Pošto iz porodičnih razloga nisam mogao da prisustvujem kampu u Letenci, ovaj tekst posvećujem svim učesnicima i gostima. Tema je kao iz snova za sve Letenčane – kućni teleskop u kosmosu. Ipak, protećiće još mnogo vode Dunavom dok se i nama ne priži šansa za tako nešto. Verovatno će do tada nestati i sâm Dunav ...
Među korisnim teretom juče lansiranog japanskog teretnjaka HTV3 („Kounotori3“) (jap. こうのとり3号機) ka Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS), nalazi se i jedan prilično interesantni naučni eksperimenat nazvan ISERV (ISS Environmental Research and Visualization System). Njegovu srž čini automatska kamera kontrolisana sa Zemlje koja je spregnuta sa teleskopom, a čitav instrument je posvećen daljinskom osmatranju Zemlje i koristiće prozor na Nasinom laboratorijskom modulu „Destiny“. Sve ovo do sada izneto nije ništa neobično, ali ono što je za nas ovde interesantno jeste da je teleskop na tom instrumentu Schmidt–Cassegrainskog tipa od 9,25 inča (23,5 cm) marke „Celestron“ (preciznije, radi se o modelu „Celestron CPC 925“). Za one koji ne znaju o čemu pričam, treba da kažem da je to teleskop veoma popularan među astro–amaterima širom sveta.
 |
 |
Teleskop ISERV.
Čitav eksperimenat osmišljen je u Maršalovom kosmičkom centru u Nasi. Kamera je komercijalni SLR (Single–Lens Reflex) model, a koristi specifičan softver kadar da pravi sedam frejmova u sekundi. Zvanično, glavni cilj biće nadgledanje područja pogođenih elementarnim nepogodama, ali ja kao veliki pristalica Teorije zavere siguran sam da su zadaci mnogo širi. Rezolucija teleskopa je 2,5 metara po pikselu. Interesantno je da ISERV nije prvi teleskop tog tipa u kosmosu. Ne ulazeći u detalje, prva svemirska stanica u istoriji, sovjetski „Салют 1“, imao je Schmidt–Cassegrainov teleskop pod imenom „Oрион-1“. Međutim „Орион–1“, sa ogledalom prečnika 28 cm, bio je posvećen isključivo astronomskim posmatranjima ultraljubičastog spektra. Pored toga, nekoliko „Celestrona C5“ letelo je na šatl misijama, kao, recimo, „Atlantis“ STS–46 jula 1992. godine.
Teleskop „Орион-1“ sa stanice „Салют 1“.
U svakom slučaju, mislim da je prilično čudno slati u današnje vreme jedan amaterski teleskop na ISS radi posmatranja Zemlje iz kosmosa. Pored toga, suprotno verovanju većine, ISS nije dobra platforma za astronomske instrumente (ako bi se u krajnjoj nuždi koristio kao spoljnji instrument, bio bi korisniji). Ako danas na početku XXI veka koristimo „Celestron S/C“ da bi sa ISS gledali Zemlju, pitam se da li je to nagoveštaj totalnog kolapsa kosmičkih istraživanja?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
