Pre nekih 5 godina, u onom malom odvojenom delu za zanimljivosti u novinama 24 sata, videla sam najavu za astronomski kamp Letenka. Ili to možda ipak nije bilo u tim novinama, iskreno ne sećam se. Bitno je da sam kraičkom oka spazila najavu, pomenula dečku i te godine (2009) smo kupili šator i vreće i sa astronomima proveli vikend. Ni sledeću, 2010. godinu nismo propustili. E onda zatišje (zašto i kako ne znam) sve do prošlog vikenda.
Za vikend bili smo turisti među našim (srpskim, bosanksim, makedonskim i hrvatksim) astronomima na Fruškoj gori. Došli smo malo da se odmorimo od vreve brzog Beograda, da udahnemo malo svežeg vazduha, da se istrčimo i da malo virnemo u nebo, čujemo neko predavanje i naučimo po nešto. Mislim da smo sve postigli.
O astronomiji ne znamo mnogo. Čitali smo nekoliko knjiga popularne nauke (‘Nula’ od Čarls Sifea i Kraća povest vremena od Stivena Hokinga) i na (sada već) 3 kampa čuli zanimljive stvari. Kao i prethodnih godina kamp nas nije izneverio.
Stigli smo u četvrtak predveče, taman na vreme da zauzmemo mesto za šator u hladu. Dejan mi je podigao kućicu za naredne 3 noći i izgledala je savršeno.
Odmah to veče gledali smo zvezde, tražili sazvežđa i malo se promuvali među teleskopima. Bilo ih je mnogo, crnih, belih, velikih i malih, prikačenih na neke aparate i laptopove. Za nas to je velika nepoznanica. Sve što znamo o teleskopima je da kroz rupicu na njima možeš lepo da vidiš zvezde, planete i mesec i da se oni ne diraju bez dozvole vlasnika. Stali smo pored jednog crnog velikog teleskopa i njegovog vlasnika pitali da li smemo da pogledamo šta posmatra. Odgovor je bio “Naravno".
Prva stvar koju sam ugledala bio je Saturn. Kakvo oduševljenje! Saturn sam videla i na jednom od prethodnih kampova i odskakutala od teleskopa kao kakvo dete koje je dobilo svoj omiljeni slatkiš. Ovog puta skakutanje je izostalo ali onaj osećaj sreće i oduševljenosti nije. Vlasnik tog teleskopa zove se Goran. Na osnovu par razmenjenih reči za Gorana mogu reći da je jedan mnogo dobar i nesebičan momak. On je kroz teleskop gledao onoliko koliko je morao da namesti teleskop da bi se kroz njega nešto videlo, i onda nama turistima davao da gledamo. Ne bi on ni toliko prilazio teleskopu, al mi smo odbijali da ga dotaknemo rukama. Kud bih da mu se nešto slomi ili pokarambasi.
Onda je Goranu prišao jedan momak, i pokazao mu trik za mesec. Teleskop je bio usmeren ka Mesecu. Umesto da gledamo kroz okular ili kako se već zove taj deo teleskopa na koji stavljas oko, momak je uzeo papir A4 formata (koji smo ja i Dejan obezbedili, naravno glavni i neohodni deo bez koga bi posmatranje neba propalo) i stavio ga naspram okulara. Odjednom, slika meseca sa sve kraterima (kojima naravno oni znaju imena) našla se na papiru. Sjajna ali sjajna scena. Onda su njih dvojica počela da se bacaju nekim brojevima i rečima. Ja pretpostavljam da bi to na jezk trčanja zvučalo nešto ovako:
1. Šta misliš, da li bi mi broj 39 odgovarao?
2. Ne, znaš uzmi za pola broja veće, da ti ne udaraju prsti.
1. A ha, a koliko kilometara mogu da prođu?
2. Pa ako ideš po asfaltu, 1000, ovako ne znam. I ako ih čuvaš mogu do 3000.
E tako oni nešto pričaše al pominjaše 6 i 12, i skapirah da ima veze sa uvećanjem objekta. Ako uzmeš 12 onda je objekat posmatranja veći ali se lošije vidi ili je to 6. Ma nisam sigurna, al raspitaću se kad budem kupovala svoj teleskop.
Uglavnom hvala Goranu i svim dobrim ljudima koji su to veče učinili da se oduševljavam i iščuđavam svim nebeskim telima koja smo posmatrali.
Takođe išli smo i na predavanja. Predavanja su kao i uvek bila jako zanimljiva. Odslušali smo ih nekoliko: Lenderi na Mesecu, Aurora borealis, o otkrivanju ranog svemira i o astronomskoj biologiji ili o vanzemaljcima. Sva predavanja su bila jako interesantna i svašta nešto je moglo da se nauči. Ono što mi je ostavilo najjači utisak je da se na našu zemlju u nekom periodu srušilo 33 (svemoguće, tehnološki neviđeno naprednije) svemirkse letelice dok je za to isto vreme se srušilo svega 13 boinga. Dakle, ljudi, ne bojte se aviona. Veća verovatnoća je da ćete da se srušite ako letite svemirskom letelicom.
Naravno, 2 dana u prirodi smo iskoristili za trčanje, šetanje i basket. Trčali smo asfaltom po valovitoj Fruškoj gori, šetali smo stazama Fruškogorskog ultramaratona a basketali na terenima Letenke. Preporučujem svakom prirodnjaku, i trkaču da dođu na ovaj kamp. Mogu svašta da nauče, da se izrekreiraju i lepo odmore.
I na kraju morala bih malo da iskritikujem organizatore. Jedino što bih mogla da vam zamerim je što niste istakli raspored predavanja po danima i što je jako teško doći do nekih informacija vezanih za kamp. Savetujem vam da malo češće postavljate materijal nafb stranicui da definitivno napravite novisajt vezan za kamp na Letenci jer je ovaj trenutni jako nepregledan. Naravno ništa od ovoga me neće sprečiti ni odvratiti da i sledeće godine provedem nekoliko dana uz astronome.
Letenka do sledeće godine, zdravo!
Preuzeto sa: Twoflower na astronomskom kampu
Galerija fotografija sa AKL 2013
Astronomski kamp "Letenka" 18 - 21 jul 2013 |
|
Kakav je to kamp? |
| English |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
