Prošle godine je u svetu izvedeno ukupno 78 lansiranja raketa. Da li je to mnogo? Malo? Može li se iz tog podatka izvući neki zaključak ili računica? Pre 40 i više godina prosek je bio oko 100. Gde ide savremena kosmonautika?

Pretprošle godine (2011.) zabeležen je značajan rast broja lansiranja u kosmos u svetu – 84. Rusi su, kao i uvek, bili u vrhu, a bilo je interesantno da prvi put u istoriji Amerikanci nisu zauzimali drugo mesto – pretekli su ih Kinezi. Rusi su izveli 42% svih lansiranja, Kinezi 23%, Amerikanci 21%, a Evropa 6%. O tome sam detaljno pisao prošle godine i to je izgledalo ovako:

Prošle godine (2012.) situacija se malo izmenila. Ukupno, izvršeno je 78 lansiranja, a Rusi su opet vodili sa 29 poletanja (38% od ukupnog broja). Sledila je Kina, sa ukupno 19 lansiranja, a pratile su ih Sjedinjene Države sa svega 13 poletanja, što je posebno slabo ali je uzrokovano povlačenjem spejs šatlova.

Kosmička lansiranja u 2012. Brojevi obuhvataju i lansiranja ruskih raketa „Зенит“ „Союз“ iz Francuske Gijane. Godinu dana pre toga, 2011, Rusi su imali 35 lannsiranja, SAD 18, Kina 19, EU 5, Indija i Japan po 5 i Iran 1 lansiranje.

U 2012. godini u klub kosmičkih sila uključila se i Demokratska Narodna Republika Koreja, poslavši u decembru uspešno u orbitu svoj satelit „Kwangmyongsong 3–2“. U tom periodu, Južnoj Koreji nije polazilo za rukom da lansira svoju raketu „Naro“. Samo su Severna Koreja i Iran doživele potpune neuspehe prilikom lansiranja svojih raketa u prošloj godini. Rusi su imali dva delimična kvara na raketama „Протон“ a Sjedinjene Države jedan na „Falconu 9“. Izvršena su ukupno 5 lansiranja sa ljudskim posadama – četiri ruska i jedno kinesko.

Najčešće je u kosmos letela ruska raketa „Союз“ – u različitim verzijama ukupno 14 puta i to iz tri različita kosmička centra: Bajkonur, Pleseck i Francuska Gijana. Pratilli su je „Протон“ sa 11 i „Ariane 5“ sa 7 lansiranja. Pored navedenih, jedna nova raketa je ušla u upotrebu – evropska „Vega“.

Komparacija broja lansiranja u 2012. prema glavnim zemljama učesnicama.

RUSIJA

Posle neprijatne 2011. godine, koja im je donela četiri neuspeha, 2012. se pokazala kao mirna godina za Rusiju, iako je Kruničevljev četvrti stepen za uvođenje u orbitu, „Бриз-M“, ponovo uzrokovao dva delimično uspešna lansiranja rakete „Протон-M“. U prvom su izgubljena dva ruska satelita („Телком-3“ i „Експресс МД-2“), dok je u drugom geostacionarni komunikacioni satelit naftne kompanije „Газпром“ („Ямал-402“) ipak uspeo da se dočepa zadate orbite. Što se tiče „Протона“, u 2012. je izvršeno poslednje lansitanje teške rakete „Протон-K“[1] (8K82K). Od tada, sva dalja lansiranja će se obavljati raketom tipa „Протон-M“ (8M82M).

Rusija je nastavila svoj tihi ali krucijalni doprinos ISS, izvevši četiri lansiranja sa ljudskim posadama brodova „Союз“ (ТМА-04М do TMA–07M, sa ukupno 12 ljudi) i četiri automatska teretna „Прогресса“ (M–14M do M–17M). 2012. je bila prva godina u kojoj su brodovi „Союз“ bili jedino prevozno sredstvo ljudi do Međunarodne orbitne stanice i prva u kojoj je testirano spajanje sa stanicom za samo 6 sati nakon uzletanja („Прогресс М-17М“). U 2012. je lansiran drugi od tri ruska relejna satelita „Луч“, kojima treba da se poveća sposobnost prenošenja TV slike i telemetrije, kao i komunikacija sa njihovim letilicama na niskoj orbiti. Za razliku od prethodne godine, ove neće biti lansiran nijedan veliki naučni satelit, nakon što su lani izbacili u orbitu satelite za osmatranje Zemlje „Канопус Б1“ i БКА[2]. Međutim, Rusija je već potvrdila svoje učešće u evropskom astrobiološkom projektu „ExoMars“.

Posada „Союза ТМА-07М“. Oni su trenutno u ISS i ostaće gore do maja (Роскосмос).

Na vojnom planu je izvršeno uspešno lansiranje poslednjeg satelita iz sistema za rano upozoravanje „Oko“ (УС-КMO), špijunskog optičkog satelita „Кобалт-М“, kao i vojnog komunikacionog „Меридиан–6" (14Ф112). Tokom 2012. nije uzletela nijedna raketa tipa „Днепр“, kao što nije lansiran ni dugoočekivani „Союз-2-1в“, iako su sprovođena probna lansiranja.

SAD

Posle odlaska porodice svemirskih šatlova u penziju, Amerika je u 2012. imala malo lansiranja: samo 13, od čega je 8 bilo u vojne svrhe. Najviše puta je uzletela raketa „Atlas V“ – šest puta, a pratila ju je „Delta IV“ sa četiri. Raketa „Falcon 9“ kompanije „SpaceX“ uzletela je dvaput sa svojim teretnim brodom „Dragon“ ka ISS, i to su bili prvi automatski teretni brodovi Amerike u istoriji. Međutim, u drugoj misiji „Falkona 9“ dogodio se kvar na jednom od devet „Merlin“ motora prvog stepena i to je bilo jedino delimično (ne)uspelo lansiranje Sjedinjenih Država, i koje je izazvalo gubitak satelita „Orbcomm FM44“. Kriogeni raketni motor RL-10B-2 drugog stepena rakete „Delta IV-M+(4,2)“, lansirane krajem godine, takođe je imao probleme sa radom, ali je satelit GPS Block IIF ipak uspeo da dostigne planiranu orbitu.

Gledano na naučnom nivou, u Americi su u 2012. lansirani mali rendgenski teleskop (jedanaesti po redu iz Nasine porodice Small Explorer) NuSTAR (Nuclear Spetroscopic Telescope ARray) i dva robotska blizanca Van Allen (RBSP), ali daleko najveći uspeh postignut je spuštanjem „Curiosityja“ na Mars, najsloženijeg i najskupljeg robota koji je ikad kročio na Crvenu planetu. Pored toga, sonda na jonski pogon „Dawn“ uspešno je kompletirala proučavanje asteroida Vesta i u septembru krenula ka Ceresu, dok je GRAIL (Gravity Recovery And Interior Laboratory) završio svoju misiju oko Meseca i pao na njegovu površinu. Flota Nasinih letilica nastavila je i dalje da šalje informacije sa različitih destinacija diljem Sunčevog sistema: „Cassini“ sa Saturna; MESSENGER sa Merkura; LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) sa Meseca; MRO, „Opportunity“ i „Mars Odyssey“ sa Marsa; „New Horizons“ sa pola puta do Plutona, a „Voyageri“ sa predvorja interstelarnog prostora. Tu je i mala sonda „Deep Impact“, koja sada leti ka jednom asteroidu i koja će tamo stići 2020. a veza se sa promenljivom srećom održava sa još nekoliko sondi.

Sa druge strane, pripremaju se dve nove misije na Mars: lender „InSight“ (Interior exploration using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport) i budući rover za Mars, koji treba da bude lansiran 2020. godine. To je takođe bila godina u kojoj nas je napustio prvi čovek koji je šetao po Mesecu, Neil Armstrong. Njegov pepeo su rasuli po okeanu. Napustio nas je i moj tata.

„Curiosity“ na Marsu (NASA).

Sa vojne tačke, glavni događaji – bar zvanično – bio je povrataka drugog bespilotnog šatla X–37B i lansiranje trećeg, kao i lansiranje špijunskih satelita „Mentor“ i „FIA–Radar“.

EVROPA

„Arianespace“ je sprovela deset lansiranja, sedam „Ariane 5“, dva „Союза-СТ“ i jedna „VEGA“, kojoj je to bio prvi start. ESA je lansirala automatski brod za snabdevanje ATV–3 „Edoardo Amaldi“ ka ISS i meteorološke satelite „Meteosat–3“ i „Metop-B“. Takođe su lansirana i dva satelita evropskog pozicionog sistema „Galileo“, i francuski optički osmatrački sateliti visoke rezolucije SPOT 6 (Système Pour l’Observation de la Terre) i „Pleiades 1B”. Te godine su odobrena sredstva za aparat CHEoPS (CHaracterizing ExoPlanets Satellite) za proučavanje egzoplaneta, i sonda JUICE (JUpiter ICy moon Explorer) za Jupiter. Takođe je potvrđen razvoj nove verzije rakete sa jačim dodatnim stepenom, „Ariane 5 ME“, kao i manje rakete nove generacije „Ariane 6“. Sa druge strane, izgubljen je kontakt sa Envisatom, neoperativnim satelitom lansiranim još 2002. godine.

Evropa nastavlja sa praćenjem svojih nekoliko robota u kosmosu: „Venus Express” koji proučava Venerinu atmosferu, orbiter „Mars Express”, a heliocentrični orbiter ISEE-3, lansiran još 1978. i koji je proučio kometu Giacobini-Zinner, treba da bude aktiviran i iskorišćen za proučavanje novih kometa 2017-2018. a ako ne, NASA hoće da ga ulovi i proda Smitskonijanovom muzeju.

KINA

Druga zemlja sa najvećim brojem lansiranja, Kina je uz Rusiju prošle godine bila jedina nacija na svetu koja je bila kadra da pošalje čoveka u kosmos. Tokom 2012. lansiran je brod „Shenzhou 9“ sa tri astronauta, uključujući prvu kinesku ženu astronauta, Liu Yang. „Shenzhou 9“ se automatski spojio sa svemirskom laboratorijom „Tiangong 1“, te je svet za tih nekoliko dana imao istovremeno dve kosmičke stanice sa posadama u orbiti. Među ostalim misijama, od kojih je većina bila vojnog karaktera, treba izdvojiti lansiranje satelita „Huanjing 1C“ za radarsko osmatranje Zemlje, satelita „Tianlian-1C“ za relejnu transmisiju podataka kineskih satelita na niskoj orbiti, i „Ziyuan 3“ za mapiranje Zemlje u visokoj rezoluciji, kao i nekoliko satelita iz sistema za globalno pozicioniranje „Beidou“. Pored navedenog, „Chang’e“ je nadleteo asteroid Toutatis, čime je Kinu učinio međuplanetnom kosmičkom silom.

Kina nastavlja da prati i rad svoje orbitne laboratorije „Tiangong–1“, ali i sonde „Chang’e 2“ koja proučava asteroid (4197) Toutatis.

Posada „Shenzhoua 9“ po povratku. (Xinhua).

OSTALE ZEMLJE

Japan je 2012. lansirao svoj teretni brod HTV3 („Kounotori 3“) ka ISS i u maju satelit za globalno osmatranje Zemlje „Shizuku“ (GCOM-W1), dok je Iran tri puta pokušao da stigne do kosmosa, od čega dvaput bezuspešno (što nije zvanično potvrđeno). Narodna Republika Koreja se pridružila klubu zemalja koje su prisutne u kosmosu sa dva lansiranja rakete „Unha–3“ („Galaksija–3“), od kojih je prvi završen neuspehom.

Konačno, Indija je imala dva lansiranja njihove rakete PSLV, od kojih je jedna u aprilu odnela u orbitu indijski satelit RISAT-1 (Radar Imaging Satellite-1), a druga u septembru indijski avionički instrumentni teret mRESINS.

Od ovih zemalja jedino Japanci imaju „obaveze“ u kosmosu: nakon kvara na njihovom Venerinom orbiteru „Akatsuki” tokom 2010, oni održavaju vezu I očekuju da će je reaktivirati tokom 2015. godine.

Elem, kao što se vidi, 2012. nije bila neka spektakularna godina sa stanovišta kosmonautike. Nadajmo se da će 2013. biti makar jednaka.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2011-06-12 - Pluton, poslednja oaza za život
• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?