Astronautika: istorija

Svake godine, obično krajem jula ili početkom avgusta, dođe vreme kada Sunce upeče, sve se opusti, asfalt počne da se topi, trava skroz sparuši i osuši, a psi preko dana isplaze jezike i dahću negde u hladu. Psi nemaju znojne žlezde pa ne mogu da se znoje, nego višak toplote organizma izbacuju dahtanjem. Mnogi zato smatraju da izraz „pasje vrućine“ potiče od ovakvog ponašanja pasa. 

To je simpatično objašnjenje, ali postoji i ubedljivije. U drevno vreme od pre dve i više hiljada godina dolazak letnjih žega stari narodi su vezivali za pojavu zvezde Sirius na noćnom nebu, što se inače dešava krajem sedmog meseca, ako računamo po našem, današnjem kalendaru. Ta zvezda je bleštava i kad zanemarimo Sunce najsjajnija je zvezda na nebu naše planete, pa njena pojava nije mogla da prođe nezapaženo. Njom su posebno bili opčinjeni Egipćani jer im je ona, sem vrelog vremena, najavljivala i velike, redovne poplave Nila što je za njihovu ekonomiju bilo od suštinskog značaja. I ne samo da je najavljivala, nego je i izazivala, kako su verovali. Pa i velike vrućine, smatrali su, dolaze otuda što Sirius dodaje svoju toplotu Suncu. Sirius je, inače, odigrao važnu ulogu i u određivanju dužine godine jer su egipatski astronomi starog veka videli da se on na nebu pojavljuje svake godine četvrt dana kasnije, pa su po tome zaključili da godina traje 365 dana i oko šest sati (što će dovesti do uvođenja prestupne godine). 

Opet, Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, lovcem divovska stasa čije se sazvežđe nalazi u blizini. Orion je imao dva lovačka psa koji se, kao sazvežđa, takođe nalaze na nebu i to su Veliki i Mali pas, a Sirius je markantna zvezda Velikog psa. Zato su Sirius zvali Pasja zvezda. A kako su sa njenom pojavom počinjali vreli dani onda su te dane zvali pasji dani, a otuda je nastao i izraz pasje vrućine. 

U vezi ove priče Milan Šipka u svojoj knjizi „Zašto se kaže“ dodaje da su stari Rimljani za velike letnje vrućine imali reč Caniculares (čita se: kanikulares), što dolazi od latinskog canis (pas). Zamršenim tokovima širenja jezika ta reč je proširila i izvan granica nekadašnjeg Rima pa se i danas u Vojvodini i nekim drugim krajevima pasje vrućine zovu kanikule (jasno, od Caniculares). 

Eto, konačno, zašto se za vrelo vreme kaže: pasje vrućine.