Budućnost popravljanja ljudskog tela / The future of repairing the human body

Tandon

Nina TANDON 

izvršni direktor i suosnivač EpiBone-a. Ona proučava načine korišćenja električnih signala za uzgoj veštačkih tkiva za transplantacije i druge terapije.

 

Kako ljudi žive duže nego ikada pre, potrebno je da nam implantati traju onoliko dugo koliko i mi sami, kaže bioinženjerka Nina Tendon. Upotrebom matičnih ćelija i digitalne proizvodnje, ona radi na uzgajanju anatomski preciznih rezervnih delova za ljudsko telo, zamenjujući oštećene kosti, hrskavicu i još štošta sa implantatima koji savršeno odgovaraju i doživotno traju.

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

PopravkeTED 1

PopravkeTED 2

PopravkeTED 3

 

  

  

 
 
 Transkript 
 

Milena Petrovic, Translator

Milenka Okuka, Reviewer

00:03

Margaret Mid, antropološkinja Margaret Mid, čuveno je njeno mišljenje da prvi dokaz civilizacije nije arhitektura, ni oruđe, već fosil sa zaraslim prelomom star 15 000 godina. Dokaz da je neko drugi uložio vreme da pomogne povređenoj osobi da bude bezbedna i da se oporavi.

00:30

Premotajmo unapred 15 000 godina, i medicinska nauka je donela mnoštvo prednosti. Mnogima od nas iz publike je predviđeno da žive i do 115 godina. Tera ljude poput mene na razmišljanje, dok koračamo kroz ovaj život, jer naše metode popravljanja ljudskog tela još uvek, bez uvrede, dosta liče na stolarstvo, svi ćemo da nabavljamo delove tela sa kojima nismo rođeni. Ako već nismo.

01:00

To ne bi bio problem da ne zadobijamo povrede sve ranije u životu, a živimo sve duže. Kost je ljudski materijal koji se najviše presađuje posle krvi, i kao društvo, zamenjujemo milione zglobova godišnje zbog nekoliko milimetara oštećene hrskavice. Ovo ne bi bio problem da ne zadobijamo povrede sve ranije u životu, a živimo sve duže. I što ranije dobijemo implantate, to oni kraće traju. I ovo postaje globalni trend. Mislim, dovoljno je da postanete histerični. Ljudi poput mene, znate, misle da nam trebaju implantati da traju onoliko dugo koliko živimo.

01:34

Ja sam biomedicinski inženjer, i pre više od decenije, prvi put sam došla na ovu binu da pričam o našem pristupu koji se gradi na ovom temelju ljudske civilizacije, popravljanju ljudskog tela, koristeći ćelije kao sastojak za gajenje živih i atomski preciznih rezervnih delova za ljudsko telo koji rade odmah, savršeno se uklapaju i traju dokle trajemo i mi. Sa ostalima sam 2014, pokrenula kompaniju EpiBone uz pomoć mnogih Tedsterovaca, od kojih su neki čak i ovde u publici - da - da testiraju ovaj pristup kod ljudi za kosti i hrskavicu. I dolazim sa novostima da vam kažem dokle smo stigli. Evo kako funkcioniše. Počinjemo od CT snimka, odakle možemo da izvučemo trodimenzionalne podatke, i upotrebom tehnika za digitalnu izradu kao što su 3D štampač i 3D glodalica, pravimo savršenu skelu od biomaterijala u vidu slagalice, ispunimo je odraslim matičnim ćelijama i uzgajamo je u onome što zovemo bioreaktor. Bioreaktor je samo otmena reč za naše robote za kulturu ćelija koji oponašaju uslove ljudskog tela, obezbeđujući kontrolisanu dostavu kiseonika, nutrijenata i mehaničkih sila. Možete ovo da posmatrate kao neku vrstu dijete i vežbe koje pomažu matičnim ćelijama da se prikače za skelu, razmnože i, što je najbitnije, diferenciraju. Potrebne su tri nedelje da napravimo kost, četiri nedelje da napravimo hrskavicu, a imamo i tehnološku platformu koja nam omogućava da pravimo kosti ili zglobove u celom telu.

03:13

Ušli smo u istoriju 2021. kao prva biotehnološka kompanija kojoj je Uprava za hranu i lekove odobrila da koristi ovaj pristup kod ljudi, uzima matične ćelije, pretvara ih u tkiva, i stavlja ta tkiva u ljude. Uradili smo ovo za šest pacijenata u našoj 1.2 fazi istorijskog kliničkog ispitivanje na ljudima. Zamenili smo viličnu kost kod ovih pacijenata. I mogu vam reći da sada, skoro dve godine nakon ugradnje implantata u našeg prvog pacijenta, bilo da su pacijenti imali 18, 59, muškarci, žene, patili od urođenih mana ili trauma, na klinici u Klivlendu i San Francisku ili univerzitetu u San Antoniju, primećujemo istu stvar. Transplantati se savršeno uklapaju, besprekorno se spajaju bez neželjenih dejstava, ali možda čak i najbitnije, pacijenti jedu, govore, normalno spavaju jer su ovo mere koje su stvarno bitne. Znate, ljudi kao ja koji rade na ovome dve decenije, znate, nauka je izgrađena na ramenima divova. Postala sam deo timova koji su radili na ovome prethodnih decenija. Možete da zamislite kako se osećamo što smo konačno napravili pomak ka ostvarenju naše misije, a to je poboljšanje života pacijenata.

04:22

(Aplauz)

04:25

Sada smo u procesu podnošenja zahteva za dozvolu od Uprave za hranu i lekove da ponovimo ovaj uspeh na mnogo većem, inovativnom tržištu hrskavice kolena. Mnogima od nas ovde u publici je potrebna odmah, ako već nismo zamenili svoje zglobove. Nadam se da ću moći da se vratim za nekoliko godina i da vam kažem da smo uspeli u ovoj proširenoj misiji.

04:45

Da zaključim, pozivam vas da skenirate svoje telo i zamislite sve one rezervne delove naših tela čiji će se broj tokom života sigurno povećavati. Da li bismo radije imali rezervne delove napravljene od metala, plastike, keramike ili bismo se radije povezali sa svojom unutrašnjom fontanom ćelijske mladosti i uzgajali ove delove? Ovde sam da vam kažem da je ova mogućnost nadohvat ruke, i da je naša namera da ovo učinimo mogućim.

05:19

Hvala vam puno.

05:20

(Aplauz)

 


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    1 dan ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...