6. avgust. 2011.
Tank iz „Kolumbije“ iznenada se pojavio u teksaškom blatu.
Pre nedelju dana me je iznenadila vest da je u Teksasu pronađen zamašni komad Nasinog šatla „Kolumbija“, 8 godina nakon što je u februaru 2003. ta letilica eksplodirala i tom prilikom ubila svih sedam astronauta članova posade.
Inkriminisani deo, okrugli aluminijumski rezervoar PSRD (power reactant storage and distribution) koji je sadržavao kriogeni vodonik za „Kolumbijine“ električne gorive ćelije, iznenada se pojavio kada se voda u teksaškom jezeru Nacagdoches, oko 160 km od Hjustona, povukla.
„Jedini razlog zbog koga smo otkrili rezervoar je bio taj što se voda u jezeru povukla zbog suše,“ izjavila je Lisa Malone, Nasin predstavnik za odnose sa javnošću u Kenedijevom svemirskom centru na Floridi. „Tank je bio pun mulja.“
Policija iz grada Nacogdoches obavestila je Nasu o svom nalazu i poslala im siku radi identifikacije. Nasini inženjeri koji su radili na šatlovim PRSD sistemima odmah su prepoznali deo sa „Kolumbije“.
Nakon što je 8 godina ležao u blatu, rezervoar je ponovo ugledao svetlost dana. Kiseonički tank je imao prečnik od 93,5 cm i zapremao je 354 kg kiseonika. Prazan tank je bio težak 97,5 kg. Tankovi za vodonik su nešto manji.
„Jedan od meštana koji nije bio tu više od 30 godina prepoznao ga je i rekao, ’Ovo je jedan od rezervoara’,“ otkrila je Malone.
Krhotina je ostatak jednog od 18 tankova u kojima je oriter čuvao superohlađeni[1] kiseonik (O2) i vodonik (H2). Loptasti tank, prečnika oko 1 metra, verovatno će biti prebačen nazad u Kenedijev centar, gde NASA čuva sve ostatke „Kolumbije“ u klimatizovanoj hali na 16. spratu zgrade za sastavljanje letilica koja ima ukupno 52. sprata.
„Trenutno razrađujemo plan kako da dopremimo deo ovamo“ kaže Maloneova. „Želimo da sve delove šatla imamo na jednom mestu“.
Do danas je ptkriveno oko 38-40% „Kolumbije“ i njenog tereta. Ostatak je ili dezintegrisan prilikom ulaska u atmosferu ili je još uvek rasuta negde širom Teksasa i Luizijane.
„Čitave godine s vremena na vreme dobijamo telefonske pozive i e-mailove o delovima za koje smatraju da pripadaju šatlu,“ priča Maloneova.
Sakupljeni tankovi sa „Kolumbije“ čuvaju se već godinama u Kenedijevom svemirskom centru.
Prema izveštaju državne nezavisne komisije koja je ispitivala uzorke tragedije 2003, utvrdila je da je krivac bio komad penaste izolacije spoljnjeg rezervoara koji je pogodio i probušio napadnu ivicu šatlovog krila. Rupa je dozvolila da super-vrela plazma uđe u krilo, uzrokujući raspad čitave letilice.
Otkrivanje novih ostataka moglo bi da otvori neke stare rane.
„To uvek čini da ponovo mislimo o incidentu i ’Kolubiji’ i njenoj posadi,“ vajka se Maloneova. „To nam uvek bude tužan podsetnik“.
Prošlog meseca NASA je povukla iz opticaja preostala tri šatla. Šatl „Atlantis“ je sleteo 21. jula i tako završio 135-tu i ujedno poslednju misiju šatl- programa. Od sada će „Atlantis“ sa svojim sestrama „Discovery“ i „Endeavour“ da krasi muzejske hale, dok će NASA da se okrene novim programom za gradnju letilica za deep-space istraživanja.
[1] Tečni kiseonik je na -176° C, a tečni vodonik na -251°C. Kiseonik je pod superkritičnim pritiskom od 49,7 atm, a vodonik 12,8 atm.
Ukratko o spejs šatlu Kolumbija
Spejs šatl Kolumbija eksplodirao
Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
