NASA je smanjila broj kompanija u okviru treće etape programa CCiCap (Commercial Crew Integrated Capability). Reč je o programu za razvoj komercijalnog kosmičkog broda za prevoz astronauta do MKS, raketa-nosača i kompletne nadzemne infrastrukture (uključujući Centar upravljanja letom).
U igri su ostale tri kompanije koji će od NASA-e dobiti više od 1,1 mlrd dolara. "Boing" (Boeing) će doboti 460 miliona dolara, "SpejsX" (SpaceX) dvadeset miliona manje, dok će "Siera Nevada" (Sierra Nevada) dobiti 212 miliona.
Posle gašenja programa "Spejs šatl", NASA je odlučila da finansijski pomogne privatne kompanije da sagrade kosmički brod za prevoz astronauta do MKS. Istovremeno, NASA se usredsredila na gradnju kosmičkog broda "Orion" za letove prema asteroidima, Mesecu i Marsu, kao i rakete-nosača SLS za njegovo lansiranje. Time se, korak po korak realizuje plan predsednika Baraka Obame - orbite oko Zemlje prepustiti privatnim kompanijama, dok će NASA leteti u duboki kosmos.
U prvoj etapi ovog programa (CCP), NASA je odabrala pet kompanija. Jedna (ULA) je ispala u drugoj etapi (CCDev2), dok je sada iz igre ispala firma "Blu oridžin" (Blue Origin). Kongres je inače nedavno kritikovao NASA-u da troši previše novca i energije radeći istovremeno sa toliko kompanija, kada je jasno da će na kraju samo jedna biti izabrana da gradi kosmički brod.
SpejsX
Do kraja maja 2014. stručnjaci tri odabrane kompanije treba da završe projektovanje i ispitivanje sistema kosmičkog broda, rakete-nosača i nadzemne infrastrukture. Tada će NASA saopštiti koja će kompanija graditi prvi privatni kosmižki brod za let ljudi u kosmos. Među njima, najveće šanse da pobedi ima "SpejsX" čiji je brod "Dragon" već dva puta leteo u kosmos, uključujući i misiju spajanja sa MKS pre dva meseca.
 |
Space X. Uhvaćen je mehaničkom rukom koja će ga spojiti sa ISS |
CST-100
Kapsula CST-100 koju kompanija "Boing" razvija skupa sa firmom "Bigelou" (Bigellow) se još uvek nalazi u fazi testiranja u pogonima "Boinga" u Sijetlu. Kosmički brod može da ponese sedam astonauta i kako koristi akumulatorske baterije za napajanje električnom energijom, predviđen je za kratkortrajne orbitalne letove. Zanimljivo je da se broj "100" u njegovom nazivu odnosi na 100 km - što je rastojanje od površine Zemlje do niske orbite na koju treba da jednoga dana bude lansiran.
 |
CST-100 prilzi Stanici u svemiru. (Umetnička vizija) |
Drim čejser
Sigurno najegzotičniji projekat u ovom programu je mini-šatl "Drim čejser" (Dream Chaser) malo poznate kompanije "Sijera Nevada". I on je predviđen za posadu od sedam ljudi i, kao i CST-100 nalazi se u fazi nadzemnih ispitivanja. Bez obzria na kašnjenja u razvoju ovog projekta, rukovodioci kompanije "Sijera Nevada" su sigurni da će prvi let ovog aparata biti obavljen 2016.
 |
Dream Chaser, ukotvljen na Stanici. (Umetnička predstava) |
Sada NASA za prevoz svojih astronauta na MKS plaća "Roskosmosu" 56 miliona dolara po jednom sedištu. Od 2014. cena ovih usluga će porasti na 63 miliona dolara. NASA je do kraja 2016. zakupila mesta za svoje astronaute na ruskim brodovima "Sajuz".
Programom CCiCap predviđeno je da prvi privatni kosmički brod bude lansiran u kosmos najranije 2017.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
