Univerzum mikroba je, kako se čini, prepun iznenađenja. U samo jednom danu, dogodi se otkriće, do sada nepoznatih, patogena ali i njihova ubojitost po živi svet. I dok smo živeli u ubeđenju da je virus HIV-a najzlokobniji mikroorganizam novijeg doba, susreli smo se, ubrzo, sa fatalnim virusima Ebole i Marburga, koji su pokazali i dokazali da mikrosvet ne miruje. Sporadične lokalne kao i globalne epidemije, u talasima, više nisu deo filmskog i književnog foklora već realnost koja se događa dok mi ustajemo, idemo na posao ili ležemo. Dok mi živimo, neko, negde, umire ili je u završnoj fazi života, usled delovanja nevidljivih neprijatelja koji dolaze iz najneobičnijih delova planete.
 |
 |
 |
 |
Virus Chikungunya je, po prvi put, zabeležen u južnoj Tanzaniji, još 1952. godine mada mu se tada nije pridavao neki veći značaj jer je bio oivičen afričkim prirodnim granicama i u nemogućnosti da se pretvori u ozbiljnu epidemiološku pretnju. Centar za kontrolu bolesti iz Atlante je odmah klasifikovao ovaj virus kao RNA , tip alfavirus iz porodice Togaviridae, kojoj još pripada i tip Rubivirus. Ova grupa ima preko 32 predstavnika, a determinisani su u zavisnosti da li su prenosnici samo ljudi ili i sisari, ptice i insekti. Tako je i naučna sudbina ovog virusa bila da bude, u svojim počecima, doživljen kao neka blaga imitacija denga virusa. Stidljivo je nastupio na afričkom kontinentu, da bi 2000. godine izazvao prvu ozbiljnu epidemiju u DR Kongo, a onda i nešto kasnije u Gabonu. Zatim je počeo da pušta pipke po celom svetu i da se proširi u 60 zemalja, kako po Africi i Aziji, tako i po Americi i Evropi. Čak je 2007. godine zabeležen u Italiji, a 2014. godine u Francuskoj. U Latinskoj Americi kao i u Severnoj Americi, ovaj virus je uneo priličan nemir u epidemiloškim zapisima i evidentira se oko 1 379 788 inficiranih na tim područijima, kao i 191 broj onih koji su podlegli smrti. Tek kada brojke plešu, svet se okreće pitanjima koja znače ili život ili smrt. Opstanak ili nestanak.
Samo ime virusa nam stiže iz Kimakonde jezika, koji se govori u jugoistočnim delovima Tanzanije, od strane etničke grupe Makonde, one koja je i prva se susrela sa rađanjem Chikungunya. Slikovit jezik poput njihovog verno je predstavio razorno delovanje ovog izaslanika plemena Toga viralnih ratnika. Izraz podrazumeva nekoga ko se, u potpunosti, savija, poput „čoveka gume“ a usled izuzetno jakih bolova koji razdiru telo.
Primarni vektor je ženka komarca vrste Aedes aegyptiI Aedes albopictus, inficirana ovim virusom, koja dalje prenosi isti na ljude, prilikom ujeda i kontaminacije krvi. Ono što je tipično za navedene komarce je da napadaju i tokom dnevnih časova i da se mogu nalaziti u unutrašnjosti kuće, na mestima gde se nalazi rezano cveće u vazi ili čak u samom klima uređaju.
Inkubacija traje od 2 – 12 dana, mada se nekad simptomi pojave i u periodu između 4-8 dana od prvog ujeda pomenutog zaraženog insekta. Klinička slika se formira u vidu naglo nastale temperature (92%), koja dostiže i 40 stepeni, praćene bolom u zglobovima (87%). Bol u mišićima, glavobolja, umor, mučnina i osip samo su neki od pratilaca ovog viralnog oboljenja. Veoma je teško odrediti da li je reč o virusu Chikungunya ili o virusu Denga, jer se njihova epidemiološka pojava često preklapa, naročito u regionima u kojima oba virusa deluju. Ipak, bilo je slučajeva da pacijent ima bol u mišićima ali ne i temperaturu. Sami zglobovi su prva i stanica koja trpi najviše udara od strane ovog virusa. Bol je toliko intenzivan da svaki pomak predstavlja napor i patnju za obolelog. Ako je bolest uznepredovala i nije se na vreme dijagnostikovala i podvrgla tretmanu, dovodi do degeneracije zglobne arhitekture organizma a pacijent od bolova postaje neprirodno izvijen i namučen. U 50% slučajeva, zapažen je i osip koji dovodi do nekontrolisanih lezija ali se događalo i da 25% obolelih ima upalu sluzokože usta kao i da su neki patili od fotofobije, koja znači bolnu očnu reakciju bolesnika na svetlost kao i orbitalni bol očne regije.
Farmaceutsko rešenje za ovaj virus još ne postoji. Ni lek, a ni vakcina. Radi se na olakšavanju bolnih simptoma, putem lekova koji dovode do opuštanja zglobova i umanjenja bola. Ova bolest retko dovodi do smrtnog ishoda, osim u slučajevima kada je imuni sistem obolelog već načet nekim drugim oboljenjima ili procesima. Ono što otežava da se bolest identifikuje na vreme i tako spreče nepotrebni gubici je činjenica da ovaj virus deli dijagnozu sa malarijom, dengom a nekada i sa samim reumatskim poremećajima. Jednostavnije je raditi na prevenciji nego na oporavku obolelih. Nekada je potrebno puno vremena da se pacijent izleči i da ponovo stane na svoje noge, u bukvalnom smislu. Otuda je fizioterapija jedan od brojnih metoda koji se primenjuju u tretmanu. Tokom lečenja, ne preporučuje se aspirin kao uništitelj zglobnih bolova ali se savetuje uzimanje paracetamola, odmaranje i konzumiranje vode bogate elektrolitima, kako bi se izbegla dehidratacija i slabljenje tela.
WHO nema jasnu strategiju za borbu protiv ovog mikroba ali preporučuje zemljama pogođenim ovom pošašću da rade na ozbiljnoj prevenciji i kontroli broja legla komaraca, a naročito onih koji su transmiteri. Uništavanje legla mora biti sprovedeno u periodu kada je efikasno, a ljudima se savetuje da ne putuju u one delove koji mogu biti kontaminirani virusom Chikungunya, ili da, ako su već tamo, povedu računa o odgovarajućoj garderobi i upotrebi sredstava protiv komaraca.
Iako virus Chikungunya nije destruktivan kao filovirus Ebole, ostavlja posledice i čini da strah od komaraca postaje sve prisutniji među ljudima. Poznavajući sklonost virusa da mutira i izbegava zamke naučnika, neće nas iznenaditi ako, jednog dana, ovaj patogen, rođen u dalekoj Tanzaniji, postane onaj čije se ime ne sme izgovoriti. Naša zla kob.
http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs327/en/
Guidelines on Clinical Management of Chikungunya Fever-published by WHO, 2008.
http://www.cdc.gov/chikungunya/
http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra1406035
EBOLA-KRALJICA SMRTONOSNIH VIRUSA
Mačupo virus - skriveni ratnik bolivijske groznice
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
