NASA je jesebnas platila više od \(70 miliona da im Rusi vrate jednog astronauta kući. Elem, početkom septembra prošle godine, zapovednik „Sojuza TMA-20M“ Aleksej Ovčinin, inženjer leta Oleg Skripočka i veteran Jeff Williams[1] krenuli su sa ruskog modula „Poisk“ kući. Time je završena 172 dana duga misija, za koje vreme je ISS napravila 2.752 orbite i prevalila 117,2 miliona km. Ono što Nasu boli to je što se povratak nije obavio njihovim već ruskim brodom. A to će da potraje ...
Taj trend traje već (pre)dugo. NASA je penzionisala flotu svojih šatlova 2011. godine, nadajući se da će vrlo brzo naći zamenu. Međutim, i pored dobre strategije i milijardi potrošenih dolara, komersijalne kompanije „Boeing“ i „Space-X“ još uvek doteruju i testiraju svoje brodove nazvane CST-100 „Starliner“ i „Dragon“.
Danas na svetu postoji samo jedan brod koji može da odnese ljude na orbitu višu od 300 km, istovari ih na Međunarodnu orbitnu stanicu i vrati ih kući: to je ruski brod „Sojuz“, koji je prvi put lansiran još 1966. godine.
Ruska državna kosmička agencija „Roskosmos“, naređivala je tokom dugih decenija eksploatacije nekoliko unapređivanja konstrukcije „Sojuza“, ali osnovni dizajn sa tri glavna modula nije menjan.
Međutim, ono što je promenjeno to je cena izdavanja sedišta u ruskim brodovima drugim agencijama.
Sledi grafik koji prikazuje porast cene koju Rusija traži od Nase za iznajmljivanje sedišta u „Sojuzima“ od 2006. godine. Nasina kancelarija Generalnog inspektora (OIG) je objavila krajem prošle godine da će se i to promeniti u bliskoj budućnosti.
Koliko će NASA plaćati Rusima za svako sedište na brodovima „Sojuz“ od 2006. do 2018.
Koliko će NASA plaćati Rusiji za slanje US astronauta u kosmos od 2006. d0 2018. Ako se pretpostavi da će Nasin budžet odtati oko \)18,5 mld. to znači da će oko 3% svake godine davati Rusima.
Najjeftinije sedište koje je NASA ikad kupila u „Sojuzima“ koštalo ih je \(21,8 miliona u 2007. i 2008. godini (tada su šatlovi još leteli).
Čim je američka kosmička agencija trajno prizemljila svoje šatlove, Rusija je naglo povećala cene po sedištu. I ne pokazuje znakove da će to zaustaviti sve dok NASA, JAXA i ESA ne pronađu druga rešenja[2].
Do 2018. godine, NASA i partneri će morati da plaćaju ugrubo \)81 milion po osobi da bi leteli na „Sojuzima“ do ISS i ponovo nazad – međutim, troškovi će skočiti za 372% za 10 godina! (Ukupan trošak Nase za 12 godina biće oko \(3,37 milijardi).
To je u kontrastu naspram \)58 miliona koliko NASA očekuje da će plaćati za sedišta na „Space-X-ovim“ ili „Boeing-ovim“ brodovima, ili oko \(214 miliona koliko su plaćali šatlovi putnici. (Oba broja su dobijena na osnovu ukupnih troškova za razvoj svake letilice).
Šta će se dobijati putnik za tih \)81 milion?
Jedno od najsigurnijih putovanja u kosmos, mada stisnut između avionike i džakova sa teretom za stanicu – za 6 sati leta u 2 dana u jednom pravcu (i isto toliko u povratku):
Kompanije kao što je „Space Adventures Ltd.“ takođe su ranije prodavale „Sojuzova“ sedišta, šaljući mega-milionere kao što su tvorac videoigrica Richard Garriott ili kanadski biznismen i pokeraš Guy Laliberte na ISS.
Ali kompanije koje hoće da se putovanjima u kosmos bave kao turizmom sledeće misije su mnogo ambiicioznije: oni nameravaju da obnove misiju „Apolla 8“ iz 1968. i lansiraju srećnog putnika (i dvojicu kosmonauta pride) oko Meseca.
Ruski brod „Sojuz“ prilikom lansiranja sa Bajkonura 7. jula 2016. NASA će na kraju plaćati preko $80 miliona za putnika do 2018.
Eksplozija rakete “Falcon 9” prilikom lansiranja na Floridi.
[1] Pravi veteran. Vojno lice koji je bio već 4 puta u kosmosu (5 puta izlazio u otvoren prostor) a danas drži američki rekord u dužini boravka u kosmosu – 35 sati i 55 minuta.
[2] Ovo je prilično smešno pisati i čitati u originalu, jer su SAD rodonačelnici tzv. tržišne ekonomije, tj. da ponuda i potražnja diktiraju cene.