|
Prethodni tekst o eventualnim opasnostima koje nosi 2012. godina je bio izuzetno čitan. Tom prilikom sam dobio neka pitanja na koja ću ovde odgovoriti. |
CERN
|
|
Postoje neke pretpostavke da naučnici u CERNu hoće da naprave mini crnu rupu, a da su prevideli činjenicu da će ta crna rupa usisati Zemlju. |
Naime, naučnici pokušavaju da dobiju odgovore na razna pitanja, pa vrše istraživanja na tom polju. Jedno od stalnih pitanja je kako je nastao univerzum, da li je teorija Big benga tačna, šta je to masa ili traganje za Higsovim bozonom, da li univerzum ima još dimenzija ili postoje li svetovi u drugim dimenzijama kojih mi nismo svesni, zašto je materija nadvladala antimeteriju, zašto naš univerzum ima samo 4% barionske materije( ostalo otpada na crnu materiju i crnu energiju-ali ne onu crnu koja kooperira sa crnom magijom).
Za sva ta istraživanja barata se mnogo velikim snagama, enegrijama i brzinama. Akcelerator je dužine od oko 27km sa brojnim supermagnetima za ubrzavanje čestica. Unutar akceleratora je super vakuum na temperaturi od -271 stepen. Magnetno polje koje pravi CMS detektor je oko 100.000 puta jače od magnetne sile zemlje.
CMS detektor u razmeri sa čovekom koji stoji pored njega
Protoni na svom putu dugom 26.659m kružiće 11.245 puta u sekundi krećući se pri tome brzinom od 99.9999991% brzine svetlosti što je tačno 299792455m/s (puna brzina svetlosti je samo 3m/s brža, 299792458m/s), dva snopa protona će putovati tako da svaki od njih ima po 7TeV što rezultuje maksimalnom snagom od 14TeV prilikom sudara, kojih će biti 600 miliona u svakoj sekundi. Ove brojke laicima izgledaju strašno. Što oni to rade, čemu to služi, kad, uz to, i ne radi. Što ne rade nešto konkretno, kao sav pošten svet, nego se tu zamlaćuju. To su opaske onih koji se defakto plaše tih istraživanja.
Mogu to porediti sa euron cap crash testom. Izgleda strašno, ali je zapravo bezopasno. Svi su na bezbednom mestu. Što je najbitnije, cilj tog istraživanja je unapređenje sigurnosti u saobraćaju. Mnogi bi se bunili kad bi odgledali sve. Tu ima i eksperimenata gde stavljaju makete beba na sve strane (simuliraju neodgovorne roditelje). Ima onih koji bi rekli: šta ovi prizivaju sa ovim bebama, pu, daleko bilo i slično.
Pustite ljude da rade svoj posao. Ako se nekad osetite ugroženim zbog globalne nauke, setite se da na prvom mestu masonske lože i svetski moćnici ne bi dozvolili tako nešto što bi prvenstveno njih ugrozilo.
Da se vratim našim crnim rupama. O njima ima tekstova na ovom sajtu, ali samo da napomenem. Nije to nikakva rupa. To je usvojen arhaični naziv zbog fenomena da ne reflektuje svetlost u vidljivom delu elektromagnetnog zračenja. Jednostavno ako je osvetlite lampom, biće kao da ste uperili lampu u šahtu. Ništa se neće videti. To je zbog njene jake gravitacije. Vrlo je jaka. U stanju je da usisa celu zvezdu, pa čak i da se nađe u centru galaksije pa da proždire sve što joj naiđe.
Vidite sad, CERN, koliko god bio veliki i jak, ne može proizvesti toliko enegrije da napravi crnu rupu koja bi mogla da usisa Zemlju. Ovo ne shvatajte dvosmisleno. Ne može i tačka. Poredjenja radi, energija našeg Sunca je toliko velika da, kada bi se skupila energija svih elektrana proizvedena u zadnjih 100 godina i energija koja će tek biti eksploatisana u narednih nekoliko milenijuma, ne bi bila ni jedan posto energije koju poseduje naše Sunce. Dakle, naše Sunce sa tolikom energijom, ako bi pravilo crnu rupu (ali to se neće desiti zato što je veoma malo i slabo za to), ona bi bila veličine jabuke.
Sad da prevedemo to na ovozemaljske vrednosti. Mi na Zemlji nemamo mogućnosti za pravljenjem tolike energije. Zato u CERNu pokušavaju nešto sa toliko malim energijama da se može reći da rade na baterije (u odnosu na enegrije koje sam već pomenuo koje su potrebne za nastanak crne rupe koja bi ugrozila Zemlju).
Sledeće pitanje koje se postavlja je: pa dobro, oni će napraviti malu, minijaturnu, mikroskopsku, pa će je čuvati, onda će ona da se hrani i porašće toliko da može da usisa Zemlju. I to je nemoguće. Te male crne rupe su nestabilne i traju samo neki mali delić sekunde. Takve ‘crne rupe’ kakve prave u CERNu su bezopasne i miroljubive. Black Max izračunava verovatnoću proizvodnje crne rupe u sudaru dve čestice date energije a zatim izračunava karakteristike novonastale crne rupe (masa, spin i naboj) i njenu dalju evoluciju. Mini crna rupa koja bi eventualno nastala na LHC-u ne bi mogla imati masu veću od 14 TeV (ili 10-20 grama). Takva crna rupa bi se raspala gotovo trenutno emitovanjem Hawking-ovog zračenja. Temperatura Hawking-ovog zračenja je obrnuto proporcionalna njenom gravitacionom radijusu. Velike astrofizičke crne rupe emituju zračenje izuzetno niske temperature koje je nemoguće detektovati sa Zemlje. Međutim, mini crne rupe emutuju vrlo intenzivno zračenje u smislu da mini crna rupa izrači svu svoju masu za samo jedan delić sekunde. To zračenje je glavna karakteristika po kojoj će mini crne rupe biti tražene na LHC-u. Black Max inkorporira najnovija teoretska saznanja o crnim rupama u više-dimenzionalnim prostorima i daje preciznu sliku o karakteristikama zračenja koje možemo da očekujemo. Black Max predviđa da će, čak i u optimističnom scenariju u kome je skala kvantne gravitacije 1 TeV, broj eventualno proizvedenih crnih rupa biti mnogo manji od prvobitno reklamiranih 10 miliona godišnje (ili jedna crna rupa u sekundi). Međutim, potencijal za stvaranje mini crnih rupa na LHC-ju je definitvo tu.
Uzgred, Black Max svojim simulacijama potvrđuje da su šanse za uništenje sveta prozivodnjom crne rupe na LHC-ju gotovo nepostojeće. Mini crna rupa očekivane mase, spina i naelektrisanja nestaće u mini eksploziji mnogo pre nego sto može da usisa makar i mali delić materije oko sebe. (Black Max: U potrazi za mini crnim rupama, Prof. dr Dejan Stojković, SUNY at Buffalo SAD)
Supermasivna crna rupa u centru Mlečnog puta
|
|
Eksplozija bliske supernove
To je već obrađena tema, ali samo jedna mala dopuna zbog pitanja koje sam dobio. Moguće da sam to već napisao, ali da ponovim. U našoj neposrednoj blizini (par stotina svetlosnih godina) ne postoji zvezda koja će eksplodirati kao supernova. Naravno da su neke već eksplodirale i da se sad samo čeka da se polako svetlsot ‘dogega’ do nas. Možda je Sirius eksplodirao pa sad samo čekamo da to vidimo. Međutim, i da se to desilo, nema opasnosti po Zemlju zato što mi vidimo gde je Sirius (primer navodim), koja mu je osa rotacije, koliko je veliki, i znamo da, i ako se desi, neće biti ništa strašno.
Da ne bude samo neće, neće, ima jedna zvezda koja nije bezazlena. To je Eta Carinae, hiper džin koji se nalazi na oko 7.500 svetlosnih godina od nas. Ta zvezda, kada eksplodira kao supernova, proizvešče crnu rupu. Ako se desi da nas zapljusne snopom gama zračenja biće čupavo, inače nema opasnosti. Ovo je jedna pretpostavka, ali sve se na tome završava.
 |
Eta Carinae
|
 |
Ovako bi trebalo da završi Eta Carinae. Ako nismo te sreće da nas zapljusne ovaj snop što se vidi na slici onda nemamo čega da se brinemo.
|
Poklapanje ravni Sunčevog sistema i sa ravni Mlečnog puta
To je već pomenuto, samo da dodam još nekoliko detalja. Ugao koji zaklapa ravan Sunčevog sistema sa ravni Mlečnog puta je oko 60 stepeni.
 |
Odnos izmežu ravni Sunčevog sistema i Mlečnog puta
|
 |
Period oscilovanja Sunčevog sistema (kada napravi jednu celu amplitudu) je oko 64 miliona godna.
|
Gornja slika nije u razmeri, tako da Sunčev sistem nije ovoliko veliki u odnosu na mlečni put. To nema nikakvog uticaja na nas, samo ovo navodim kao dopunu informacija prethodnog članka i kao odgovor na komentar jednog čitaoca.
Prethodni člank: Šta će biti sa nama 2012?
Još o smakovima sveta
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
