A38: broj koji ne postoji!

a38

Iz neobjavljenog broja Astronomije objavljujemo:

Intervju sa Vigorom Majićem

Intervju-VigorOve godine ISP je ponovo dospela u žižu interesovanja javnosti, ali ne zbog nekog od svojih rezultata rada, priznanja ili zbog konačnog proširenja smeštajnih kapaciteta i izgradnje neke nove laboratorije, već sasvim suprotno, zbog alarmantnog nagoveštaja gašenja, kako su neki shvatili, odnosno, zbog ozbiljnog skraćivanja i sakaćenja svog programa, kako je smatraju drugi. O svemu tome se već dosta pisalo u štampi, ali želimo da zabeležimo i u Astronomiji ukratko celu priču.

Razgovaramo sa Vigorom Majićem, direktorom Stanice.

Astronomija: Šta to ugrožava rad ISP?

-          Rad Stanice u ovom momentu najviše ugrožava nenajavljena obustava najavljenog i sve vreme postojanja Stanice prisutnog učešća Ministarstva prosvete u finansiranju redovnih godišnjih aktivnosti Stanice. Jasno je da je jedan problem ako vam neko jasno unapred kaže da vas neće više finansirati, ali je neuporedivo opasnije ako vas neko uverava kako će vas finansirati, ali to ne učini. Mi smo ovde verovali da je državni partner ozbiljan partner i da jednom ministarstvu treba više verovati nego najavi neke male privatne firme da vas želi pomoći. Stanica praktično bez prekida funkcioniše tokom čitave godine i nemoguće je zaustaviti aktivnosti i sačekati da vam država uplati sredstva, tako da kašnjenje neminovno izaziva akumulaciju štete. Ministarstvo prosvete je svih proteklih 27 godina finansiralo Petnicu - više ili manje, zavisno od toga koliko su nas voleli ili mrzeli ministri koji su se često menjali, ali smo prvi ozbiljan prekid imali kada je ulogu ministra neuspešno glumio Zoran Lončar. Ministar Obradović je, po preuzimanju dužnosti, obećao da će njegova ekipa vratiti stabilno i pouzdano finansiranje Stanice i da ćemo pre kraja 2008. godine imati jasnu situaciju za 2009. godinu i potpisan ugovor. To se nije desilo.

ISP
Učionice i laboratorije ISP

Ali Ministarstvo za prosvetu je nedavno najavlio da će produžiti finansiranje ISP. Da li je problem rešen?

-          Do ovog momenta (početak avgusta) nije se ništa desilo. Osim različitih izjava ministra u medijima, situacija je ostala ista.

U čemu je zapravo srž problema? Zašto država izbegava da pomogne ISP? Da li je u pitanju negativan stav prema ISP ili jednosavno nedostatak para?

-          To bi trebalo da pitate predstavnike države. Ministarstvo nauke ima prilično korektan odnos prema Petnici i zalaže se za njen razvoj čak i za dalje proširenje kapaciteta, dok u Ministarstvu prosvete imamo očigledno drugačije ponašanje. Iskreno, mislim da ima ljudi u samom Ministarstvu prosvete koji nikako ne mogu da se pomire sa činjenicom da Petnica uopšte postoji kao nezavisna organizacija i da može da radi u oblasti za koju oni najiskrenije veruju da mora biti pod čvrstom kontrolom partije, tj. države. Oni i dalje veruju da Srbija ima savršen i u svetu najbolji sistem obrazovanja u kome ništa ne bi trebalo menjati. Za takve umove, po svemu sudeći, nema spasa...

Firma
Grupa za astronomiju

Možda državi smeta Petnica? Drugim rečima, da li je problem politički ili ekonomski? Ili je možda problem u različitom stavu prema edukaciji?

-          Nije dobro da „državu" posmatramo kao homogenu i harmoničnu celinu. Državna administracija je složena i raznorodna. Ima tamo ljudi koji misle na razne načine, koji imaju veoma različite vrednosne sisteme i, naravno, koji imaju vrlo različite lične kvalitete i intelektualne potencijale. Dakle, tamo ima ljudi koji cene ono što radi Petnica i onih koji to ne mogu svariti, kao što imaju bitno različite stavove po pitanju muzike, Vinče, Narodnog pozorišta, Vojske, Crkve ili bilo čega drugog. Zajednički je problem u stvari nedostatak profesionalnog i odgovornog odnosa prema javnim funkcijama, gde bi činjenice i objektivni pokazatelji, kao i jasno određena strategija trebalo da imaju daleko presudniju ulogu u odlučivanju od piljarske stranačke logike gde se važne odluke donose po kafanama i na osnovu glupih tračeva ili ličnih afiniteta.

ISP radi od ranih osamdaesetih godina i prošla je, kao i čitavo naše društvo, brojna politička, vojna, ekonomska i mnoga druga iskušenja. Kada je ISP bila najugroženija?

-          Dobro znate da na takvo pitanje nema jasnog odgovora. Bilo je kriza i rizika mnogo puta i u različitim okolnostima. Nesumnjivo je da je Petnica sada mnogo jača nego što je bila tokom osamdesetih ili početkom devedesetih godina. Tako da sada ne pristajemo da se sa nama razgovara kao sa malom seoskom školom. Ne zbog toga što smo postali uobraženi, već zato što se osećamo odgovorni i obavezni da poštujemo hiljade kvalitetnih mladih ljudi koji su radili u Stanici i koji su postali deo Stanice. Među njima danas imate veliki broj veoma uspešnih i pametnih osoba koji takvo poštovanje zaslužuju više nego nas nekoliko administratora koji upravljamo poslovima. Najmanji je problem da li ću ja pregovarati sa nekim ministrom ili ću zamoliti nekoga od tih mladih ljudi da to učini. U tom slučaju predstavnici javne uprave moraju pokazati očekivani nivo ponašanja i poštovanja, ozbiljnosti i odgovornosti.

biblioteka
U biblioteci ISP

Ostavili smo za sobom buran period, period ratova, hiperinflacije, kvazinauke, dominacije pink kulture, turbofolka itd. Očekujemo danas mnogo više razumevanja za edukaciju, obrazovanje, nauku. Kako tumačite to što se ISP u ovom periodu kada se javno i nedvosmisleno opredeljujemo za EU, evropske vrednosti, za razvoj kulture itd. dakle kako to da u ovom periodu ISP nailazi na nerazumevanje?

-          Ne slažem se. Nismo još to vreme ostavili za sobom. Ono je itekako prisutno. Biće potrebno još mnogo vremena da se vrednosni sistemi promene i stabilizuju. Ni Evropa nije obećani raj. Mislim da smo mi samo na isturenom položaju između mnogih ideološki ostrašćenih vojski ukopanih u svoje rovove i da je njima lakše da svoja oružja isprobavaju po Stanici umesto da se otvoreno biju međusobno. Ipak, Srbija postaje deo EU i to je proces koji se jako teško može vratiti nazad. Ima dosta ljudi, čini mi se više u državnoj administraciji nego među običnim svetom, kod kojih to izaziva paniku.

Srbija za nauku, za popularizaciju nauke i za kulturu uopšte izdvaja prilično mala sredstva. Šta mislite, da li je razlog tome odsustvo sluha političara za nauku, ili su političari samo slika čitavog društva?

-          Pre je ovo drugo. Kada god se pojavi političar koji hoće da se odlepi od vrednosnog šablona, suoči se sa opstrukcijama ljudi oko sebe. Pitajte ministra Đelića kakve sve reakcije sreće u pokušaju da poveća investicije u naučne kapacitete i u promociju nauke. S druge strane ne bi smeli zanemariti i odgovornost profesionalne nauke. Verujte, akademska sujeta je gigantska! Dobar deo naših profesionalnih naučnika smatra poniženjem bavljenje promocijom ili popularizacijom nauke. Oni prosto uživaju da se razbaciju nepotrebnim stručnim terminima, čak i po cenu da ih sami izmišljaju i da tako drugima pokažu kako su, bar se njima tako čini, pametniji. Otpora većem ulaganju u promociju i popularizaciju nauke najviše ima u samoj nauci. U onom neproduktivnom, lošem, nesposobnom delu profesionalne nauke gde se nalazi više ljudi nego u „vrućim" produktivnim i u svetu cenjenim centrima.

hemija
Hemijska laboratorija

Možete li sa nama podeliti neko iskustvo iz razvijenih zemalja? Kako tamo, u tim zemljama, funkcionišu slične ustaonove? Ko ih finansira?

-          Negde je to bolje, a negde je i lošije. U celini posmatrano, neuporedivo je bolja situacija u zemljama koje su ekonomski razvijenije i koje uživaju u znatno dužem periodu stabilnosti i prosperiteta od Srbije. Tamo imate snažnu industriju i prateći ekonomski sektor koji svesno dosta pomaže svako pametno ulaganje u ljude; tamo imate snažan privatni sektor, pre svega kod nas zaboravljenu kulturu zadužbinarstva, legata, ličnih donacija i slično, a na šta se ovde još ne možemo osloniti. Tamo nije neophodno da vas pomaže država, jer imate mnogo drugih alternativa. Takođe, prisustvo jakih naučnih centara gde imate koncentraciju uspešnih ljudi koji neprekidno komuniciraju sa svetom, važan je faktor podrške i razumevanja.

Na kraju: da li je dans, nakon više od 2 decenije postojanja, uopšte moguć prestanak rada ISP? Ikada!

-          Petnica neće prestati sa radom ni pod kakvim uslovima. Ipak, moguće je da budemo prinuđeni da značajno smanjimo obim aktivnosti, broj učenika koje pozivamo, trajanje programa, pa čak i spektar aktivnosti. Trudićemo se da to toga ne dođe, pre svega zbog poštovanja prema onima koji su deo sebe uložili u Petnicu - a takvih je veoma mnogo, ali i zbog čistog inata da ne usrećimo barabe.

PetnicaGraf
Grafik seminara ISP

Još o Petnici

Jos nije resen problem Petnice

Vodič kroz Petnicu:

Vodic kroz Petnicu za astronome osnovce

PETNICA - srednji nivo

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži