Neki me kritikuju da (pre)često pišem o oružju. Šta ću kad volim rakete. Međutim, ne volim ulogu koju one trenutno imaju u vojskama praktično svih zemalja na svetu. Posebno me plaše one koje su preblizu Novom Beogradu gde stanujem. Pa još kada su predmet dnevnih vesti – kosa mi se diže na glavi. A upravo to se događa...
Pošto su u Zalivskom ratu 1991. imali problema sa sovjetskim raketama R-17 'Elbrus' (R-300), na Zapadu poznatim kao 'Skad', Amerikanci su napravili THAAD.
Vrh američke odbrane protiv konvencionalnog i nuklearnog raketnog napada kratkog (1000 km) i srednjeg (5500 km) dometa predstavljaju presretački projektili sistema THAAD (Terminal High Altitude Area Defense). Oni nemaju bojevu glavu već uništavaju pretnju čistom kinetičkom energijom. Kao da im to nije bilo dosta, Mornarica je napravila sličan sopstveni sistem koji se ispaljuje s mora ('Aegis BMD'), ali poeduje i kopnenu komponentu ('Aegis Ashore'). Iako je sistem trebalo da bude postavljen 2012, miroljubiva politika zemlje je ubrzala stvar pa je ušao u naoružanje 2008. Poseban im je kvalitet što su otporne na praktično sve elektromagnetne i nuklearne smetnje i ometanja, što ih čini opakim oružjem.
Sistem je konstruisao i proizveo 'Lockheed Martin', a pošto vojska daje šakom i kapom, doprinos daju 'Raytheon', 'Boeing', Rocketdyne', 'MiltonCAP', 'Honeywell' itd.
THAAD baterija ima najmanje 6 lansera na točkovima, svaki opremljen sa po 8 projektila od 900 kg, dva AN/TPY-2 radara i dva mobilna operativna centra (TOC). Svaka baterija košta po makar \(800 miliona.
Prošle godine (ima veze sa korejskim pretnjama o raketiranju teritorije SAD) Pentagon je izdvojio \)8 milijardi za protivraketnu odbranu u koju spadaju presretački projektili THAAD i 'Patriot', kao i rakete vredne \(1,5 milijardi protiv interkontinentalnih balističkih projektila sa nuklearnim glavama Ground-based Midcourse Defense (GMD).
THAAD je trenutno raspoređen (uglavnom sa američkim posadama) u Južnoj Koreji, Emiratima, Turskoj, Izraelu i na Guamu. Iako se mnoge zemlje protive razmeštanju THAAD sistema duž granica Rusije – naročito u Poljskoj – ili u blizinu Kine – u Južnoj Koreji – Amerika se ne obazire previše na to.
Pre godinu dana, Trump je sa kraljevskom familijom koja vodi Saudi Arabiju sklopila mastan ugovor vredan \)15 milijardi o kupovini 6 lansera, 2 radara i 360 presretačkih projektila.
Posle pretnji Pjongjanga da je da gađa Ameriku i saveznike ako ga ne ostave na miru, Japan je izrazio želju (koja se, gle, podudara sa Američkom željom) da se smeste pod THAAD štit.
Projektil THAAD može da leti do visine od 150 km brzinom od 10.000 km/h. Dužina projektila je 6,17 m a prečnik 0,34 m.
6. marta 2017. dva THAAD kamiona sa lanserima stigla su avionima u bazu u Južnoj Koreji. Dan ranije S. Koreja je lansirala 4 projektila. Nedelju dana kasnije stigla su i 2 THAAD radara. Ipak, tokom leta južnokorejski predsednik je sprečio dalje razmeštanje sistema.
Ako ti se čini da se radi o opasnom oružju po mir u svetu, ostaje ti uteha da je to ipak daleko od nas. Ali šta reći o ovom: pre tri dana je objavljena vest da Američka evropska komanda planira da do leta instalira THAAD sistem na samo par stotina kilometara od Beograda, u Rumuniji!!! Lele!!!
THAAD će biti postavljen u vazduhoplovnu bazu u Deveselu (44,0833°N, 24,3833°E) na jugu Rumunije. Nekako su uspeli da nas ubede da ta baza ima veze sa podrškom američkoj 6. Flotom, pa će tu biti razmešteni Aegis Ashore balistički projektili. Veseli da su Rusi, kada je NATO u decembru 2015. preuzeo bazu, rekli da će sve takve baze postati legitimni ciljevi ruskih projektila...
Samo se nadam da su te njihove rakete toliko precizne koliko piše u prospektima...
Američka baza u Rumuniji je na samo 200 km od Niš.
Američki komandant baze baze u Deveselu i mornari već su posećivali našu zemlju. Ne sećam se da je to nešto bilo u vestima... Slika je iz njihovog lokalnog časopisa.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
