NASA je poptisala ugovor vrednosti 137,3 miliona dolara za razvoj bustera na čvrsto gorivo za svoju novu tešku raketu-nosač SLS koja će  biti korišćena za lansiranje kosmičkih brodova za misije u duboki kosmos, prema asteroidima, Mesecu i Marsu. Novac je podeljen kompanijama ATK Launch Systems, Dinetix i Northrop Grumman Corp koje trebaju da pripreme i predstave svoje projekte NASA-i u toku narednih 30 meseci.

Art of SLS launchNova američka teška raketa-nosač SLS (Space Launch System), koju razvija korporacija Boeing, će imati dve modifikacije. Lansiranje njene prve verzije nosivosti 70 tona planirano je za pet godina. Druga, dvostepena i finalna verzija kapaciteta 130 tona treba da bude lansirana izmedju 2020-2025. Prema procenama u NASA-I, jedno lansiranje SLS će koštati oko 500 miliona dolara, upola manje od cene misija spejs šatla.

Za to vreme, u Lockheed Martin-u se intenzivno radi na razvoju kosmičkog broda “Orion” čiji se prvi demonstracioni let očekuje 2014. “Orion” će imati posadu od četiri astronauta i u prvim eksperimentalnim misijama biće lansiran pomoću RN “Delta-4”, posle čega će preći na SLS. Prva misija “Oriona” sa ljudskom posadom planirana je za 2021. Potpredsednik kompanije Lockheed Martin Kleon Lejsfild je izjavio da će tokom eksperimentalnog leta 2014. maketa “Oriona” biti lansirana u kosmos do visine od 6,000km od Zemlje, 15 puta dalje od orbite MKS. Za vreme povratka, “Orion” će uleteti u guste slojeve atmosfere brzinom od skoro 32 hiljade kilometara, pri čemu će temperature njegove spoljašnje površine preći hiljadu stepeni Celzijusa. Takvim termodinamičkim opterećenjima nije bio izložen ni jedan pilotirani kosmički aparat još od vremena misija brodova “Apola” na Mesec.  

Novi nosač SLS i kosmički brod “Orion” će biti integrisani u višefunkcionalni raketno-kosmički sistem koji će omogućiti NASA-i letove u duboki kosmos. Istina, “Orion” može nositi astronaute i na MKS, ali NASA planira da ovu funkciju ostavi nekom od privatnih kosmičkih brodova koji se sada razvijaju u trima kompanijama na osnovu komercijlanog kontrakta sa NASA-om. 

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 4 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 7 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 19 sati ranije

Foto...