10. avgust. 2009.
Odmah nakon početka gradnje 9. avgusta 1173. godine videlo se da su temelji loše urađeni. Zidanje je prekinuto i nastavljeno tek posle 100 godina. Još tada je svima bilo jasno da će Toranj, tj. zvonik u Pizi (La Torre di Pisa) uvek biti kriv, blago nagnut ka jugu.
Od kako je 1911. godine počelo redovno merenje, vrh tornja se svake godine pomeri za 1,2 milimetara. Danas je vrh zvonika izmešten od vertikale za oko 3,9 metra.
Nakon što se u maju 1989. slični zvonik Katedrale u Paviji naprasno srušio, oformljen je konzorcijum projektanata (Consorzio Progetto Torre di Pisa) čiji je zadatak bio da zaustave krivljenje ovog objekta. Pošto se u samom početku gradnje Toranj naginjao u različitim pravcima, on se tako i krivio, da danas više liči na bananu. Zato su se inženjeri više koncentrisali na temelj nego na samu konstrukciju, nadajući se da biti u stanju da vrh vrate makar za 20 cm. Međutim, od svega nije bilo ništa, a 800 godina stari zvonik i dalje se naginje, ali malo manje. Pre intervencije, nagib tornja je bio oko 5,5°, a danas je, kažu, 3,97°.
Famozni Krivi toranj iz romanskog perioda nalazi se na Trgu čuda, ili kako to Italijani izgovaraju Piazza dei Miracoli, u gradu Pizi. Nema sačuvanih podataka, ali danas svi govore da je arhitekta Diotisalvi bio taj koji je osmislio ovu originalnu građevinu visoku na najvišem ćošku 56,70 m. Zašto se do danas nije srušila možda se krije u činjenici da su kameni zidovi u osnovi debeli preko 4 metra.
Ko je hrabar, može da se popne na svih 296 stepenika i nada se da baš on nije ona „karika koja nedostaje". Ko malo poznaje istoriju, biće počastvovan što stoji na istom mestu gde je stajao i slavni Galileo Galilej, koji je sa Tornja bacao đulad različite mase dokazujući da brzina njihovog padanja ne zavisi od njihove mase.
Zanimljivo je da u svetu postoji na desetine krivih tornjeva, zvonika, kula i građevina. U Italiji, to su tornjevi u Bolonji, Veneciji i RImu. U samoj Pizi postoje još dva slična tornja: zvonik San Nicola, i zvonik San Michele degli Scelzi. U Nemačkoj postoji Metzgerturm u Ulmu, ali je najzanimljiviji Krivi toranj u Suurhusenu, koje je prema Gunisovoj knjizi rekorder u svetu po „krivosti".
Nama najbliži krivi toranj nalazi se svega 340 km od Beograda, u rumunskom gradu Mediašu, u evangelističkoj crkvi St. Margareta.
Dokoni Amerikanci, valjda usled organskog osećaja nedostatka svojih autentičnosti, napravili su u ilinoiskoj zabiti Niles umanjenu repliku Krivog tornja u Pizi i duhovito, kako samo oni to umeju, nazvali ga Krivi toranj u Najlsu.
Krivih tornjeva ima i u KIni, npr. Toranj Huqiu u Suzhou (Jiangsu), ili Huzhu toranj u blizini Šangaja.
 |
Toranj u Pizi je težak 14.700 tona. Ima 8 spratova i 7 zvona. Da bi zaustavili dalje krivljenje, 2008. sa jedne strane zvonika izvađeno je 70 tona zemlje. Smatra se da će to biti dovoljno da se krivljenje zaustavi za sledećih 200 godina. |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
