Netaknuti predeli naše planete nisu samo izazov za pustolove već i za naučnike. Neotkriveni putevi u središte zemlje, bogati florom i faunom i obavijeni isparenjima prouzrokovanim vlažnom tropskom klimom, čine da osim živog sveta buja i onaj koji lebdi negde izmedju- virusi.

Istorijski podaci o virusu denga groznice(DENV) se mogu naći u starim zapisima medicinskih enciklopedija još kod dinastije JIN i odnosili su se na opise komplikacija prilikom trovanja vodom usled prisustva insekata. U XVIII veku će se ovaj virus sporadično pojavljivati, kako u Severnoj Americi, tako i u Aziji i Africi, ali je tek 1779.godine imenovan. Benjamin Rush je 1789. godine opisao ovaj virus vrlo slikovito – groznica skeletnog sistema. Ipak, tek sa prednostima nauke u XX veku, denga virus je dobio svoju punu viralnu definiciju. Nakon što je napravio pir na Filipinima i Tajlandu, lagano je počeo da se širi po tropskim i sutropskim regionima, donoseći užas u krvi komaraca koji su postali bazični prenosioci.

Čak i samo ime DENGA zvuči prilično podmuklo. Pretpostavlja se da potiče iz svahili jezika, reči ka-dinga pepo, koja oslikava grčeve u telu izazvane zlim dusima. Iako se ovde ne radi o demonima iz mračnih pećina već o mikrobima koji telo dovode do usijanja i tačke sloma, virus denge je ubitačan do 20% ali je svuda rasprostranjen. Sa globalnim zagrevanjem, ova groznica postaje i globalni problem koji ugrožava 40% svetske populacije. Uspon turističkih putovanja kao i poslovna razmena izmedju Azije, Afrike i ostatka sveta, ubrzali su dotok denge u urbana razvijena područja. Kao što su se malarija i žutica selile sa putnicima, tako je i denga virus stigao do američkog kontinenta i postao zabrinjavajući element u funkcionisanju javnog zdravlja u SAD. Centar za kontrolu bolesti iz Atlante je čak izveo epidemiološku računicu po kojoj bar 400 miliona ljudi se godišnje inficira ovim mikrobom, nekoliko hiljada ljudi mora biti hospitalizovano a 22.000 slučajeva je onih sa smrtnim ishodom. Sama bolest nije fatalna već njen progres zavisi od imuniteta obolelog kao i bolničkog tretmana.

Klinička slika podseća na deja vu svih ostalih virusnih groznica. Nakon 15 dana od ujeda zaraženog komarca, dolazi do visoke temperature(do 40 stepeni) praćene ozbiljnom glavoboljom, kao i bolovima u očnoj duplji. Zatim se bol proširuje na zglobnu strukturu,limfni čvorovi otiču, pojavljuje se osip i blago krvarenje iz desni ili nosa, kao i crvenilo na dlanovima i tabanima, a celo telo je malaksalo, pa ponestaje i apetita. Otkucaji srca postaju jedva primetni. Svi ovi simptomi mogu da nas upute na bilo koju hemoragičnu groznicu, poput onih izazavanih West Nile ili chikungunya virusom, ali trojstvo zla: temperatura, osip i glavobolja, gotovo da sigurno odaju virus denge u povoju.

Transmisija ovog virusa je vrlo jednstavna i ide po principu:prva inficirana osoba-komarac-druga inficirana osoba. To dalje znači da je glavni transmiter komarac, najčešće pripadnik vrste Aedes aegypti , koji i prenosi virus izmedju prve inficirane osobe, kao izvora zaraze, i svake sledeće. Sam virus se ne prenosi sa osobe na osobu, putem direktnog kontakta, što delimično otežava njegovo razorno delovanje.

RNA virusi ovog tipa, flavivirusi, u koje još spadaju i ostali uzročnici encefalitisa, nezgodni su za dijagnostifikovanje na vreme jer dolazi do isprepletanosti simptoma i osobina virusa, pa se često jedna bolest zamenjuje drugom kao i terapija. Samim tim, proces lečenja kasni ili je isprekidan. No, 2011. Godine, američka agencija FDA je odobrila test krvi DENV Detect IgM Capture ELISAkoji u rekordnom roku odredjuje ovu bolest i time ubrzava adekvatan klinički odgovor.

Vakcina još nije otkrivena, mada postoji čak šest najava za klinička testiranja tetravalentnih vakcina. Kako se radi o virusu, ne postoji antibiotičko rešenje već samo ublažavanje nastalih simptoma. Aspirin i Tylenol se primenjuju samo u slučaju odluke doktora da se olakšaju bolovi u kostima kao i mučne glavobolje.

Prevencija je ono o čemu se najviše priča. Ona obuhvata sprečavanje razmnožavanja jedinki komarca -denga transmitera, preko uništavanja njihovih prirodnih staništa i legla ili onemogućavanja da se iste lociraju u blizini ljudi. Ljudima se savetuje da u ugrožene regije gde je bolest endemska, odlaze informisani i propisno obučeni za takve poduhvate.

Denga virus nije najgori predstavnik porodice viralnih hemoragičnih groznica. Šanse za izlečenje od ove bolesti su velike ako se dijagnoza postavi pravovremeno a sama terapija odmah. Nauka ne prestaje da proširuje svoje limite, pa se može očekivati da će i ovaj „zli duh tropskih krajeva“ biti vraćen u svoju bocu.

CHIKUNGUNYA VIRUS: smrtonosno oružje komaraca

EBOLA-KRALJICA SMRTONOSNIH VIRUSA

Mačupo virus - skriveni ratnik bolivijske groznice

Author: Sandra Maksimović - Sara

Magistar političkih nauka i prirodnjački novinar u povoju:)