Kao što smo javljali, NASA je odabrala tri kompanije za etapu CCICap komercijalnog programa kosmičkih letova sa ljudskim posadama (CCP – Commercial Crew Program). Etapa CCIcap obuhvata gradnju potpuno integrisanog transportnog sistema koji se sastoji od kosmičkog broda (KB), rakete-nosača (RN) i neophodne infrastrukture koja obuhvata i centar upravljanja letom.

Finansiranje za program CCIcap su dobile sledeće kompanije:

  1. Sierra Nevada Corporation (SNC), iz Luisvila (Kolorado) – 212,5 mln \(
  2. SpaceX, Hotorn (Kalifornija) – 400 mln \)
  3. Boeing Co, Hjuston (Teksas) – 460 mln $.

Do 31. maja 2014. ove tri kompanije treba da predaju NASA-i kompletnu projektnu dokumentaciju, posle čega će biti doneta odluka o tome kojim će KB američki astronauti leteti u kosmos u godinama koje dolaze. Očekuje se da će prvi let komercijlanog KB sa ljudskom posadom biti obavljen 2016. Do tada američki astronauti će leteti u kosmos na ruskim “Sajuzima”.

Dreamchaser ISS DOCKING
SNC
Dragon-Grappled-660x438
SpaceX
imagesizer
Boeing

Projekat SNC obuhvata mini spejs šatl Dream Chaser (“Maštolovac”) zasnovanog na poboljšanoj varijanti eksperimentalnog aparata HL-20. U prethodne dve etape programa CCP kompanija SNC je uspela da razvije sistem navodjenja, navigacije, upravljanja i pogonski sistem šatla. SNC ima partnerski odnos sa Ujedinjenom alijansom lansirnih usluga ULA koja će obezbediti RN Atlas V za lansiranje šatla Dream Chaser. Pored toga, stručnjaci ULA već doradjuju lansirnu rampu SLC-41 na Kejp Kanaveralu za ukrcavanje astronauta u mini šatl koji će biti postavljen na vrh RN Atlas V. Šatl će se vraćati na Zemlju na pistu kosmodroma Kejp Kanaveral koja je korišćena tokom programa “Spejs šatl”.

Kompanija SpaceX će novac dobijen od NASA-e da potroši na modifikaciju svog automatskog teretnog KB Dragon, koji je već dva puta uspešno leteo do MKS, i njegove RN Falcon-9 za pilotirana lansiranja. Nova verzija nosača Falcon-9, kao što smo naveli u jučerašnjoj vesti, koristiće motore Merlin-1D koji će omogućiti RN veću nosivost neophodnu za KB sa ljudskom posadom.

SpaceX planira da upravlja letom Dragona iz svog centra u gradu Hotorn (gde se nalazi sedište kompanije), dok će lansiranja biti obavljana sa rampe SLC-40 vojnog dela kosmodroma Kejp Kanaveral. U toku su radovi na modifikaciji kabine Dragona za smeštaj astronauta, komandne table, pulta upravljanja i sistema očuvanja života. Već su testirani motori SuperDraco sistema za spašavanje astronauta. Pilotirani Dragon će, za razliku od svoje automatske verzije, biti u stanju da se spušta kako na vodenu površinu, tako i na kopno.

Za to vreme moćni Boeing privodi kraju gradnju svog kosmičkog broda CST-100. Njegovi motori orijentacije i orbitalnog manevrisanja, padobranski sistem i elementi toplotne zaštite su detaljno provereni tokom prve dve etape programa CCP. CST-100 će biti montiran u korpusu OPF-3 Kenedijevog centra na Kejp Kanaveralu, gde je nekada bio sklapan orbiter spejs šatla (“kosmički avion”). Tamo će takodje Boeing da sagradi Centar upravljanja letom, dok će se za lansiranje CST-100 koristiti RN Atlas V sa gornjim stepenom Centaur koja će startovati sa rampe SLC-40.

Zanimljiva koincidencija je da će kosmički brod CST-100 kompanije Boeing leteti u kosmos na vrhu RN Atlas V firme Lockheed Martin, koja je sa Boeingom najjača američka kompanija u sferi gradnje kosmičke i vojne opreme. Sa druge strane, upravo Lockheed Martin za NASA-u gradi KB MPCV Orion čiji će nosač u prvoj etapi ispitivanja biti Boeingova raketa Delta IV Heavy. Obama je tako preko NASA-e ukrstio puteve aerokosmičkih džinova SAD.

Naravno, nezahvalno je prognozirati koja će od tri kompanije pobediti na konkursu programa CCP. Do sada je samo Dragon leteo u kosmos na vrhu nosača Falcon-9 u misijama koje su protekle izuzetno uspešno. Pitanje je medjutim dali će to biti dovoljno da NASA ponovo odabere SpaceX za sledeću, još važniju etapu američke astronautike. Teško je očekivati da će NASA okrenuti ledja svom dugogodišenjem partneru – kompaniji Boeing. Budući da drugi američki kosmički džin Lockheed Martin gradi Orion za misije astronauta u doboki kosmos, očekujem da će NASA odabrati upravo Boeingov CST-100 za komercijalne letove američkih astronauta do MKS.

Time će, na neki način biti zatvoren krug. Kosmički brodovi Dragon i Cygnus dve male kompanije – SpaceX i OSC - će se koristiti za prevoz opreme do MKS, Boeingov CST-100 će prevoziti astronaute do Kosmičke stanice, dok će Lockheed-ov Orion biti korišćen za letove izvan orbita oko Zemlje. Tako će praktično kompletan budući pilotirani program NASA-e biti zasnovan na favorizovanju konkurentnosti američkih privatnih kompanija, što je konačno bio i glavni cilj predsednika Obame kada je po dolasku u Belu kuću preorijentisao kompletnu nacionalnu kosmičku strategiju. 


NASA potpisala ugovor za razvoj bustera super-rakete


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 12 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 15 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...