aurora

Oduvek su mi ljudi pričali da čovek vredi onoliko koliko jezika poznaje.

Da budem iskren, nisam baš najbolje razumeo tu tvrdnju jer sam smatrao da tamo negde postoje čike kojima je posao da prevode sve sa tamo nekih jezika na ovaj naš, srpski. Paralelno, od tih istih ljudi sam redovno slušao opske „pričaj srpski da te ceo svet razume“. Kako sad: da znam puno jezika, a da opet koristim samo srpski. Ulazim u kontradiktornost. Da, baš tu reč sam znao još kao vrlo mali 😊.

Ja sam iz Niša koji je dosta južnije od Novog Sada. Vranje ili Pirot su mi relativno blizu, +-100 km. Bez dobrog naprezanja i odličnog poznavanja jezika, budite sigurni da Vranjanca ili Piroćanca nećete razumeti. Otuda moja prva pretpostavka da sam poliglota jer sam razumeo i razumem i Vranjance i Piroćance, pri tom razumem bugarski, makedonski, hrvatski, bosanski, crnogorski, slovenački nagađam, ruski comme ci, comme ça (znači i francuski znam čim znam šta znači neka reč), engleski je već klasika. Pa gde ćeš više, dovoljno jezika poznajem da se mogu sporazumevati sa ljudima širom ove naše velike zemlje, a i šire.

Godine su prolazile, a pogled na poznavanje jezika mi se polako menjao. Shvatiš da to što kolima putuješ do Vranja sat i po, to ne znači da je Vranje daleko. Avionom razdaljinu Niš-Vranje prebrišeš za oko 7,5 minuta. Putuješ tri sata pa sletiš u Španiju. Svet je mnogo širi od ovih naših granica koje smo sami sebi iscrtali. Iz tog razloga, Kristina i ja smo počeli da učimo finski jezik. Sada ne čitamo knjige kao većina, ali čitamo nešto novo. 

Mitä kuuluu?
Mitä sinä teet?
Kaipaan Letenka.
Rakastan tähtitiedettä. Rakastatko häntä?
Katson tähtiä yöllä.
ja Kuu.
Katsotko tähtiä?

Vrlo lep jezik. Ne smem se usuditi da kažem težak da se ne bih demotivisao, ali svakako je specifičan. Nesvakidašnji. Reči koje se na skoro svim jezicima sveta izgovaraju slično, na finskom su potpuno drugačije. Pa na primer:

Äiti – mama
Isä – tata
Aurinko – sunce
Tiekotone - kompjuter
Ruuvimeisseli - šrafciger
Aurinkokunta - Sunčev sistem 

Nadamo se da ćemo i mi napraviti ovako lepe slike polarne svetslosti 😊

AB

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...