Vredni nutricionisti su izračunali da kašičica meda ima oko 21 kaloriju. Koliko je to vidi se ako se uporedi sa šećerom – kašičica kristal-šećera ima oko 15 kalorija.
Med se sastoji uglavnom od voćnog šećera, fruktoze (oko 38,5%), glukoze (oko 31,0%) i maltoze (7,1%), kao i brojnih drugih složenih ugljenih hidrata. Iako ima 17% vode, med je 36% gušći od nje. Pored toga, sadrži i stotine drugih komponenata, od kojih su mnogi izuzetno korisni za čoveka.
Med nije samo dobar kao zaslađivač našeg jutarnjeg čaja. Odličan je za upalu grla, njegova antiseptička svojstva su dokazana u lečenju rana, a njegov pH nivo pomaže u borbi protiv različitih bakterija. Medicinski je dokazano da većina mikroorganizama ne može da se razvija u medu jer je njegov sadržaj vode nizak, tako da je u starom Egiptu bio sastojak smese za balsamovanje. Međutim, ponekad se u medu nalaze uspavane spore bakterije Clostridium botulinum, koje kad se razviju mogu da budu toksične za decu, pa čak da izazovu i smrtni ishod.
Treba znati da med ne treba stavljati u vrele napitke, jer se već na temperaturi od 37° C gubi skoro 200 komponenti meda, od kojih su mnoge antibakterijske. Na temperaturi većoj od 40° gubi se važan encim invertazu.
Ljudi već desetinama hiljada godina jedu med koji prave pčele. U nekim našim krajevima seljaci jedu i med divljih osa, a zna se da i neki drugi insekti prave slične poslastice, mada je kvalitet njihovih proizvoda daleko od „našeg“ meda.
Interesantno je da u svim dečjim knjigama na svetu piše da medvedi, kao recimo Vini Pu, jedu med, iako je činjenica da medvedi više vole da jedu pčelinje larve nego sam med. Staroslovenski koren reči „medved“, koji je isti i kod Rusa, Čeha i nas, skovan je od imenice „med“ i glagola „jesti“. Crnogorci kažu „međed“, nastalo od „med-jed“.
Glavni proizvođači meda u svetu su Kina, Turska, Ukrajina, SAD, Meksiko i sl.. Svaka radilica u košnici uspe da za života sakupi oko kašiku nektara koji će u njihovim stomacima biti prerađen u med. Boja meda zavisi od cveta sa koga se nektar sakuplja: narandžasto cveće, od deteline ili alfalfe, daje svetliji i po ukusu blaži med od onog koji se dobija od četinara, heljde ili lavande.
Danas se med koristi u kulinarstvu, kao dodatak nekim hlebovima i komercijalnim pićima. Znam da postoje vina od meda, pa čak i pivo!
Septembar je u Americi proglašen za Nacionalni Mesec meda. Svake godine oni proizvedu oko 100.000.000 kg meda, u čemu im pomaže 212.000 pčelara i preko 2,41 milion košnica.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
