Novi, revolucionarni instrument instaliran na VLT-u
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1417.
4. jun 2014.

Instrument SPHERE (the Spectro-Polarimetric High-contrast Exoplanet Research) instaliran je na ESO-vom Veoma velikom teleskopu (VLT), na Paranal opservatoriji u Čileu i upravo su izvršena prva posmatranja. Ovaj novi, moćni instrument za pronalaženje i proučavanje vansolarnih planeta kombinuje više naprednih tehnika. Nudi drastično bolje performanse nego postojeći instrumenti i do sada je proizveo vrlo impresivne fotografije diskova gasa oko obližnjih zvezda i drugih objekata samo tokom prvih dana opservacija. SPHERE instrument je dizajnirao i proizveo konzorcijum koji čini mnogo evropskih instituta, na čelu sa Instutom za planetologiju i astrofiziku iz Grenobla u Francuskoj, u saradnji sa ESO-m. Očekuje se da će ovaj instrument dovesti do revolucije u proučavanju vansolarnih paneta i diskova gasa koji okružuju zvezde.

SPHERE je prošao test prihvatljivosti u Evropi u decembru 2013. godine i nakon toga je transportovan na Paranal. Delikatno sastavljanje delova  završeno je u maju 2014. godine i sada je instrument postavljen na VLT-ov Primarni teleskop 3. SPHERE je poslednji u nizu druge generacije instrumenata koji se postavljaju na VLT (prva tri su: X-shooter, KMOS i MUSE).

SPHERE kombinuje više naprednih tehnika kako bi postigao do sada najbolji kontrast pri direktnom snimanju planeta – ovo je mnogo više od onoga što je postizao instrument NACO, koji je prvi direktno snimio vansolarnu planetu. Kako bi postigao ovako zadivljujuće performanse neophodno je bilo razviti nove tehnologije za SPHERE instrument, pogotovo u oblasti adaptivne optike, specijalnih detektora i koronografa.

“SPHERE je veoma kompleksan instrument. Zahvaljujući napornom radu mnogih ljudi koji su bili uključeni u njegov dizajn, izgradnju i instalaciju, već je uspeo da prevaziđe naša očekivanja. To je sjajno!”, rekao je glavni istraživač za SPHERE, Žan-Luk Beuzit, sa Instituta za planetologiju i astrofiziku iz Grenobla u Francuskoj.

Glavni cilj instrumenta SPHERE je da pronađe i prouči džinovske vansolarne planete koje se kreću oko obližnjih zvezda, tako što će ih direktno snimiti [1]. Ovo je veoma izazovan zadatak jer su takve planete i veoma blizu svojih zvezda, a i mnogo su bleđe od njih. Na običnoj slici, čak i pod najboljim uslovima, svetlost zvezde u potpunosti zaseni slabašni sjaj planete. Ceo dizajn instrumenta SPHERE je samim tim fokusiran na postizanje najboljeg mogućeg kontrasta na malom delu neba oko sjajne zvezde. 

Prva od tri nove tehnike koje će SPHERE koritstiti je izuzetno uspešna adaptivna optika koja koriguje efekte Zemljine atmosfere na snimke tako da slike postaju jasnije, a kontrast se takođe povećava. Druga tehnika podrazumeva koronograf, koji se koristi da blokira svetlost sa zvezde i time dodatno pojača kontrast na fotografiji. I konačno, tehnika koja se naziva diferencijalno snimanje se primenjuje tako da pravi razliku između svetlosti sa zvezde i planete, u smislu boje svetlosti i njene polarizacije – a ove suptilne razlike će se iskoristiti za otkrivanje trenutno nevidljivih vansolarnih planeta (ann13069, eso0503) [2].

SPHERE su dizajnirali i sagradili sledeći instituti: Institut de Planétologie et d'Astrophysique de Grenoble; Max-Planck-Institut für Astronomie in Heidelberg; Laboratoire d’Astrophysique de Marseille; Laboratoire d’Etudes Spatiales et d’Instrumentation en Astrophysique de l’Observatoire de Paris; Laboratoire Lagrange in Nice; ONERA; Observatoire de Genève;Italian National Institute for Astrophysics coordinated by the Osservatorio Astronomico di Padova; Institute for Astronomy, ETH Zurich; Astronomical Institute of the University of Amsterdam; Netherlands Research School for Astronomy (NOVA-ASTRON) i ESO.

Tokom prvih opservacija posmatrano je nekoliko probnih objekata, koristeći nekoliko različitih modaliteta u kojima SPHERE može da radi. Dobijeni su neki od najboljih snimaka prstena prašine oko obližnje zvezde HR 4796A. Ne samo da snimak jasno prikazuje prsten, nego i ilustruje koliko uspešno SPHERE može da potisne svetlost sjajne zvezde u centru fotografije.

Dalja opširna testiranja i naučno verifikovanje opservacija koje je načinio SPHERE biće dostupne astronomskoj zajednici kasnije tokom 2014. godine.

“Ovo je samo početak. SPHERE je jedinstvena i moćna alatka i bez ikakve sumnje, pripremiće nam mnogo uzbudljivih iznenađenja u godinama koje dolaze,” zaključuje Žan-Luk Beuzit.

Beleške

[1] Većina trenutno poznatih vansolarnih planeta otkrivena je uz pomoć indirektnih metoda – kao što je varijacije radijalne brzine zvezde domaćina, ili pad sjaja zvezde koji je prouzrokovan prelaskom vansolarne planete preko diska zvezde. Samo je mali broj vansolarnih planeta do sada otkriven direktno (eso0515, eso0842).

[2] Sledeći, malo jednostavniji trik koji će SPHERE koristiti je da snimi što više slike istog objekta, koje će značajno biti zarotirane jedna u odnosu na drugu. Pojave na slici koje rotiraju su artefakti procesa slikanja, dok su one koje miruju pravi objekti na nebu.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• SPHERE stranica sa naučnim podacima na ESO sajtu
• Informacije o instrumentu SPHERE na sajtu Observatoire des Sciences de l'Univers de Grenoble
• Slike teleskopa VLT

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Jean-Luc Beuzit
Institut de Planétologie et d'Astrophysique de Grenoble
Grenoble, France
Tel.: +33 4 76 63 55 20
Mob.: +33 6 87 39 62 85
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Markus Feldt
Max-Planck-Institut für Astronomie
Heidelberg, Germany
Tel.: +49 6221 528 262
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Markus Kasper
ESO
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6359
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Norbert Hubin
ESO
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6517
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1417.