“Da nema dvostrukih standarda u Vašingtonu,
standarda praktično ne bi ni bilo”.
(George Landrith)
Neki članovi američkog Kongresa[1] čine sve da spreče dalju kupovinu raketnih motora proizvedenih u Rusiji. Srećom po njih, trenutno je Amerika u poodmaklom procesu stvaranja linije za proizvodnju sopstvenih raketnih motora, ali će proteći još makar nekoliko godina da ih dovrše i osposobe za upotrebu. Ali kada se to jednog lepog dana dogodi, siguran sam da će Amerikancima laknuti što postaju ponovo nezavisni od jednog tako važnog produkta. Međutim, do tada, niti mogu niti im je pametno da dođu u situaciju da nisu u stanju da šalju svoje špijunske satelite u orbitu i sprovode neke druge neophodne kosmičke misije.
Nafta i gas čine skoro ¾ američkog uvoza iz Rusije[2].Ipak, raketni motori čine tek mali deo ukupnog uvoza, nekih 1% američkog uvoza iz te zemlje. Ipak, na Kapitol Hilu svi krešte o tome kako više ne treba kupovati šačicu ruskih raketnih motora – i da se u svrhu slanja u orbitu koriste oni koji postoje u rezervi dok američki substitut ne bude spreman –zato što ne treba davati Putinu u ruke preko potrebne dolare.
Pomalo zbunjuje dvostruki standard. Nije baš jasno zbog čega je senator John McCain iz Arizone fokusiran samo na nekoliko raketnih motora čija (ne)kupovina neće nimalo uticati na rusku ekonomiju, ali su vrlo bitni za nacionalnu bezbednost zemlje u toku sledećih nekoliko godina? Ako je to toliko važno, zašto neko ne objasni zbog čega onda on i ostatak Kongresa ignorišu ogroman profit koji se meri stotinama milijardi dolara koji se slivaju u Rusiju kao rezultat uvoza njihove nafte i gasa?
To bi bilo kao da je kuća potopljena do struka zato što je pukla glavna cev, a majstor popravlja česmu u kuhinji koja kaplje.
Možda je pravi razlog za te dvostruke standarde pokušaj dobro povezane konkurencije u kosmičkom biznisu da eliminiše konkurenciju ostalih američkih kompanija i obezbede sebi virtuelni monopol. Aeronautička kompanija „Space-X“ milijardera Elona Muska razvila je u poslednjih nekoliko godina sposobnost da izvodi pojedine transportne misije u orbitu i nada se da će pridobiti čitav biznis snabdevanja Međunarodne stanice za sebe mnogo pre nego što počnu da se proizvode novi američki motori. Musk je provereno blizak sa mnogim moćnom kongresmenima i koristi svoj uticaj i veze za ostvarivanje svojih ciljeva.
Bilo da se radi o „Space-X“ ili njegovoj kompaniji električnih automobila „Tesla“, njegov poslovni model podrazumeva brojne subvencije i podršku poreskih obveznika, kao i puno regulatorne pomoći države. Svrha poslovnog modela nije da se razvije najbolji proizvod. Umesto toga, najvažnije je namaći što više novca od države i obezbediti što bolje uslove od nje, a onda videti šta može da se uradi. Većina i u Americi misli da nije u redu koristiti pare poreskih obveznika i snagu države da bi se osigurala tolika prednost za imućne biznismene i njihove prijatelje[3].
Većina se u Americi nada da Musk i „Space-X“ razvijaju sigurnu, pouzdanu i financijski isplativu tešku raketu. Ali takođe očekuju da će i drugi Amerikanci dobiti svoju šansu. Veliki broj ekonomskih stručnjaka ne veruje da moć federalne vlade i novac amerikih poreskih platiša treba da stavlja svoju tešku ruku na tas pravde i tako utiče u korist jedne američke kompanije nad drugom. Takođe je opšte mišljenje da poreski obveznici nisu dužni da subvencionišu poslovni modelbilo kojeg učesnika.
Vašington može da priča šta hoće o tome kako ne želi da ugurava pare u Putinovu kasu. Ali niko ih neće shvatiti ozbiljno dokle god ne zaustave Rusiju da uzima milijarde prodajući Americi naftu i gas. Sve drugo se tretira samo kao geopolitička igra. Pravi problem Amerike nije Rusija – to je njihova sposobnost da održe svoju visoku tehnološku prednost na nebu.
Verujem da se veliki broj Amerikanaca raduje bliskoj budućnosti kada neće biti potrebno kupovati ruske motore da bi poleteli u orbitu[4]. Sad se uviđa velika greška koja je dovela do uništavanja sposobnosti zemlje da pravi sopstvene motore. Ipak, svi veruju da je Amerika sada na putu da povrati tu sposobnost i reši problem. No kao što su već shvatili, moraju insistirati na fer procesu koji ne favorizuje jednu kompaniju samo zato što je politički vezana sa vlašću.
Kao što se vidi, ni u SAD nije lako baviti se biznisom a ne uprljati ruke političkim marifetlucima. Ali valjda je to normalno u savremenom političko-ekonomskom sistemu, a sigurno je i jedan od pokazatelja kuda srlja čitav globalno sistem i društvo.
[1] Kongres ima 100 senatora (svaka država daje 2 senatora), 535 članova koji smeju da glasaju i 435 predstavnika naroda.
[2]Amerika uvozi trenutno oko 15.000.000 barela sirove nafte i petrolejskih proizvoda mesečno. Koliko mogu da vidim, najviše je bilo 2009. – preko 25 mil. barela mesečno. (Barel je oko 200 lit.). Ali da se ne lažemo: SAD je 2013. izvozio za Rusiju robe u ukupnoj vrednosti od \(11 mld. što je manje od 0,1% američkog GPD (godišnjih prihoda). SAD uvozi iz Rusije robe za ukupno \)27 mld, što je ispod 0,2% američkog GPD.
[3] Tema je složena ali se zna da je do sada Musk po različitim osnovama do sada dobio milijarde dolara u vidu stimulacija, pomoći, reklama, poklona itd. od države, privatnika, vojske, ministarstava za razvoj i tehnologiju i sl. Danas su suvlasnici firme čak i Google i „Fidelity“ i mnogi grugi koji godišnje upumpavaju miliona $.
[4] SAD najviše boli što se najveće vojne rakete tipa „Delta“ pokreću isključivo ruskim motorima RD-180.
Novi vid američkih “kosmičkih” sankcija prema Rusiji
Ruski odgovor na američke kosmičke sankcije
Ruske sankcije Americi – druga strana priče
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
