Astronautika: istorija

Evropa – odn. Evropska kosmička agencija (ESA) je, ne računajući Rusiju – najveća kosmička sila bez vlastitog broda sa posadom. Da ne pogrešimo, Evropa poseduje vrlo moćan kosmički program s ljudskom posadom – trenutno na ISS imamo Francuza Thomasa Pesqueta – ali zavisi od SAD i Rusijie – a možda uskoro i od Kine – da bi poslala svoje astronaute u svemir. A nije da nisu pokušali. Osamdesetih godina Francuzi su inzistirali da nametnu svoj trajekat 'Hermes' ostatku Ese, ali nisu uspeli. Kasnije su i druge inicijative za dizajn kapsula s posadom propale u nedostatku političkog interesa, baš kao što se ni projekti za razvoj broda s posadom u saradnji s Rusijom nisu ostvarili. Nakon toliko neuspešnih pokušaja, da li je moguće da ESA ponovno forsira stvaranje vlastitog programa s posadom?

1
'Ariana 6' sa posadom na rampi.

Zašto je to tako – moja je omiljena tema, ali ne želim da se ovde bavim politikom. (Eto, ipak sam otkrio razlog – politika!) Ako neko misli da su Evropljani nesposobniji, siromašniji ili gluplji od drugih – greše. Naprotiv. Ukratko, njen status u globalnoj preraspodeli snaga joj ne dozvoljava, niti će ikad dok se to ne promeni, da razvija svoje strateške rakete niti programe koji bi mogli da ugrožavaju savezničke vojno-kosmičke planove. Ko čita moje priče i sam može da vidi da su sve atlanske kosmičke inicijative uglavnom prolazile loše po Evropu, i da sem potrošenih ogromnih para i pokojeg instrumenta poslatog 'tamo gore', nisu dobili praktično ništa. Kao i u nedavnom slučaju recimo Severnog toka 2, svaka inicijativa za saradnju sa Rusijom je osuđena na propast i političko neodobravanje i konsekvence, o čemu će biti reči i u nastavku.

Vraćam se na temu.

Svaka buduća inicijativa u vezi slanja Evropljana u orbitu bi trebala kratkoročno i srednjoročno da koristi novu evropsku raketu 'Arianu 6'. U skladu s tim, zajednička radna grupa Ese, CNES i 'Airbus' posvetila se razmatranju mogućnosti adaptacije objekata za lansiranje u Francuskoj Gijani za letove s posadom. Zanimljivo je da studija ostavlja po strani raketu 'Sojuz 2' koja takođe poleće iz Gijane i koji je, paradoksalno, jedini bacač sertifikovan za letove s posadom (zapravo, nedavno je 'Roskosmos' predložio lansiranje brodova 'Sojuz' s posadom iz Gijane kako bi i drugi mogli da putuju do kineske svemirske stanice). Studija smatra da bi i rakete 'Sojuz' (11A511) i svemirski brodovi 'Sojuz' (11F732) trebali da budu modifikovani jer postoji mogućnost da tokom lansiranja završe negde u Atlantiku, a zna se da su oni potencijalni zagađivači ovog akatorijuma (iskreno, mislim da se pre radi o političkim prigovorima nego o tehničkim, jer koliko se sećam od 1966. samo dve ove rakete su pale i nijedna u Atlantik).

2
Putnički ARV, predložen pre 10 godina, prilazi ISS.

3
Različite ARV konstrukcije. Prelog je predstavljen 2008, ali je posle potrošenih milijardi direktivom s vrha otkazan. Izgleda da su tu Francuzi najdrskiji i da ne zaboravljaju da je njihova kapsula 'Viking' (18 t) sa 8-9 putnika naprečac otkazana još 1992.

U svakom slučaju, studija je ostavlja konačni dizajn broda s posadom u vazduhu, iako je pokazala da bi kapsule poput one predložene za zlosretni program ARV (Advanced Reusable Vehicle) bile najidealnije (ARV je bila kapsula s posadom zasnovana na ATV kargo tehnologiji koju je trebao da nosi 'Ariana 5'). Bilo kako bilo, studija ne isključuje upotrebu lifting bodyja izvedenog iz evropskog bespilotnog orbitnog kosmoplova 'Space RIDER-a' ili drugog sličnog sistema. Takođe ukazuje na mogućnost korištenja inostrane kapsule, poput ruskog 'Arjola'/'Arjolonoka' s europskim servisnim modulom ili buduće indijske kapsule 'Gaganyaan'. Zanimljivo je da se u studiji ova poslednja mogućnost smatra opcijom sa značajnim potencijalom, nesumnjivo kao rezultat političkog zbližavanja poslednjih godina između Indije i Evrope (a posebno Francuske).

Što se tiče Japana, studija napominje da 'nema naznake potencijalnog interesa za ovo područje' od strane ove azijske zemlje. S druge strane, Kina je isključena jer već ima nezavisan i operativan sistem lansiranja, kao i buduću svemirsku letilicu nove generacije (što je još uvek diplomatski način da se ne uđe u političke patlidžane, uzimajući u obzir da brod projektovan u saradnji Kine i ESA nema šansa za budućnost iz očitih razloga koji nemaju nikakve veze s inženjerstvom).

4
'Ariana 5' sa brodom s posadom (levo) i 'Ariana 6'.

5
Postrojenja evropskog lansirnog sistema za brodove s posadom.

Za sistem sa posadom, odabrani lanser bi bio 'Ariana 64', najmoćnija verzija 'Ariane 6' sa četiri bočne rakete na čvrsto gorivo, iako nije isključena ni 'Ariana 62' ako bi kapsula bila manja. Studija 'veruje' da bi 'Ariana 6' bila sigurnija od 'Ariane 5' za sistem s posadom zato što ima odvojene tankove za gorivo i neupravljive mlaznice na drugom stepenu. Sistem za spašavanje (LAS, Launch Abort System) bio bi na čvrsto gorivo i identičan onome koji je 2009. proučavan za ARV. Cilj je lansirati svemirsku letilicu sa posadom težine maksimalno 22 tone u orbitu visoku 280 km i nagnute 51,6° (isti nagib kao i ISS). Lansirna putanja bi išla preko Atlantskog okeana i preletio kopno koje ulazi u sastav Francuske. Maksimalno ubrzanje bi bilo 4,5 g, neposredno pre odvajanja bustera na čvrsto gorivo (prihvatljivo, iako donekle veliko; to je ono što proizilazi iz korišćenja bustera). U slučaju spašavanja, maksimalno ubrzanje bi iznelo čak 15,5 g tokom pet sekundi, što se takođe smatra prihvatljivim.

6
Rampa putničke 'Ariane 6' sa pristupnim tunelom i toboganom za evakuaciju.

7
Detalj pristupne rampe. Levo vidimo 'roler coaster' za evakuaciju.

Prema studiji, elementi broda s posadom mogu da se obrađuju u pogonima u Gijani uz minimalne modifikacije. Logično, bilo bi potrebno dodati pristupni most za astronaute ka mobilnom servisnom tornju lansirne rampe (stari ELA4), iako bi posada mogla da koristi isti postojeći lift. Kao sistem za hitnu evakuaciju sa rampe, bio bi instaliran svojevrsni 'tobogan', vrlo sličan onome koji je predložen za NASA-in 'Ares I'/'Orion' ili onom izgrađenom za sovjetski šatl 'Buran'. Ovaj sistem za spašavanje bi odneo astronaute u oklopnu sobu smeštenu u stražnjem delu servisnog tornja (koncept koji podsjeća na 'gumenu sobu' programa 'Apollo').

8
Cev tobogana za spašavanje.

8a
Zaštićena soba na kraju tobogana sistema za spašavanje.

Prednost evropskog sistema za lansiranje s ljudskom posadom, uz pružanje Esi više nego nužne nezavisnosti od Amerike, bila bi i mogućnost pristupa ISS-u i kineskoj stanici ili čak bilo kojem drugom odredištu u niskoj orbiti ili šire. Zbog toga studija predlaže opremanje kapsule androgenim spojnim sistemom koji je kompatibilan sa 'svima' (odn. s Nasinim i s kineskim androgenim sistemom, oba izvedena iz sovjetskog APAS-89). Ako ESA odobri sistem s posadom, studija je uverena da će verzija s bespilotnim teretom biti gotova do 2028. godine, dok bi verzija s posadom mogla da poleti 2030. Ukratko, suočavamo se sa zanimljivim predlogom, ali, nažalost, upravo sada Politička kohezija potrebna za sprovođenje projekta ove vrste ne postoji u Evropi, što nije promenila ni nedavna poseta Bajdena saveznicima. Naravno, ovaj bi se scenario mogao promeniti svakog trenutka ako geopolitički vetrovi promene smer, u šta ja iskreno sumnjam.

9
Evropski putnički sistem bi mogao da učestvuje u svim programima na LEO i BLEO.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži