Za vreme II svetskog rata Japanci su napravili raketni avion za napade na neprijateljske nosače. Američki mornari su ga nazvali „Baka“, što na japanskom znači „budala“, ali ipak Japanci su uspeli da im potope ili oštete 7 brodova.
Mornarička leteća bompa Yokosuka MXY–7 „Okha“. Prvi je poleteo 1945, a napravljeno je ukupno 852 komada.
Pred kraj rata, japanska vojna vršhuška je očajnički tražila način da zaustavi sve uočljiviju američku dominaciju, te su se okretali sve ekstremnijim oružjima. Tada su se pojavila torpeda sa ljudskom posadom, samoubilački gliseri, navođeni baloni, i slična čuda. Jedno od njih je bio i predlog japanskog zastavnika i konstruktora Mituo Ohta, koji je predložio specijalni samoubilački napadački avion. On bi bio jeftin, bilo bi ga lako masovno proizvoditi, i što je najvažnije – imao bi veliku brzinu te bi ga bilo teško oboriti. Čim je Admiralitet odobrio projekat, mornarička postrojenja u Jokosuki započela su razvoj aviona MXY–7 „Oka“ („Trešnjin cvet“).
„Oka“ je bila mala letilica na raketni pogon, sa velikom amonalnom bojevom glavom u nosu (1.200 kg), koju bi u blizinu mete doneo bombarder velike nosivosti Micubiši G4M2e „Betty”. Nakon otkačinjanja od bombardera, „Oka” je uključivala svoj raketni motor na čvrsto gorivo i zaletala se velikom brzinom ka odabranom američkom brodu ili nosaču aviona.
Probni letovi su započeti krajem 1944. godine, ali je proizvodnja mornaričkog samoubilačkog napadača „Oka Model 11“ započeta i pre nego što su testiranja obavljena do kraja. Do marta 1945. godine, proizvedeno je ukupno 755 „Modela 11“, od čega 155 u Jokosuki, a 600 u fabrikama Kasumigaura.
Međutim, i pored velikih napora, projekat nije uspeo. Iako ga je bilo jako teško oboriti zbog velike brzine leta, „Oka“ je bila laka meta dok je još bila prilačena za veliki i spori noseći bombarder. Pored toga, konstrukcija nije dozvoljavala veliku pokretljivost, tako da je nesrećno Kamikazi bilo skoro nemoguće da pogodi čak i veoma spori brod.
U pokušaju da isprave nedostatke i povećaju uspešnost, Japanci su 1945. počeli da proizvode „Model 22“. Ta verzija je imala manji raspon krila i manju bojevu glavu (600 kg), što je omogućilo korišćenje mnogo lakšeg i bržeg srednjeg bombardera Jokosuka P1Y3 Ginga „Frances”. „Model 22” je bio opremljen termo-mlaznim motorom Kampini-tipa, Tsu-11, umesto raketnog motora, što mu je smanjilo brzinu ali povećalo manevarske sposobnosti. Nažalost, termo-motor se pokazao krajnje nepouzdanim. Kasnije je pokušano da se za pogon koriste turbo-mlazni motori, ali nijedno od pomenutih poboljšanja nije izvedeno pre kraja rata.
Japanci su istražili i druge načine lansiranja „Oke“, uključujući i lansiranje sa zemlje pa čak i sa podmorničkih katapulta. Mada je proizvedeno 850 aviona „Oka“, uključujući i trenažne verzije opremljene sletnim skijama, samo 50 je poslato u borbu. Pošlo im je za rukom da potope samo 3 broda, od kojih je USS Mannert L. Abele bio prvi – potopljen je u blizini Okinave 12. aprila 1945. godine.
Pogledajte istorijat i tehničke podatke u novom prozoru:
ISTORIJA
Fotografije:
 |
Demontiranje bojeve glave od tone eksploziva nakon zarobljavanja. |
 |
„Oka“ je mogla da se sjuri brzinom zvuka ka svojoj meti. |
 |
Teški bombarder Mitcubiši G4M2e Tip 1, ili kako su ga Amerikanci zvali „Betty“, nosi ispod krila samoubilačnu raketni avion MXY–7 „Oka“ „Model 11“. Oznake aviona govore da se radilo o 721. Mornaričkoj letećoj grupi. |
 |
Instrumentna tabla leteće bombe. Ovo je bila jedna od poslednjih stvari koju je video Kamikaza koji je leteo na „Oki“ u II svetskom ratu. |
JOŠ O AVIONIMA U AM
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
