sa suprotne strane
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
