Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Mnogi znaju da su članovi posada „Apolo“ misija na Mesec imali u onim rančevima na leđima (između ostalog) i specijalne hladnjake, čiji je zadatak bio da regulišu telesnu temperaturu kosmonauta. Ali u hladnjacima je bila obična voda, a zna se da su uslovi okoline na Mesecu veoma specifični. Kako se voda ponaša u takvom okruženju? Ovo je vrlo interesantno pitanje. 

223258

Dinamika odnosa voda/vodena para određena je kombinacijom pritiska i temperature. Na površini Meseca vlada temperatura od, recimo, 100° C i to je, zapravo, temperatura samog regolita, Mesečevog površinskog materijala. Tamo nema vazduha koji bi zarobio temperaturu ili svetlosnu energiju sa Sunca, tako da nema prostog načina da se, kao što to radimo na Zemlji, izmeri temperatura neposredno iznad površine. Može biti jako toplo, ako smo izloženi direktnim Sunčevim zracima, ali i jako hladno, ispod –140° C u hladu, kada toplota biva izračena u kosmos. 

Znači, temperaturu čini ona količina energije koju poseduje određeni materijal koji je izložen direktnim Sunčevim zracima, kao što je na primer astronautsko odelo. U njemu je tada jako toplo i potrebno ga je hladiti da bi se izbeglo fatalno pregrevanje ljudi u njima. Što se tiče pritiska – na Mesecu nema vazduha, te stoga nema ni vazdušnog pritiska. Iz udžbenika znamo da, kada se okolni pritisak smanjuje, snižava se i tačka ključanja vode. To znači da na atmosferskom pritisku nula, voda ključa trenutno. Voda na Sunčanoj strani Meseca bi brzo isparila u svemir ili se pak pretvorila u vrlo fine kristale leda na njegovoj tamnoj strani. I ti čvrsti kristali bi vrlo brzo nestali u procesu sublimacije, tj. čvrsti led bi se direktno pretvorio u vodenu paru. U rashladnim uređajima na leđima kosmonauta iz „Apolo“ misije nalazila se voda, ali ona nije bila u neposrednom kontaktu sa Mesečevom okolinom. Voda se nalazila u jednom zatvorenom sistemu i pod pritiskom koji ju je održavao u tečnom stanju čak i u takvim okolnostima. Iz tečne vode sistema sakupljena toplota je odvođena u spoljni prostor prolaskom kroz specijalno konstruisani hladnjak, sličan onome koji poseduju i automobili na Zemlji i na taj način je uspešno kontrolisana temperatura tela kosmonauta.

Može li vatra da gori u vasionskom brodu?

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži