Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.
Lansiranje i let do Meseca su protekli manje-više po planu, i dok je brod bio sa 'one' strane Meseca, 29. jula 1971. je ušao u eliptičnu orbitu visoku 315 × 107 km.
Dok je užurbano pripremala lunarni modul 'Falcon' za spuštanje, posada je neprekidno promatrala Mesec (uključujući mesto sletanja u region Hadley Rille) i slala televizijske snimke površine. Zatim su David R. Scott i James B. Irwin ušli u 'Falcon' pripremajući se za sletanja. Odvajanje od komandno-servisnog modula 'Endeavour' je bilo planirano za 100 sati i 13:56 od lansiranja, dok su bili s druge strane Meseca, ali se ništa nije dogodilo kada je pritisnuto dugme za odvajanje. Nakon analize problema, posada i kontrola u Hjustonu su zaključili da su veze i kablovi verovatno olabavljeni ili već prekinuti; pilot komandnog modula Alfred Worden je ušao u tunel koji je povezivao njegov i lunarni modul i utvrdio da je sve ipak u redu. Nakon što je problem rešen, 'Falcon' se odvojio od 'Endeavora' sa oko 25 minuta zakašnjenja, na visini od 10,7 km.
Mesto sletanja lunarnog modula – lokacija Hadley-Apennine
Dok se 'Endeavour' polako udaljavao, na 'Falconu', Scott i Irwin su se pripremili za PDI, rad motora koji će ih spustiti na površinu Meseca, i, nakon što im je Kontrola misije dala dopuštenje, pokrenuli su PDI u 104:30:09,4 na visini od 10,7 km; nešto višoj od planirane. Tokom prve faze spuštanja, 'Falcon' je bio poravnat tako da su astronauti bili na leđima i nisu mogli da vide Mesečevu površinu ispod sebe, ali nakon što se letilica zarotirala, bili su uspravni i mogli su da gledaju površinu ispred sebe. Scott, koji je kao zapovednik izvodio sletanje, bio je suočen sa pejzažom koji na prvi pogled nije nalikovao onome što je gledao tokom simulacija na Zemlji. To je bilo delom zbog greške u putanji sletanja od nekih 900 metara, o čemu je pre manevra rotiranja u uspravni položaj CAPCOM Ed Mitchell obavestio posadu; delom i zato što je kratere na koje se Scott oslanjao u simulatoru bilo teško razaznati u lunarnim uslovima, pa u početku nije mogao da uoči Hadley Rille. Zaključio je da će verojatno promašiti planirano mesto sletanja i, nakon što je konačno uočio kanal (nem. rille; lat. rima), počeo je da manevriše modulom kako bi vratio krstić na računaru nazad prema planiranom mestu i potražio relativno glatko mesto za sletanje.
Spustivši se na ispod 20 metara od tla, Scott nije mogao da uoči površinu zbog oblaka prašine koju je podigao kočioni motor. 'Falcon' je imao veće zvono motora od ranijih lunarnih modula, delimično zato da bi se prilagodio većem opterećenju. Stoga, kada je Irwin uzviknuo 'Contact!', ukazujući da je jedna od sondi na stajnom trapu dotakla površinu, Scott je odmah ugasio motor, puštajući lander da padne sa preostale visine na površinu. Već se spuštajući brzinom od oko 15 cm u sekundi, 'Falcon' je pao s visine od oko pola metra. Bilo je to najteže sletanje na Mesec od svih misija s posadom, pri brzini od oko 2,1 m u sekundi, što je navelo ionako napetog Irwina da uzvikne 'Bam!'
Scott je spustio 'Falcona' na ivicu malog kratera koji nije ni video pri sletanju, a lender se nagnuo pod opasnim uglom od preko 8 stepeni. Irwin je u svojoj autobiografiji opisao sletanje kao najteže koje je ikada iskusio, te da se u jednom ptrenutku uplašio da će se letilica prevrnuti, prisiljavajući ga da hitno uzleti.
'Falcon' je sletio 30. jula u 104:42:29,3, sa otprilike 103 sekunde preostalog goriva, oko 550 metara od planiranog mesta sletanja. Nakon Irwinovog uzvika, Scott je izvestio: 'OK, Hjuston. Falcon je u ravnici u Hadleyju.' Nakon što se našao unutar planirane zone sletanja, povećana mobilnost koju je obezbeđivao lunarni rover učinila je nepotrebnim bilo kakvo daljnje manevrisanje.
Title: Apollo 15 landing on the Moon.ogv
Author: NASA
Smatralo se da se nagib od 15 stepeni nalazi unutar sigurnosne granice. LM se ne bi preturio pri 15 stepeni – zapravo se ne bi prevrnuo sve dok nagib ne pređe 40 stepeni. Zabrinutost je izazivala činjenica da bi uzletanje astronauta sa Meseca bilo rizično pod uglom većim od 15 stepeni.
Ali nije bilo načina da se zna koliki će biti ugao nagiba na površini dok nisu sleteli. A u tom trenutku, bez obzira na ugao - pa, to je ono s čim će astronauti morati da pozabave prilikom lansiranja uzletnog stepena. Nije bilo važno hoćete li odmah prekinuti misiju ili ostati do kraja - sve dok je tlo stabilno, ugao nagiba je kakav kakav je.
Dakle, čak i da je ugao bio veći od 15 stepeni, mislim da ne to bi dovelo do bilo kakve vrste prekida misije. Astronauti bi se koncentrisali na svoje poslove, kontroloti misije bi uradili šta je u njihovoj moći i svi bi se nadali najboljem prilikom poletanja sa Meseca.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
