Pre neki dan smo čuli jednu od možda najluđih vesti ove godine: lani je američka vojska „dala“ Nasi dva špijunska satelita za optičko nadgledanje, koja iz nekog razloga nikada nisu okusila kosmos. U pitanju su dva kompletna optička sistema sa primarom prečnika 2,4 m, identičan Hablovom. Ne treba biti neki poseban genije pa shvatiti da se radi o dva teleskopa koja bi mogla da unesu revoluciju u modernu astronomiju, i koji stižu kao kiša u maju, u vreme budžetske suže za Nasu i beskonačnog kašnjenja James Webb–ovog svemirskog teleskopa.
 |
Umetnička rekonstrukcija špijunskog satelita KH-11-Kennan na osnovu originalne slike koju je pre 20 godina načinio Hablov teleskop. Uočljivo je kraće telo (zbog manje žižine daljine) i uprošćen instrumentni modul. |
DATALJI
Pre svega, treba da razjasnimo šta znamo o ovim špijunskim satelitima. Dakle, radi se o dva kompletna i testirana teleskopa sa primarnim ogledalima od 2,4 metra u prečniku i sekundarnim ogledalima od 22 cm[1]. Dovde je sve normalno ali ono što sledi nije, jer je primarna žižina daljina izuzetno mala – iznosi samo 2,88 metara[2] (konkretno, žižina daljina primara iznosi f/1,2[3] a čitavog optičkog sistema f/8). Šta to znači? Pa, kao prvo, da je teleskop (cev) neverovatno kratak, mnogo kraći od Habla. Drugo, tako mala fokusna daljina znači da je površina posmatranja mnogo veća nego kod Habla. U ovom slučaju, 1,8°, što je sto puta više od Habla. Sistem sadrži iza primara i treće ogledalo nepoznatih karakteristika, ali NASA kaže da ga neće moći da koristi u naučne svrhe. Teleskopi su teški po 1.700 kg[4] i uključuju radijatore (sistem hlađenja) i spoljnju optičku cev.
Konstruktivni detalji teleskopa NRO (National Reconnaissance Office). Vidi se prednji deo cevi teleskopa, potpuno drugačiji od Hablovog svemirskog teleskopa.
ŠTA DA RADIMO S NJIMA?
Neki Nasini naučnici, među kojima je i John Grunsfeld, predložili su još lane da se makar jedan teleskop upotrebi za infracrvenu kosmičku opservatoriju WFIRST (Wide Field Infrared Survey Telescope) radi proučavanja tamne materije. Realizacija te vrhunske misije (podržale su je i NASA i Ministarstvo odbrane), opisane kao jedan od prioriteta koncepta novih svetova i novih horizonata u oblasti astronomije i astrofizike američke Akademije nauka za 2010–2020, pomerena je najmanje do 2024. zbog već antologijskog debakla JWST. Korišćenje makar jednog od tih teleskopa moglo bi da uštedi projektu WFIRST \(250 miliona i ubrza razvoj i pomeri lansiranje misije na 2022. godinu.
Činjenica je da su ovi NRO teleskopi savršeni za proučavanje misteriozne tamne enegrije. WFIRST treba da meri tamnu energiju na osnovu osmatranja udaljenih i slabih supernovih Tipa Ia, zadatak u kome bi ogromno vidno polje teleskopa NRO predstavljalo odlučujuću prednost. Pored toga, WFIRST je trebalo da ima primarno ogledalo od „svega“ 1,5 metara, tako da bi upotrebom novih teleskopa i njihove veće osetljivosti i rezolucije mladi ljudi bili u mogućnosti da otkrivaju brojne nove supernove. Jedini nedostatak je u tome što je WFIRST bio planiran za hvatanje infracrvenih talasnih dužina do 2,4 mikrona, dok su NPO teleskopi osetljivi samo do 2 mikrona. To je vrlo ozbiljno ograničenje zato što širenje univerzuma izaziva crveni pomak svetlosti emitovane sa prvih supernovi.
Vidno polje NRO–vih teleskopa u poređenju sa Hablovom širokougaonom kamerom WF/PC3 (crveni kvadrat).
Međutim, već su se glasnuli prvi „disidenti“ u američkoj naučnoj javnosti. Mnogi stručnjaci veruju da bi najbolje bilo opremiti teleskope sa samo par instrumenata (makar kamerom visoke rezolucije i spektrometrom) i što pre ih lansirati. Tako bi se sprečilo da novi troškovi generišu novi JWST, ili nešto još gore. Drugi veruju da bi jedan od teleskopa trebalo naoružati koronografom i iskoristiti ga za proučavanje egzoplaneta. Teleskop takvog tipa bi mogao da studira nastanjivu zonu oko 30 najbližih zvezda solarnog tipa (tipovi G, F i K) i desetine crvenih patuljaka (tip K).
Ali gde postaviti nove teleskope? Interesantno je da NASA ne planira da ga postavi u Lagranžovu tačku L2 sistema Zemlja–Sunce, kao mnoge druge slične misije, već u geostacionarnu orbitu. Time bi se za transher podataka obezbedila sa zemaljskim stanicama visokokvalitetna veza, neophodna za slanje slika koje bi pravio tako veliki teleskop sa malom žižinom daljinom. Problem je što bi za postavljanje teleskopa tih dimenzija u GEO bila potrebna raketa „Delta IV Heavy“ ili možda privatna „Falcon Heavy“[5], a da ne pominjem probleme sa zračenjem Van Alenovih prstenova.
Teoretski, rezolucija novog teleskopa (desno) u poređenju sa rezolucijom WFIRST–a.
Primarno ogledalo za Hablov teleskop. Ispod poklopca u sredini je rupa kroz koju prolaze sakupljeni svetlosni zraci sa sekundara (koji se nalazi ispred primara) i idu ka instrumentima u žiži. Pošto je fokusna daljina skoro 60 metara, zakrivljenost je toliko neprimetna da su odrazi naučnika u ogledalu neprimetno izmenjeni.
TAJANSTVENO POREKLO
Ali odakle su se pojavili ovi teleskopi? Iako postoji duboka konspiracija oko NRO (Američka agencija za nadgledanje, tj. špijuniranje, zadužena za kontrolu državne mreže špijunskih satelita), svi znaci su u početku navodili na to da se radi o „Lockheedovim“ satelitima KH-11 prve generacije („Kennan“, odn. „1010“, odn. „Key Hole“), s kraja 70–ih ili početka 80–ih. Međutim, nekoliko izvora sugeriše da su teleskopi relativno novije konstrukcije, verovatno nakon 2000. godine. Pošto su zbilja male šanse da bi iko u generalštabu SAD dozvolio da se skine oznaka poverljivosti sa NRO tehnologije koja je nekada ili je još uvek u službi, preostaju nam dve mogućnosti. Ili se radi o KH–11 treće generacije[6] (ponekad nazvanim i „Block III“, ili KH–12), koji su posle 2005. zamenjeni objektima IV generacije KH–11, koji su i danas u upotrebi, sa ogledalima od tri ili četiri metra! (o tome je u više navrata pričao dr Miroslav Filipović) – ili se radi o drugim teleskopima iz nekog otkazanog projekta.
Zna se (izokola) da su SAD pored navedenog programa KH–11[7] razvile još dva seta optičkih izviđačkih satelita koji nikada nisu otišli u kosmos: projekte 8X i FIA–Optical. FIA-Optical (Future Imagery Project) su trebali da budu vrhunski špijunski sateliti sa kompleksnim optičkim sistemom superiornim nad bilo čime što je do tada bilo napravljeno[8]. Ali program FIA je suviše moderan i napredan, tako da nam kao jedini kandidat ostaje tajanstveni 8X ili EIS (odn. „Misty 2“, odn. KH–13). O njima su podaci šturi. 8X je bio projekat s kraja 90–ih koji je podrazumevao 20–tonske (i veće) „stealth“ satelite kadre da za vojsku kontrolišu velike površine na tlu. Sve se slaže, sem jedna sitnica: projekat 8K nikada nije dospeo do tako napredne faze razvoja.
U svakom slučaju, činjenica je da je ovo zlatna šansa, pravi „bingo“ za Nasu. S druge strane, tužno je da ovo naučno blago predstavlja (ipak) samo mrvice sa vojne trpeze. Svakome normalnom bi trebalo da se zavrti u glavi na pomisao kakva bi SAD otkrića mogli da ostvare kada bi drugačije (pre)usmerili samo delić sredstava koja se podastiru pred noge agencija NRO.
[1] Hablov hiperbolični primar takođe ima prečnik od 94,5 inča (2,40 m) i težinu od 828 kg, dok je konveksni sekundar prečnika 12’’ (30 cm) i ima težinu 12,3 kg.
[2] HST ima 57,6 metara!
[3] Kod HST: f/24. „f–number“ je parametar koji predstavlja odnos žižine daljine i otvora
[4] HST: 11,1 tona.
[5] Ovaj privatna raketa još nije poletela, ali se očekuje da će jedna od verzija moći da ponese u orbitu duplo više od „Delte IV Heavy“ ali još uvek će to biti upola manje od sovjetske teške rakete „Энергия“ koja je pre 25 godina nosila šatl „Буран“ ili američkog „Saturna V“ koji je servisirao „Apollo“ misiju.
[6] CIA–in čovek je 1978. prodao Sovjetima planove za KH–11, ali je uhvaćen i osuđen na 40 godina robije. Pušten je 1996, ali su sateliti pod hitno zamenjeni i unapređeni.
[7] Lansirano je do sada najmanje 15 ovih satelita, od kojih poslednji 2011. Kažu da je KH–11 zamenjen modelom KH-9 koji vraća filmove na Zemlju.
[8] Ipak, projekat je 2005. je na predlog direktora NRO ipak otkazan. Tada je „New York Times“ napisao da je to „najspektakularniji i najskuplji promašaj u 50 godina dugoj američkoj istoriji špijunskih satelitskih programa“. Troškovi programa su sa predračunske \)1 milijarde narasli na više od $25 milijardi (!) što je prema navodima samih čelnika NRO i proizvođača „Lockheed–Matrina“ bilo „700% preko plana i 300% preko budžeta“. Ipak, lansirana su samo 2 ovakva satelita, a poslednji („USA-234“) pre 70 dana.
Da čovjek ne povjeruje – NASA dobila dva nova svemirska teleskopa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
