Pregled vesti iz SAD:


Inženjeri NASA-e “izlečili” kompjuter marsohoda “Kjurioziti”

curiosity
Umetnička vizija najvećeg Nasinog rovera Curiosity na Marsu - NASA

Inžnjeri NASA-e uspeli su da otklone probleme koji su doveli do preopterećenja kompjutera medjuplanetarnog aparata “Kjurioziti” (Curiosity) koji leti prema Marsu. Sa Zemlje je na aparat instaliran kovi kompjuterski program koji isključuje ovakve probleme u budućnosti.

Aparat “Kjurioziti” je lansiran prema Marsu 26. novembra 2011. i treba da stigne na “Crvenu planetu” avgusta 2012. Tri dana posle lansiranja, kada je uključen senzor zvezdane orijentacije, došlo je do samo-preopterećenja kompjutera koje stručnjaci nisu mogli da objasne. Kao što je poznato, preopterećenje brodskog kompjutera tokom rada sistema sunčeve orijentacije ruskog aparata “Fobos-Grunt” odmah po izlasku u orbitu dovelo je do kraha njegovu misiju.

U slučaju problema na aparatu “Kjurioziti” ispostavilo se da je do proboja došlo zbog ranije nepoznate konstruktivne specifičnosti mikroprocesora modula tzv. “brze” memorije sistema upravljanja. U cilju eliminisanja ovih problema, programeri NASA-e su promenili sistem raspodele podataka u memoriji brodskog kompjutera i instalirali novi paket dok se aparat nalazio nekoliko desetina miliona kilometara od Zemlje.

Posle toga, “Kjurioziti” je uspešno počeo da koristi senzore sunčeve i zvezdane orijentacije u normalnom režimu. Ovaj drugi je već “ulovio” Mars, konačnu destinaciju kosmičkog aparata.

 


Odložena lansiranja “Zmaja” i “Labuda”

xspacex_dragon_draco
Umetnička predstava letelice Dragon. Credit: SpaceX

Lansiranja konkurentskih privatnih automatskih kosmičkih brodova “Dargon” (“Zmaj”) kompanije “SpejsX” (SpaceX) i “Signus” (Cygnys - “Labud”) kompanije OSC ponovo su odložena.

Drugo lansiranje broda “Dragona” raketom-nosačem “Falkon 9” (Falcon) koja je kao i brod proizvedena u kompaniji “SpejsX” je planirano za april. Ova misija je nekoliko puta odložena, što zbog promene redosleda letova posada na MKS, što zbog tehnižkih problema sa kosmičkim brodom koji može jednoga dana da nosi i ljude u kosmos.

Tokom ove misije planirano je da se “Dragon” spoji sa MKS, posle čega će astronauti da prebace na stanicu zalihe opreme, hrane, vode i vazduha za američki segment MKS.

Istovremeno, usled kašnjenja sa gradnjom lansirne rampe na ostrvu Valops, prvo lansiranje rakete-nosača “Antares” (bivši “Taurus-2”) koju je kao lansera broda “Signus” izradila kompanija OSC odloženo je do juna 2012. Takodje, odloženo je prvo lansiranje drugog američkog privatnog kosmičkog “Signus” za kraj 2012. Ako prvo lansiranje RN “Antares” bude uspešno, onda će krajem godine “Signus” poleteti u durgom lansiranju prema MKS.

Pomoću ovih privatnih teretnih kosmičkih brodova, NASA namerava da obezbedi kontinuirano snabdevanje američkih astronauta zalihama neophodnih materija za njihov neprekidni i dugotrajni boravak na MKS. Trenutno NASA koristi teretne brodove drugih država za ove potrebe – “Progres M” (Rusija), ATV (EU) i HTV (Japan).


Pedesetu godišnjicu prvog leta Amerikanca u orbitu obeležile kritike na račun kosmičke politike

250px-JohnGlenn
Džon Glen, fotografija iz 1998.

Sjedinjene Američke Države obeleževaju značajan jubilej – 50. godišnjicu prvog leta jednog američkog astronauta u orbitu. Dvadesetog februara 1962. astronaut Džon Glen (John H. Glenn) je tri puta obleteo Zemlju u kosmičkom brodu “Merkjuri-Altas-6” (Mercury) i time otvorio vrata kosmosa za buduće misije američkih astronauta.

Legendarni sada devedesetogodišnji astronaut Glen, koji je ujedno najstariji čovek koji je leteo u kosmos, prisustvovao je centralnoj svečanosti proslave njegove istorijske misije u Kenedijevom kosmičkom centru na Floridi.

Tokom govora, Glen je kritikovao američku politiku istraživanja kosmosa uz gorku napomenu da 50 godina posle njegovog orbitalnog leta, SAD nerma načina da pošalje čoveka u kosmos.

“Flota kosmičkih šatlova je zauvek prizemljena prošle godine i sada ukrašava muzeje. Sada je NASA primorana da koristi usluge donedavnog suparnika. Američki astronauti lete do Medjunarodne kosmičke stanice na ruskim brodovima ‘Sajuz’” – rekao je Glen.

Za, kako je rekao “zapuštanje” američke kosmičke industrije, stari demokrata Glen (čak je učestovao u jednoj predizbornoj kampanji za američkog predsednika) je optužio administraciju predsednika Buša mladjeg. Ogromni troškovi ratova u Avganistanu i Iraku doveli su do rezanja budžeta u drugim sferama, ukljužujući kosmička istraživanja.

Kao rezultat te politike, Amerika je odustala od povratka na Mesec, dok je budućnost letova na Mars krajnje zamagljena. Sada se NASA nada da će privatne kompanije, koje trenutno vrše ispitivanja svojih letelica, pomoći Americi da koliko-toliko ostane u kosmosu.

“Potrošili smo preko 100 milijarde dolara za stvaranje Kosmičke stanice. Jako mi je žao što je prethodna administracija dovela do završetka letova šatlova i sada se moramo potucati po svetu da bi smo se samo dovukli do stanice” - rekao je Glen, na ceremoniji kojoj je prisustovovalo preko stotinu ljudi, uglavnom veterana NASA-e koji su učestvovali u pripremi njegove istorijske misije pre 50 godina. Ipak, apostrofirajući veliki značaj MKS za budućnost nauke, Glen je pohvalio odluku produžetka njenog korišćenja do 2020.

Zajedno sa Glenom, na proslavi je bio i drugi astronaut NASA-e koji je dva meseca posle njega (maja 2962.) kružio oko Zemlje – 86. godišnji Skot Karpenter.

Od sedam legendarnih astronauta programa “Merkjuri” koji su odabrani za prve letove u kosmos daleke 1959. samo su Glen i Karpenter još uvek medju živima.


Uspešna testiranja eksperimentalne rakete sa vertikalnim poletanjem i sletanjem  

XombieNASA
Xmobie. Foto: NASA

U pustinji Mohave (Kalifornija) obavljena su uspešna ispitivanja eksperimentalne rakete sa vertikalnim poletanjem i sletanjem američke kompanije “Masten spejs sistems”.

Mala bespilotna raketa “Ksombi” (Xombie) koju su projektovali stručnjaci “Masten spejs sistemsa” poletela je bez ikakvih problema u vis i vertikalno sletela nekih pedesetak metara od startnog mesta. Let je trajao 67 sekundi.

Ovaj eksperiment je deo programa projektovanja aparata za istraživanje nebeskih tela Sunčevog sistema. Kompanija “Masten spejs sistems” je 2009. pobedila na konkursu NASA-e od koje je dobila oko million dolara za razvoj ovog prototipa budućih aparata. Godinu dana kasnije, NASA je dodelila ovoj i još jednoj kompaniji koja je učestvovala na konkursu još po pola miliona dolara za razovj sistema za vertiklano poletanje i sletanje do visine od 20 do 107 kilometara.


Hablov teleskop otkrio novu klasu egzoplaneta – vodene svetove

vodena-planeta-crop

Američki astronomi proučavaju snimke Hablovog kosmičkog teleskopa na kojim se vidi nova kategorija egzoplaneta – vodeni svetovi sa gustom i debelom atmosferom, čije su dimenzije i masa veće od naše planete, ali manje od Urana.

Ovo je treća kategorija planeta izvan Sunčevog sistema koje su do sada otkrivene. Prve dve kategorije čine planete nazvane “super-Zemlje” i “vreli Jupiteri”. Super-Zemlje su kamene planete ne tako veliko mase, sa kopnom sličnih karakteristika kao na Zemlji. “Vreli Jupiteri” su planete-superdžinovi, koji se okreću oko matične zvezde na malim rastojanjima, tako da im je atmosfera užarena do temperature od preko 700 stepeni Celzijusa.

Prvi predstavnik nove kategorije egzoplaneta – “vodeni svetovi” – je kosmički objekat GJ 1214b. Ova planeta se okreće oko crvenog patuljka GJ 1214 u sazveždju Zmije, na rastojanju od 40 svetlosnih godina od Sunca. Kada je 2009. prvi put detektovana, planeti je pripisana kategorija “super-Zemlje”. Medjutim, ubrzo se ispostavilo da je njen prečnik svega 2,67 puta većI od Zemljinog i da joj je gustina vrlo mala, tako da nije moglo biti govora o kamenitom nebeskom telu. Tako je došlo do stvaranje novog modela egzoplaneta – nebeskih objekata koji u centru imaju čvrsto jezgro potpuno okruženog ogromnim okeanom, bez ikakve litosferske površine na njemu. Ova teorija je potvrdjena analizom podataka o atmosferi planete koje je prikupila širokougaona kamera WFC3 na Hablovom teleskopu.

Atmosfera planete GJ 1214b je sastavljena od guste vodene pare sa malim koližinama helijuma i slobodnog vodonika. Kako je temperature na površini izuzento visoka, oko 200 sepeni Celzijusa, voda u džinovskom okeanu se mora nalaziti u nekom egzotičnom i nama nepoznatom stanju. Visoka temperature i ogroman pritisak na površini okeana sigurno dovode do postojanja neobižnih materijala, kao što su “užareni led” ili “kašasta voda”, koji ne postoje na našoj planeti.

Astronomi smatraju da među otkrivenim egzoplanetarama postoji još nekoliko kandidata koji mogu biti “vodeni svetovi”, tako da je moguće da je reč o vrlo rasprostranjenoj kategoriji planeta.

Još o ovoj planeti
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari  

LjubišaŠ
0 #2 LjubišaŠ 25-02-2012 14:35
Nova kategorija egzoplaneta “vodeni svetovi” mi je baš zanimljiva!
mmcc
0 #1 mmcc 25-02-2012 13:22
Pregledno i aktuelno. Mislim da je konceptualno dobro i trebalo bi nastaviti. U istorijskom osvrtu ponekad bi se mogli setiti i njega. Alan Šepard postao je prvi Amerikanac u svemiru pilotirajući letilicom Sloboda 7 (en: Freedom 7), kojom je 15 minuta proveo u suborbiti zemlje. Džon Glen, kako to s pravom navodi G.Ivanović, postao je prvi Amerikanac u zemljinoj orbiti, 20. februara 1962. godine, kada je 5 sati leteo u Prijateljstvu 7 (en: Friendship 7).

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži