Tokom 1985. nemačka kompanija MBB (Messerschmitt-Bölkow-Blohm, danas deo EADS) započela je dizajniranje svemirske letilice koja bi trebalo da posluži kao prvi stepen budućeg hipersoničnog aviona. Projekat je nazvan Sänger II i u okviru programa za razvoj hipersonične tehnologije imao je između 1983. i 1993. ogromnu finansijsku pomoć nemačke savezne vlade.
 |
 |
|
Sistem Sänger II (MBB / EADS). |
|
1987. godine menadžeri iz MBB su procenili da bi sistem Sänger II koštao oko $15 miliona (blizu 30 miliona današnjih dolara) po dugom letu ako bi se izvodilo 12 misija godišnje. To je iznosilo samo oko 10% troškova lansiranja konvencionalnih raketa kao što su „Ariane 5“ (mada je nosivost bila neuporedivo manja). Međutim, posle pažljivijih kalkulacija troškova i procene da bi ušteda u odnosu na dostupne rakete iznosila svega oko 10 do 30%, projekat je 1994. godine otkazan.
Sänger II je trebalo da ima startnu težinu od 750 tona. Prvi stepen je činio nabojni hipersonični avion[1] težine 254 tone, koji bi na visini od 37 km dostizao brzinu od 6,7 Mahova, nakon čega bi se odvajao drugi stepen. Njega je mogla da čini ili teretna raketa nazvana Cargus (nosivosti od 10 do 15 tona tereta) ili mali višekratni šatl nazvan HORUS (Hypersonic Orbital Research and Utilization System). Horus bi imao posadu od 2 astronauta i mogao bi da ponese u orbitu četiri tone tereta, ali ako bi trebalo i 36 putnika. Za ulazak u orbitu, Horus i Cargus su trebali da koriste kriogene motore (koji sagorevaju tečni kiseonik i tečni vodonik). Hipersonični avion bi imao krstareću brzinu od oko 4,4 Maha i koristio bi vodonik kao gorivo.
 |
 |
| Hipersonični avion (MBB / EADS). | Putnička verzija HORUS (MBB / EADS). |
Procena troškova eksploatacije Sängera II u poređenju sa Boeingovim 747 (MBB / EADS).
Sänger II je veoma sličan mnogim drugim projektima koji su planirali da koriste hipersonični avion kao prvi stepen, i koji su bili jako popularni tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. O nekim od tih projekata već sam ovde pisao i preporučio bih da bar pogledaš slike: ruski „Спираль 50-50“ i „Буря Ла-350“, britanski HOTOL i nemački „Silbervogel“. Pošto sam smatrao da sam tu temu apsolvirao nisam imao nameru da joj se vraćam, ali nedavno sam nabasao na divan 3D model koji je Vadim Lukaševič kreirao za zbilja neverovatan sajt www.buran.ru:
 |
 |
 |
Sänger II i HORUS. Prvi stepen je bio dugačak 84,5 m i raspon krila od 41,4 m (Vadim Lukaševič / www.buran.ru). |
 |
|
 |
 |
|
HORUS. Težina – 112 t; prazan – 32,6 t; Dužina – 27,6 m; raspon krila – 15,6 m. motor – ATCRE. (Vadim Lukaševič / www.buran.ru). |
|
Ne znam šta drugi misle, ali po meni Sänger II i HORUS su verovatno najlepše aeronautičke letilice koje je čovek ikada konstruisao. Jeste da su moji favoriti uvek bili Rusi, ali mislim da slike ipak sve govore.
P.S.
Koga kopka zašto su Nemci ovom projektu dali baš takvo ime (izgovara se „Zenger II“), predlažem da prvo pročita ovaj tekst a onda i neki sajt.
[1] To znači da njegovi motori nemaju pokretne delove niti rezervoare sa tečnim kiseonikom već kiseonik koriste iz vazduha, a neophorni visok pritisak postižu velikom brzinom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
