Dr Drejk će ostati upamćen po tome što se čitavog života zalagao za jednu ideju: slanje jedne sonde na asteroid koja bi pokupila uzorke tla i donela ih kući na analizu. Danas NASA planira upravo to.
Majkl Drejk, planetni naučnik, radio je u svom životu na mnogim Nasinim svemirskim misijama. Ipak, ostao je posvećen jednoj ideji koja je u poslednjoj deceniji više puta pokretana ali ju je NASA zvanično dvaput odbacila: radi se o slanju letilice na asteroid, uzimanju uzoraka stena sa površine i njihovom donošenju na Zemlju radi proučavanja porekla života.
Takva ekspedicija je konačno odobrena od strane Nase 24. maja ove godine nakon mukotrpnog dvogodišnjeg procesa, u kome je dr Drejk konstantno učestvovao uprkos dijagnozi raka jetre i transplataciji kojoj je bio podvrgnut.
Njegovo uzbuđenje u vezi misije raslo je uprkos ložem zdravstvenom stanju poslednjih meseci, a njegova posvećenost planiranju početka misije 2016. održavala ga je „do poslednjeg daha“, priča njegova supruga Geil Džordžeson. Nažalost, umro je 21. septembra u 65. godini.
Dr Drejk, šef Lunarne i planetne laboratorije na Univerzitetu Arizona, bio je vodeći „vanzemaljski“ geolog. Bavio se proučavanjem Mesečevog kamenja, meteora i Saturnovih satelita. Učestvovao je u formiranju mape Marsa i bio je deo Nasinog tima koji je 2002. otkrio prisustvo leda ispod Marsove kore.
Ali, Drejk je, kao i mnogi drugi planetni geolozi, oduvek smatrao asteroide za najzanimljivije objekte za istraživanje, opisujući ih u svojim radovima kao „veliku pitalicu“.
U jednom intervjuu koji je dao neposredno pošto je NASA objavila svoju odluku da finansira misiju na asteroid, nazvanu „OSIRIS-REx“, naveo je par pitanja na koje očekuje da ćemo dobiti odgovore: „Odakle potičemo?“, „Kakvo je poreklo organskog materijala koji ulazi u sastav gradivne materije koja čini život?“, itd.
Danas svi na asteroide gledamo kao na ostatke originalnog materijala solarnog sistema – ostatke kataklizmičkog kolapsa magline od koje je pre oko 4,5 milijardi godina nastao Sunčev sistem. Oni su ostali relativno netaknuti posle sudara i drugih događaja koji su spalili površine većih tela poput planeta, menjajući molekulsku strukturu njihovog originalnog terena. Uzorci sa površine nekog asteroida mogli bi da dokažu (ili opovrgnu) jednu od velikih teorija planetne nauke: da je Zemlja bila spržena i neplodna sve dok u eonima dugom procesu nije „oprašena“ od strane asteroida.
„Već dugo znamo da u svemiru postoje amino kiseline, a našli smo ih i u nekim meteoritima: komadićima asteroida koji padaju na Zemlju,“ pričao je dr Drejk. „Mi verujemo da su to stvari koje su kroz atmosferu došle na Zemlju i donele nam gradivne materije neophodne za život.“
„Asteroidi bukvalno predstavljaju vremenske kapsule od pre 4,5 milijardi godina.“ ushićeno je pričao ovaj naučnik.
Majkl Džulijan Drejk je rođen 8. jula 1946. u Bristolu, u Engleskoj. Diplomirao je geologiju na Viktorija univerzitetu u Mančesteru a doktorirao 1972. na univerzitetu Oregon.
Nakon post-doktorata na Smitsonijanovoj astrofizičkoj opservatoriji na Kembridžu, počeo je 1973. da predaje na Univerzitetu Arizona. Tu je upoznao svoju buduću suprugu i ostao u Tusonu do kraja života.
Pored supruge, imao je dvoje dece, Metjua i Melisu, unuče, i oca i sestru, u Saseksu, u Engleskoj.
Zajedno sa saradnicima, dr Drejk je radio na misiji „Cassini“ u istraživanju Saturna; na gama-zračnom spektrometru na „Mars Odyssey Orbiteru“, koji je otkrio led na Marsu; i „Phoenix Mars Landeru“, koji je 2008. tražio vodu na Marsu i mikrobski život.
Nasina asteroidna misija, koja će koštati najmanje \(800 miliona[1], biće u osnovi baš onakva kakvu je predlagao Drejk: letilica će otputovati do asteroida 1999 RQ36, kamenčine veličine futbalskog stadiona negde između Marsa i Jupitera. Put će trajati oko 4 godine. Robotski uređaji na sondi će vršiti merenja, fotografisanja i analize, a onda u brišućem letu zagrabiti oko 60 grama prašine sa površine i u jednoj kapsuli poslati je na Zemlju, koja bi trebala da padne u pustinju Jute negde 2023. godine.
Planetna misija „Origins Spectral Interpretation Resource Identification Security Regolith Explorer“, OSIRIS-REx, treća iz programa „New Frontiers“. Težina sonde će biti 1.529 kg. Dole levo se vidi „ruka“ kojom će u preletu biti uzet uzorak zemljišta sa asteroida.
Misija će trajati 7 godina, a moguće je i da će po okončanju biti preorijentisana na drugi cilj.
Sekundarni ali ne i manje značajni cilj misije biće, kako ga je označio dr Drejk, utvrđivanje na koji način bi trajektorija asteroida kao što je RQ36 mogla da se izmeni u slučaju da ikada krene u našem pravcu.
Drejk je pričao da su postojala dva kriterijuma u odabiru tela RQ36 kao destinacije misije. Na osnovu teleskopskih proučavanja utvrđeno je da je taj asteroid bogat ugljenikom i drugim elementima pronađenim u organskim jedinjenjima, što ga je odmah svrstalo u dobre kandidate za proveru teorije o sejanju života uz pomoć meteora.
Drugo, putanja RQ36 je pokazala da bi već 2086. godine mogao da se sudari sa našom planetom! (NASA procenjuje da su šanse 1:1.800). Merenja uz pomoć svemirske letilice pomoćiće da se utvrdi kakav bi scenario ljudi mogli da upotrebe u slučaju da se to stvarno dogodi.
Onog dana kada je NASA objavila svoj plan u vezi „OSIRIS-REx“ misije, ushićeni dr Drejk je izjavio da se radi ni manje ni više do o doprinosu pitanju „porekla i sudbine čovečanstva“. „’Poreklo’ je ’Odakle dolazi materija koja je dovela do nas?’ ’Sudbina’ je ’Da li ćemo krenuti putem kojim su otišli dinosauri?“
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
