Kada smo pisali našu enciklopediju, veliko poglavlje o kosmosu neizbežno je moralo da se završi sa konačnom sudbinom Vaseljene. Do tada nikad nisam razmišljao o tome, jer sam kao svaki amater bio opčinjen Velikim praskom. Ali čitajući dela nekih genijalnih teoretičara, otvorio mi se čitav jedan novi svet. Danas ću reći nešto na tu temu, ali na drugačiji način

Odmah da kažem: rekao bih da je scenario Velikog zamrzavanja (Big Freeze) najverovatniji, budući da će Univerzum nastavljati da se širi zauvek, zauvek i uvek, sve dok ne ostane ništa sem usamljenih subatomskih čestica. Naravno, ja sam inženjer i nisam pravi stručnjak u ovom području i postoji mnogo odgovora koji objašnjavaju svemirsku smrt mnogo bolje od mene, pa ću iskoristiti nekoliko tekstova koje sam nedavno pročitao i izneti drugačiji put odgovora i pružiti hipotetički način na koji će najverovatnije završiti Zemlja i sâm kosmos.

Postoji nekoliko mogućih scenarija konačne sudbine Univerzuma, a većina navodi da će se jednom ipak okončati, iako postoji teorija da će Univerzum nastaviti da postoji uvek i zauvek. Neću se osvrtati na to kako će ( i da li će) čovečanstvo da napreduje, već ću govoriti samo o učincima na Zemlju i kosmos. Kao što sam već pomenuo, posvetiću se scenariju Velikog zamrzavanja, jer je on najverovatniji i najprihvaćeniji među ljudima koji po meni znaju šta govore. Proći ćemo zajedno kroz važne događaje koji mogu da se dogode na Zemlji i u kosmosu. Spreman? Idemo!!!

1000 GODINA KASNIJE

1

Tokom narednih hiljadu godina, recimo, većina naših jezika će nestati, biti zaboravljeni da se nikad više ne obnove. Svaki jezik koji preživi biće toliko promenjen da nam danas ne bi zvučao isto, a gramatika i reči koje sada koristimo nestaće za to vreme, poput onoga kako mi danas gledamo na Šekspirov engleski ili na naš staroslovenski[1]. Američki eksperimentalni nuklearni satelit SNAP-10A, lansiran davne 1965, ući će nekontrolisano u orbitu i pasti na Zemlju.

2000 GODINA KASNIJE

2

Globalno zagrevanje će i dalje nastaviti da raste, a temperatura na Zemlji će se dići za 8°C. Ledeni pokrivači i glečeri na Grenlandu i Antarktiku će se uglavnom otopiti i praktično nestati, podižući nivo svetskog mora za preko 6 metara, što će se pokazati potencijalno katastrofalnim za siromašne zemlje u niskim područjima i pri deltama reka.

13.000 GODINA KASNIJE

3

Zemljin aksijalni nagib će se obrnuti, a zajedno s njim i godišnja doba. Zima na severnoj hemisferi će počinjati u junu. Severna hemisfera će patiti od ekstremnih vremenskih (ne)prilika jer ima veći deo kopnene mase iznad ekvatora. Ili ćemo da živimo i borimo se s tim, ili ćemo početi masovno da migriramo na južnu hemisferu. Nivo ugljenikovog dioksida polako će da opada. Prema Karterovom argumentu Sudnjeg dana, čovečanstvo ima 95% šanse da izumre, iako ću u ovom slučaju to shvatiti kao možda (ne)tačno.

20,000 GODINA KASNIJE

4

Područje oko Černobila, tj. grada Pripjata, ponovo će biti zdravo za stanovanje. Glupo je išta dalje komentarisati... Davno zaboravljeni 'Voyager 1' će proleteti na 3,5 svetlosnih godina a 'Voyager 2' na 2,9 svetlosnih godina od Proxime Centaurija.

25.000 GODINA KASNIJE

5

Poruka iz Aresiba, zbirka moduliranih radio podataka odaslanih iz Portorika 16. novembra 1974, stići će do svog udaljenog odredišta, globularnog zvezdanog jata M-13, na suprotnoj strani galaksije. Svaka vanzemaljska rasa koja uspe da primi i odgonetne poruku znaće da nije sama. Odgovor na poruku primićemo tek 25.000 godina kasnije. Severna polarna ledena kapa od ugljen-dioksida na Marsu povući će se zbog razdoblja lokalnog otopljavanja. Ljudski kolonisti na Marsu mogli bi da se prošire ka severu ako još budu postojali.

30.000 GODINA KASNIJE

Svi naši breeder reaktori bazirani na nuklearnoj fisiji prestaće da rade i prisiliti preostalo stanovništvo da se prebaci na neki alternativni izvor energije. U narednih 3800 godina, milenijumima mrtav 'Pioneer 10'proleteće na 3,4 sv. godine od beznačajne zvezde Ross 248.

50.000 GODINA KASNIJE

6

Slapovi Nijagare će erodirati preostalih 32 km do jezera Iri i nestati. Globalna temperatura će se povećati za još 2°C, potpuno otopivši sav led na Grenlandu. Prema Bergeru i Loutreu, Zemlja će uroniti u još jedno ledeno doba uprkos globalnom otopljavanju. Ovo ledeno doba će možda moći da se odgodi stalnim sagorevanjem fosilnih goriva. Ako su neki vanzemaljci odgovorili na Aresibovu poruku, do tada bismo trebali da primimo odgovor. Ako ikad bude lansirana, kosmička vremenska kapsula KEO, vratiće se u Zemljinu atmosferu.

85.000 GODINA KASNIJE

Do tog vremena, sigurno je pretpostaviti da će se Svet potpuno promeniti. Ako čovečanstvo do tada ne bude zbrisano, nijedna nacija, vera ili način života neće biti isti. Pojaviće se nove frakcije ili, nadamo se (sa minimalnim šansama), Svetska koaliciona vlada, bez nezavisnih zemalja. Religije poput Judaizma i Hršćanstva, koje su postojale tako dugo, biće potpuno istrošene i zaboravljene a ustupiće mesto novim religijama, a možda religija više neće ni da postoji[2].

100.000 GODINA KASNIJE

7

Jedna od najvećih poznatih zvezda, superdžin VY Canis Majoris eksplodiraće u najveću hipernovu viđenu u kosmosu, verovatno vidljivu čak i sa Zemlje. Zemlja će najverovatnije doživeti Supervulkansku erupciju, verojatno kalderu Jelouston, koja će izbaciti milijarde i milijarde tona pepela i prašine u nebo, blokirajući Sunčevu svetlost i snižavajući temperaturu, uzrokujući viševekovnu globalnu katastrofu. Titanijum počinje da korodira. Do tog trenutka, ako čovečanstvo bude opstalo i zadržalo tehnologiju, teraformiranje Marsa će se približiti svojim završnim fazama, možda sa atmosferom bogatom kiseonikom. Neki predviđaju da će većina čovječanstva do tada živeti na Marsu...

296.000 GODINA KASNIJE

8

Nakon što je oko 42.000 godina od danas 'Voyager 2' neprimećeno proleteo na par svetlosnih godina od male zvezde Ross 248 u Andromedi, 296.000-te godine naša nekad slavna sonda će proleteti pored Sirijusa na daljini od 4,3 svetlosne godine. Ako neka inteligentna bića ulove sondu i poprave je, pronaći će zlatnu ploču i pustiti je i otkriti ... da nisu sami. Poluvreme raspada većine produkata nuklearnog otpada (tehnicijuma i sl.) ulazi u poslednju fazu.

500.000 GODINA KASNIJE

10

Zemlju će udariti asteroid prešnika 1 km, čiji će udar generisati energiju od 6×104 megatona, što je ekvivalentno potresu magnitude 9,4 po Rihteru. Ovo neće biti događaj koji će izazvati izumiranje, čak ni blizu, ali će uzrokovati značajnu štetu u Zemljinoj ekologiji a moglo bi ništiti sve ljude koji još uvek (daj bože) žive na Zemlji. Ako smo kao civilizacija uspeli (nekako) da i dalje sagorevamo dubinska fosilna goriva, ledeno doba bi moglo da se odgodi do ovog trenutka. Potrošeno nuklearno gorivo u reaktorima bi do tada takođe postalo realnost.

1.000.000 GODINA KASNIJE

Staklo koje je preostalo na Zemlji do ovog vremena će se potpuno razgraditi, a takođe i svaka naša konstrukcija koju danas imamo, sem kamenih struktura poput kipova na planini Rušmor ili piramida u Gizi, iako će piramide do tada verovatno biti neprepoznatljive[3]. Gotovo sve što smo ostavili na Mesecu takođe će nestati. Čovečanstvo, ako bi još uvek bilo živo, proširiće se po čitavoj galaksiji. Ovo je najkraće vreme koje će ljudima trebati da koloniziraju Mlečni put.

2.000.000 GODINA KASNIJE

11

Koralni grebeni će se konačno fizički obnoviti i biološki oporaviti od današnjeg zakiseljavanja okeana uzrokovanog ljudskim delovanjem i nebrigom. Grand kanjon u SAD će dalje erodirati u široku dolinu. Ako iko još bude sposoban da izgovori to ime, 'Pioneer 10' će proleteti pored zvezde Aldebaran, a oni mentoli koji veruju u horoskop ushićeno će se setiti da se radi o Biku.

7.200.000 GODINA KASNIJE

12

Ako čovek ne bude intervenisao, veruje se da će čuveni spomenik četiri američka predsednika u Rašmoru nestati do neprepoznatljivosti. U osnovi, neće ostati ništa od ljudske civilizacije, sem našeg nagomilanog smeća. Biće malo tragova bilo kojoj inteligentnoj vrsti koja je ovde živela. Ako nas vanzemaljci konačno posete nakon primljenih poruka ili informacija, možda neće ništa zateći i pronaći.

10.000.000 GODINA KASNIJE (Masovno izumiranje)

13

Zemlju pogađa bljesak gama zračenja iz supernove obližnjeg belog patuljka T Pyxidis koji će ozračiti našu već umornu planetu, uništiti ozonski omotač i pokrenuti masovno izumiranje. Smešno, kad vidimo da će Zemlji biti potrebno deset miliona godina da se oporavi od Holocenskog (antropocenog) izumiranja koje su uzrokovali ljudi. Tako će Zemlja preći iz jednog masovnog izumiranja u drugo. Istočnoafrički Rift Valley će biti poplavljen, što će uzrokovati da na tlu današnje Somalije novi okeanski bazen podeli Afriku.

27.000.000 GODINA KASNIJE

Do tog vremena (po meni mnogo ranije), Homo Sapiens će svakako izumreti, a ono što će ostati od ljudske rase biće samo još jedan korak u evoluciji. Ljudi, nakon što će se proširiti po svemiru, moći će da se podele na različite vrste zbog prolaska odvojenim putevima kroz kosmos, što može stvoriti odlične uslove za ono što najbolje znamo, a to je da ratujemo između različitih vrsta budućih ljudi. Do tog vremena, čovečanstvo će možda napredovati toliko daleko da će im stvari poput nuklearne fuzije i osnovnih letova u kosmos biti praktički primitivne, i možda će nam se smejati kada se sete kako smo se mučili da lansiramo rakete do Meseca.

50.000.000 GODINA KASNIJE

14

Do tog vremena, ako čovečanstvo doista bude krenulo put kolonizacije Mlečnog puta, ovo je vreme kada bismo konačno osvojili Galaksiju, verovatno istrebivši život i vodeći ratove protiv vanzemaljaca unutar Mlečnog puta. Evropa i Afrika će se sudariti i spojiti u jedan kontinent, dopuštajući preživelim životinjskim vrstama da prelaze i šire se. Otprilike u isto vreme će se takođe spojiti i Indonezija i Australija. Mnogi planinski vrhovi će početi da erodiraju i nestaju, a Zemlja će početi da se približava kraju. I dalje će joj trebati stotine miliona godina, ali će ipak početi polako da se gasi.

Međutim, svemir još nije ni blizu kraja. Antarktik, koji će se kretati prema severu, konačno će otopiti sav svoj led, podižući mora diljem sveta za 75 metara, uzrokujući ogromne poplave u gotovo svim regijama. Marsov mesec, Fobos, udariće u njega, što bi potencijalno moglo da uzrokuje masovno izumiranje bilo kakvog života na Marsu koji je nastao nakon teraformiranja, a ako bude i dalje kolonizovan, možda i ljudske kolonije. Međutim, postojaće mogućnost da se to izbegne, ali o tome možda negde neki drugi put.

100.000.000 GODINA KASNIJE

15

Zemlju će do tada verovatno pogoditi makar jedan ogroman asteroid, sličan onom koji je izazvao KT izumiranje i zbrisao dinosaure. Obzirom na to da na Zemlji zasigurno više neće biti ljudi, ovaj asteroid neće imati ko da skrene ili uništi i potencijalno će biti uzrok masovnog izumiranja… još jednom. Zemljina orbita više neće biti pravilna već potpuno nasumična, s razornim uticajem na Zemljinu klimu i ekosistem. Saturnovi prstenovi će nestati i prema Drejkovoj jednačini, ovo bi bila najdalja tačka do koje bi ljudska napredna civilizacija ikada mogla da stigne.

250.000.000 GODINA KASNIJE

16

Zbog kretanja tektonskih ploča, svi kontinenti na Zemlji spojiće se u jednu od tri superkontinentnekonfiguracije: AmazijuNovopangeu i Pangeu Ultimu.

Super kontinent će se najverovatnije ponovo raspasti nakon 500 miliona godina.

600.000.000 GODINA KASNIJE (Počinje kraj Zemlje)

17

Sunce počinje sve jače da sija (ugljenično-silicijumski ciklus i sve u vezi toga detaljnije smo objasnili u našoj knjizi) i voda počinje da isparava, stene se stvrdnjavaju a tektonika ploča škripi i zaustavlja se. Bez toga više neće da postoje vulkani, što će uzrokovati pad nivoa ugljenikovog dioksida. To će na kraju onemogućiti C3fotosintezu i počeće najveće izumiranje u istoriji, sa nestankom oko 99% biljnog svijeta. Nema biljaka = nema biljojeda = nema mesoždera.

800.000.000 GODINA KASNIJE

18

Nivo ugljenikovog dioksida nastavlja da pada sve dok C4 fotosinteza više ne bude moguća. Slobodni kiseonik i ozon nestaju iz atmosfere. Svaki višećelijski oblik života umire, ostavljajući samo jednoćelijske organizme u sada pustom i neplodnom svetu. Pretpostavljam da će i najinteligentniji život u kosmosu početi da izumire za 1 milijardu godina u budućnosti.

1.000.000.000 GODINA KASNIJE

19
(Ignoriši oblake)

Svetlost Sunca će se povećati za 10%, uzrokujući rast površinske temperature na Zemlji na 47°C. Atmosfera će postati 'vlažni staklenik', što će rezultirati brzim isparavanjem okeana. To će Zemlju pretvoriti u suvu, sušnu planetu, a mnogi jednoćelijski organizmi kojima je potrebna voda za život konačno će brojčano degradirati i izumreti. Džepovi vode koji će se još uvek možda zadržati na polovima, omogućiće nekim jednostavnim vrstama jednoćelijskih organizama da (pre)žive. To je takođe procenjeno vreme potrebno da se završi gargantuanski astroinženjerski projekat koji bi eventualno odvukao Zemlji od narastajućeg Sunca, ali stvarno smatram da je (ni)malo verovatno da će naši potomci preživeli toliko dugo, a i tada bi najverovatnije do tada već napustili Zemlju. Poruke u boci, zlatne ploče (diskovi) sa porukama na sondama 'Pioneer' i 'Voyager', izgubiće sve svoje podatke. Vanzemaljci više nikada neće moći da saznaju za mene, Enu, nas i Zemlju...

1.300.000.000 GODINA KASNIJE

Ugljen-dioksid definitivno nestaje. Svaka eukariotska ćelija sa jezgrom propada, ostavljajući samo jednostavne prokariotske ćelije bez jedra da lutaju po neplodnom, uništenom svetu koji se nekada zvao Zemlja. Mars bi mogao potencijalno postati nastanjiv bez potrebe za ljudskim teraformiranjem nekoliko miliona godina nakon svega ovoga.

2.300.000.000 GODINA KASNIJE

20

Spoljnje jezgro Zemlje se zamrzava gubeći toplotu zračenjem u kosmosu, dok unutrašnje jezgro nastavlja da raste. Zemlja će polako prestajati da se okreće i magnetno polje će se ugasiti, a sada nezaštićene ostatke atmosfere oduvaće Sunce svojim vetrom.

21

2.800.000.000 GODINA KASNIJE (nestanak života)

Temperatura Zemljine površine dostići će 150°C. To, u kombinaciji s nedostatkom atmosfere, konačno će ubiti sav život na Zemlji. Ništa neće moći da preživi. Zemlja više neće biti u stanju da održava ni najjednostavnije jednoćelijske organizme koji ne sadrže jedra. Kardiogram Zemlje postaće posle mnogo milijardi godina ravna linija...

22

4.000.000.000 GODINA KASNIJE

23

Galaksija Mlečni put će se sudariti sa većom galaksijom Andromede i na kraju će se, desecima miliona godina kasnije, spojiti u 'Milkomedu', sa verovatno među najglupljim imenima do tada u istoriji. Sudar bi potencijalno mogao da poremeti orbite stotina miliona ili milijardi zvezda i njihovih planeta. Možda će Sunčev sistem takođe biti poslat negde u nedođiju sa svog izvornog položaja, ali se očekuje da će sve ovo relativno slabo uticati na njega.

5.400.000.000 GODINA KASNIJE

24

Zaliha vodonika u Sunčevom jezgru konačno će biti iscrpljena, Sunce počinje da se razvija u Crvenog džina i da se širi van prema Unutarnjim planetima. Za nekoliko milijardi godina, Zemlja i Mars će postati plimski zaključani, a njihove površine će biti superpregrijane i spržene.

7.900.000.000 GODINA KASNIJE

Sunce doseže svoj maksimalni radijus, 256 puta veći od normalnog, te guta i do atoma uništava Merkur i Veneru. Zemljin Mesec se raspada u krhotine koje će pasti na pustu i neprepoznatljivu Zemlju, koja će zatim biti ili progutana ili potpuno spaljena. Mars verovatno neće biti progutan, ali neće biti ni teorijskih uslova za život na njemu. Moguće je da će Saturnov mesec Titan sada moći da podržava život. Ko zna... Pominju se i druge komšije.

8.000.000.000 GODINA KASNIJE

25

Sunce će se sažeti da belog patuljka, sa oko 54,05 posto svoje sadašnje mase. Ako Zemlja ne bude fizički uništena, paklene temperature na njoj će brzo početi da padaju, kao i temperatura svih ostalih nebeskih tela u Sunčevom sistemu. Sve što je ostalo od solarnog sistema biće nekoliko hladnih, tmurnih planeta i meseci bez mogućnosti da ikad više održe bilo kakav oblik života.

14.400.000.000 GODINA KASNIJE

26

Nakon nekoliko milijardi godina kao beli patuljak, Sunce će se pretvoriti u Crnog patuljka, s niskom temperaturom i praktički nultim sjajem, postajući nevidljiv oku. Od tada, neće biti ništa drugo do hladna, tamna ugljenična kugla. Sunce će tako završiti svoj dugi hod kao zvezda Glavnog niza. No, postoji određeni broj naučnika koji smatraju da će biti potrebno makar kvadrilion godina da se Beli patuljak pretvori u Crnog patuljka.

100.000.000.000 GODINA KASNIJE

Prema scenariju Velikog zamrzavanja, Univerzum će nastaviti da se širi. To će uzrokovati da sve galaksije van Mlečnog puta / Milkomedine lokalne grupe nestanu iz vidljivog svemira. Vrlo je verovatno da bilo koja inteligentna vrsta koja na neki način uspe da nastane u ovom trenutku nikada više neće videti drugu veliku grupu galaksija, te bi mogla čak da zaključi da je njihova lokalna grupa galaksija jedini objekat u Univerzumu. Od ovog trenutka, Veliki prasak više ne može da se detektuje, što će možda uzrokovati da bilo koja inteligentna vrsta poveruje da Univerzum nema početak a možda ni kraj. Lokalne galaksije takođe počinju da se spajaju.

1.000.000.000.000 (TRILION) GODINA KASNIJE

27

Nove zvezde nikada neće biti proizvedene jer oblaci gasa potrebni za njihovo stvaranje više ne postoje u usamljenim divovskim galaksijama koje lebde uokolo. Zvezde polako, jedna po jedna umiru, a nebo postaje crno, ostavljajući planete zauved u mraku. Lokalna grupa završava spajanje i to će bila jedina stvar koja lebdi u svemiru jer će sve ostalo biti predaleko.

30.000.000.000.000 GODINA KASNIJE

28

Zvezde u svojim zvezdanim susedstvima počinju da imaju bliske susrete s drugim zvezdama, ometajući orbite zvezda i njihovih planeta, šaljući i planete i mesece i zvezde van njihovih galaksija. Ove će zvezde jezditi kroz sada prazan kosmos, zauvek same dok se ne ugase i ne umru.

STO TRILIONA (100.000.000.000.000) GODINA KASNIJE

U to vreme više neće biti apsolutno nikakvog slobodnog vodonika koji bi pokušao da formira nove zvezde. Univerzum će ući u ono što je danas poznato kao 'Degenerativna era', u kojoj će dominantne biti zvezde u poslednjim fazama svoje egzistencijalne evolucije.

STO DVADESET TRILIONA GODINA KASNIJE

Gotovo sve postojeće zvezde u Univerzumu konačno izgaraju i umiru, a Crveni patuljci ostaju poslednji. Jedine stvari koje bi ostale u Univerzumu bili bi smeđi i beli patuljci, neutronske zvezde i crne rupe, koje će potom polako, vrlo polako, stotinama milijardi godina, odumirati tim redosledom. Jedina prava jaka svetlost u groznoj tami biće sporadične supernove nastale pri sudarima ovih zvezda.

29

Neutronske zvezde će biti među poslednjim objektima u Univerzumu.

STO KVINTILIONA (1018) GODINA KASNIJE

Više od 90% svih goreomenutih nebeskih tela već će biti izbačeno iz polako raspršujućih galaksija koje će proždirati masivne crne rupe. Većina svega što će da preostane biće samotno, da više nikada ne vidi ništa drugo. Ako bude preživeo do tada, Sunčev sistem će konačno biti uništen kada se svaka planeta sudari sa ugaslim Crnim patuljkom koji je nekad bio Sunce, koji će se zatim raspasti ili biti progutan od lokalne crne rupe.

NONILION (1030) GODINA KASNIJE

Supermasivne crne rupe proždiru svaku zvezdu koja još nije izbačena, zajedno sa svakom galaksijom koja još nije raspršena. Samo pojedinačni objekti uspevaju da prežive supermasivne crne rupe. Smeđi patuljci i dalje neće umreti, čekajući još mnogo, mnogo kvintiliona godina kasnije.

Većina Univerzuma je nestala, ali kosmos još nije ni na pola svog punog životnog vijeka.

3 × 1043 GODINA KASNIJE

Svaki smeđi patuljak, beli patuljak i neutronska zvezda već su se do ovog trenutka raspali u ništavilo, ostavljajući u čitavom Univerzumu samo crne rupe. Ovi tamni nebeski objekti preživeće mnogo duže nego što iko misli. Ali Univerzum još uvek nije na pola puta. Zapravo, crne rupe će verovatno trajati duže od svih drugih nebeskih objekata zajedno – čak i one mase našeg nekadašnjeg Sunca, ispariće (čim temperatura kosmičke mikrotalasne pozadine padne ispod temperature crnih rupa) za 1064 godina. One koje će da gutaju galaktička jata, trajaće skoro duplo duže.

30

1,342 × 1099 GODINA KASNIJE

Gotovo svaka crna rupa već se raspršila zbog termalne emisije Hokingovog zračenja, a živi samo jedna gargantuanska supermasivna crna rupa koja će takođe uskoro ispariti.

TRI GUGOLA (3 × 10100) GODINA KASNIJE

Posljednja crna rupa je konačno umrla. U Svemiru nije ostalo apsolutno ništa osim subatomskih čestica. Svemir nastavlja da se širi sve dalje i dalje, šireći ove subatomske čestice tako daleko, da one nikada više neće stupiti u interakciju s drugom česticom. Temperatura Univerzuma je samo neznatno iznad apsolutne nule. Ništa nije ostalo. Termodinamička ravnoteža je postignuta.

Samo hladna, crna praznina do večnosti...

 31

31

31

31

31

31

32

[1] Gledao sam na YouTube kako je jedan momak, genije za jezike, koji je tečno govorio latinski jezik, otišao u Rim i pokušao da se sporazume sa današnjim stanovnicima. To je bilo nešto najsmešnije što sam video, jer ovi vide da on nešto priča, da to zvuči kao njihov jezik, ali ništa nisu razumeli. Čak ni najprostije stvari. Onda je otišao u Vatikan i tamo jedva našao neke kaluđere, ali i oni su govorili crkvenu varijantu starolatinskog a on je pričao običan, svakodnevni, uličarski latinski.

[2] Znam da danas broj vernika u recimo Nemačkoj opada za 1% godišnje. Ekumenizam je možda izlaz, ali za koliko dugo?

[3] Granit erodira brzinom od 1 Bubnoffa (1 metar za milion godina, odn. 1 mm za 1000 godina)

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
dragant
-7 #2 dragant 25-02-2022 20:34
Na kraj vasione prikazan u tekstu, nadovezuje se tekst u kome Rodžer Penorouz objašnjava da nema big freeza ili big ripa, nego da sledi nova, beskonačno ciklična vasiona: https://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/15554-beskonacno-ciklicna-vasiona

"Religije poput Judaizma i Hršćanstva, koje su postojale tako dugo, biće potpuno istrošene i zaboravljene a ustupiće mesto novim religijama, a možda religija više neće ni da postoji"

Religije nikada neće biti istrošene, zato što čoveku, koji nikada neće doći do svih željenih odgovora, nude drevno znanje potvrđeno u vremenu, koje je istovremeno uvek novo i aktuelno. Tačno je da se nove religije se stalno pojavljuju, vode čoveka na krivi puta, ali i nestaju. Ekumenizam je pogrešan revizionistički put i istinske religije će mu se odupreti. Judeizam i hrišćanstvo će postojati do kraja sveta jer od njih ne može da postoji više.
mila
+3 #1 mila 25-02-2022 15:53
:D ...Preljepo Mesec, odlazi polako, dalje, dalje, od Zemlje
Dodaj komentar