Dvadeset sedmog avgusta napuniće se pedeset godina od lansiranja "Marinera 2", prve uspešne medjuplanetarne letelice u istoriji astronautike.
"Mariner 2" je 108 dana posle lansiranja i prevaljenih 290 miliona kilometara, 14. decembra 1962. proleteo na 34000 kilometara od Venere. Tada su na Zemlju stigli prvi podaci o medjuplaneternom prostoru i atmosferi "Planete sumraka". Ujedno, bio je to prvi susret jedne aktivne letelica sa Zemlje i jedne planete.
Lansiranje Marinera 2 |
Tokom transplanetarnog leta, na "Marineru 2" je registrovano nekoliko ozbiljnih tehničkih problema, kao na primer privremeni gubitak orijentacije i otkaz jednog sunčevog panela. Pred suret sa Venerom, "Mariner 2" je uspeo da povrati orijentaciju u prostoru, i preživevši velika zagrevanja kojima nikada ranije jedan aktivna letelica nije bila izložena, poslao prve podatke o ovoj planeti.
Aparat mase 200 kilograma i snabdeven sa šest naučnih instrumenata, registrovao je izmedju ostalog temperaturu Venere od oko 425 stepeni Celzijusa. Takođe, prikupljeni su prvi podaci o gustini, brzini, sastavu i promenama sunčevog vetra, magnetizmu, sunčevoj plazmi i kosmičkom zračenju.
Tri nedelje posle prolaska pored Venere, 3. januara 1963. kada ga je od Zemlje delilo 87 miliona kilometara, sa "Marinera 2" su primljeni poslednji radio-signali.
"Mariner 2" pripada porodici prvih američkih medjuplanetarnih aparata koje su u periodu izmedju 1960. i 1975. krstarile prostorima unutrašnjeg sunčevog sistema. Od deset, sedam misija je bilo uspešnih, uključujući prve prolaske zemaljskih aparata pored Venere, Marsa i Merkura.
Predsednik SAD, Džon Kenedi sa delegacijom Nase i modelom Marinera 2 |
Na bazi inženjerskih rešenja primenjenih tokom projektovanja i upravljanja "Marinerima", američki stručnjaci su sazdali seriju fascinantnih medjuplanetarnih letelica koje proširuju horizonte našeg znanja o nebeskim telima sunčevog sistema.
Mariner 2" je jedna od ikona medju najranijim interplanetranim letelicama, skupa sa "Marinerom 4", "Venerom 4" i "Marinerom 10.
|
|